Igre 
Ko je bila Džejn Rou - žena koja se pre 50 godina izborila za pravo na abortus u SAD
Komentari25/06/2022
-19:06
Američki Vrhovni sud poništio je u petak presudu Rou protiv Vejda iz 1973. godine koja je ženama omogućavala ustavno pravo na abortus. Tom presudom je prekid trudnoće bio legalizovan na čitavom području Sjedinjenih Država, a nova odluka Vrhovnog suda mogla bi da dovede do toga da veliki deo saveznih država potpuno zabrani pobačaj ili ga rigorozno ograniči.
Slučaj Rou protiv Vejda Sajedinjenim Državama doneo je nove okvire kada je reč o pravu žena na abortus, a žena koja je pre skoro 50 godina pokrenula ovaj slučaj zvala se Norma Mekorvi, čije je ime u parnici protiv Teksasa nastupala pod imenom Džejn Rou.
Norma je 1970. godine bila 22-godišnja devojka i bila je trudna treći put. U to vreme pobačaj u Teksasu je bio zabranjen, osim kada je bio ugrožen život majke. Svoje pravo na prekid trudnoće Norma je zatražila na sudu, a tvrdila je da su teksaški zakoni neustavni jer su nejasni i jer krše njeno pravo na privatnost. Slučaj je vođen protiv okružnog tužioca Dalasa Henrija Vejda.
Nakon tri godine osporavanja i žalbi koje je podržao američki pokret za prava žena, njen slučaj stigao je i pred Vrhovni sud SAD. Već 1973. godine, sudije presudile u korist Mekorvijeve, odnosno presudili su da je zakon Teksasa nustavan. Kako se tvrdilo, iako američki ustav ne pomirnje pravo na abortus pravo na privatnost podrazumeva da se to odnosi i na reproduktivne odluke osobe, piše ABC.
Ova sudska presuda sprečila je svih 50 američkih država da potpuno zabrane pristup abortusu i uspostavila novi nacionalni okvir kada je reč o abortusu. Presuda je dala Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, ali je dozvolila ograničena u drugom tromesečju i zabrane u trećem.
Iako je Norma pobedila, proces je potrajao pa njeno treće dete već bilo i rođeno i usvojeno. Norma je na usvajanje dala i svoje srednje dete, a prvo dete usvojila je njena majka.
Inače, o njenom stavu o samom pobačaju bilo je mnogo različitih tvrdnji. Kako je preneo Index.hr, navodno je na samrti priznala kako nikada u potpunosti nije podržavala pokret protiv pobačaja. I iako je osamdesetih godina radila sa organizacijama koje su podržavale abortus, sredinom devedesetih se pridružila onima koje su se tome protivile.
Povezane vesti
Pitanje koje godinama muči Amerikanke
Decenijama posle ovog slučaja, u više od deset američkih država donošene su presude koje su značajno ograničavale pravo na abortus. Samo 2021. godine uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 preraslo u zakone.
Kako piše BBC, smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene - za koje je već veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće. Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus - 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi.
Odluka Vrhovnog suda od petka će na kraju ograničiti prava na abortus u pola saveznih država u SAD, a klinike za abortus su već počele da se zatvaraju u nekima od njih nakon što je ukinuto ovo ustavno pravo američkih žena, navodi BBC.
Na klinici u Litl Roku u Arkanzasu, jednoj od državi sa takozvanim zakonom okidačem koji omogućava trenutnu zabranu, vrata čekaonica za pacijente su se zatvorila čim je mišljenje suda objavljeno, a osoblje je pozivalo žene da im javi da su njihovi termini otkazani.
U Južnoj Dakoti ove nedelje, jedina državna klinika za abortus objavila je da je "pauzirala" zakazivanje abortusa posle kraja meseca. U Oklahomi su provajderi već prekinuli proceduru nakon što je donesen zakon o zabrani, preneo je Glas Amerike.
Tanjug AP/Steve Helber
Predsednik Džozef Bajden opisao je ovu presudu kao "tragičnu grešku".
"Odlukom Vrhovnog suda američkom narodu je oduzeto ustavno pravo. Rizikuju se zdravlje i životi žena. Verujem da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda bila ustavna i da je odluka Vrhovnog suda tragična greška", rekao je Bajden tokom obraćanja u Beloj kući.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, radi se o odluci koja Sjedinjene Države vraća 150 godina unazad. Bajden je naveo i da će učiniti sve kako bi se suprotstavio nastojanjima da se ženama zabrani putovanje u države koje omogućavaju pobačaj. Američki predsednik je poručio i da ima razumevanja za mirne proteste, ali je upozorio i da kršenje zakona nikada nije prihvatljivo.
Njegova portparolka Karin Žan-Pjer izjavila je da će Bajden nastaviti da traži rešenja nakon što je američki Vrhovni sud ukinuo ustavno pravo na abortus,
"Ništa ne može da popuni rupu koju je ova odluka napravila", rekla Žan-Pjer novinarima, preneo je Rojters.
Prema njenim rečima, jedini način da se popuni ta rupa jeste da Kongres reaguje. Žan-Pjer je rekla da očekuje da će biti žalbi na ograničenja na državnom nivou za žene koje budu želele da putuju u druge države da bi obavile abortus.
Komentari (0)