Marš do Bele kuće - i dalje traju protesti zbog odluke Vrhovnog suda SAD o abortusu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/07/2022

13:54

Marš do Bele kuće - i dalje traju protesti zbog odluke Vrhovnog suda SAD o abortusu - Copyright Tanjug AP/Jose Luis Magana

veličina teksta

Aa Aa

Stotine ljudi protestovalo je juče u Vašingtonu za pravo na abortus i to marširajući do Bele kuće gde su proveli oko sat vremena. Na ovaj način, piše Vašington post, oni su prkosili zakonu rizikujući da budu uhapšeni, jer se u upozorenju policije navodi da oni nisu smeli da hodaju po ulici, već isključivo po trotoaru, što oni i nisu u potpunosti poštovali.

Demonstracije je oranizovao "Marš žena", pokret koji je privukao milione ljudi na ulice u glavnom gradu, ali i širom zemlje dan nakon što Donald Tramp postao predsednik SAD 2017. godine. Sada, grupa je pozvala na "Leto besa" kao odgovor na Vrhovni sud koji je prošlog meseca poništio presudu Rou protiv Vejda iz 1973. godine, navodno ukinuo je pravo na abortus, koji je bio ustavno pravo više od 50 godina. Odluka Vrhovnog suda izazvala je masovne proteste širom SAD koji traju već danima, piše Vašington post.

Smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene - za koje je već veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće. Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus - 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi. Meidji navode da je 11 država već proglasilo abortus nezakonitim, a 12 drugih država se sprema da usvoji zakone u vezi sa tim.

"Marš žena" konkretno apeluje na predsednika SAD, Džoa Bajdena, da zbog svega proglasi vanredno stanje u zemlji što bi omogućilo saveznoj vladi da izdvoji dodatna sredstva za proceduru abortusa. Ostale akcije, koje organizacija zahteva, uključuje nove smernice koje povećavaju pristup tabletama za abortus i davanje zakup saveznog zemljišta pružaocima usluga.

Pogledaj galeriju

Juče se na stotine ljudi okupilo na Frenklin sveru i prošetali do kapije Bele kuće. Nosli su zelenu boju i transparente na kojma je pisalo "Sklonite svoje brojanice sa mojih jajnika", "Poslala nas je Rut", i "Tako je LOŠE, čak su i INTROVERTI ovde".

Iako su pojedini učesnici marša ostali da sede oko sat vremena, hapšenja nije bilo. Organizatori su unapred predvideli, prema uputstvima datim učesnicima, da će policija uhapsiti demonstrante "zbog toga šo se nisu neprekidno kretali po trotoaru".

Ova demonstracija je zokružila nedelju aktivizma u kojoj su aktivisti protestovali ispred kancelarije zgrade Senata gde su okačili veliki transparent sa natpisom "Bajdene, zaštiti abortus".

Šta znači odluka suda?

Podsetimo, poništavanje presude Rou protiv Vejda iz 1973. godine na Vrhovonom sudu za milione Amerkikanki zanči moguću zabranu pobačaja. On zapravo nije automatski postao ilegalan u SAD, ali pojedine države mogu da odlučuju hoće da ga dopuste ili ne. Svetski mediji navode da se očekuje da će veći deo saveznih država potpuno zabraniti pobačaj ili da ga religiozno ograniči. U nekim saveznim državama klinike za pobačaj počele su da se zatvaraju nakon ove presude.

Sve države dopuštaju pobačaj kako bi spasile život majke, dok će neke dozvoliti izuzetke na primer u slučajevima silovanja ili incesta. Većina je saopštila ranije da neće krivično da godni žene zbog pokušaja prekida trudnoće, ali oni koji budu uradili ovu intervenciju biće krivično gonjeni kao i oni koji su pomogli ženi da ostvari tu nameru.

"Bez obzira na to koliko smo se pripremali za loše vesti, ovo nas je pogdilo", rekla je ranije za BBC medicinska sestra Ashli Hunt iz klinike za pobačaje u Arkansasu.

Ko je bila Norma MekKoveri, žena s kojom je sve počelo?

Žena koja je pre 50 godina pokrenula slučaj koji je ženama omogućio pravo na pobačaj zove se Norma MekKover a u parnici protiv Teksasa njeno ime je bilo poznato kao Džejn Rou.

Ona je 1970. godine imala 22 godine i bila je konobarica u Dalasu. Bila je neudata i treći put trudna. U to vreme abortus je bio zabranjen, osim kada je bio ugrožen život majke. Norma je rekla da je silovana i da želi da abortira. Nakon neuspelog pokušavaja ilegalnog abortusa u petom mesecu trudnoće kontaktirala je Saru Vedington i Lindu Kofi, pravnice sa Univerziteta u Teksasu. One su pokrenule tužbu uz tvrdnju da je Normi povređeno pravo na privatnost prema četiri ustavna amadmana, a to je da sačuva anonimnost. Norma je u parnici postala Džej Rou i krenula u pravnu bitku protiv Herniaj Vejd, tadašenjeg okružnog tužioca u Dalasu. Slučaj je 1970. godine stigao do Vrhovnog suda.

Pravna bitka trajala je tri godine, a 1973. godine Vrhovni sud je presudio u njenu korist. Za je glasalo sedmoro sudija, dvoje je bilo protiv.

Vrhovni sud je pre skoro 50 godina u presudi Roe protiv Vejd zaključio kako američki ustav štiti pravo žene na pobačaj. Stvoren je zakon u kojem žena ima apsolutno pravo na pobačaj u prva tri meseca trudnoće. Država može u drugom tromesečju da zabrani ili ograniči pobačaj, a u zadnjem tromesečju on je zabranjen.

Rou protiv Vejda je utvrdio da žena i u poslednjem tromesečju može na pobačaj usprkos zakonskoj zabrani u slučaju da lekari potvrde da se tako spasava život ili zdravlje majke.

Inače, o Norminom stavu o samom pobačaju bilo je mnogo različitih tvrdnji. Kako je preneo Index.hr, navodno je na samrti priznala kako nikada u potpunosti nije podržavala pokret protiv pobačaja. I iako je osamdesetih godina radila sa organizacijama koje su podržavale abortus, sredinom devedesetih se pridružila onima koje su se tome protivile.