Protesti u SAD zbog odluke Vrhovnog suda o abortusu, određene klinike već počele da se zatvaraju

Više od 200 ljudi okupilo se ispred zgrade Saveznog suda u Hjustonu u američkoj državi Teksas, da bi izrazilo svoje nezadovoljstvo zato što je Vrhovni sud SAD ukinuo ustavno pravo Amerikanaca na abortus, a kako prenose svetski medji očekuje se da se sa protestima nastavi narednih dana i to u većim gradovima širom zemlje.

Jučerašnji protest u Hjustonu usledio je nakon što je Vrhovni sud u petak poništio presudu Rou protiv Vejda iz 1973. godine koja je ženama omogućavala ustavno pravo na abortus, čime je prekid trudnoće bio legalizovan na čitavom području Sjedinjenih Država.

Sud je, odlukom za koju je glasalo šestoro sudija, dok ih je protiv bilo troje, podržao zakon američke države Misisipi, koji zabranjuje abortus nakon 15 nedelja. Teksas je jedna od 13 saveznih država koje su već usvojile takozvane zakone o pokretanju koji zabranjuju ili ozbiljno ograničavaju abortuse u roku od 30 dana nakon što je poništena presuda Rou protiv Vejda iz 1973. godine.

Protesta je bilo i u Feniksu, u Arizoni, gde je policija ispalila suzavac na učesnike, a u Los Anđelesu, demonstranti su nakratko blokirali saobraćaj na auto-putu, prenosi BBC. Očekuje se da će se protesti nastaviti u gradovima širom zemlje tokom današnjeg dana.

Klinike za abortus već počele da se zatvaraju

Odluka Vrhovnog suda od petka će na kraju ograničiti prava na abortus u oko polovine od 50 saveznih država u SAD, a klinike za abortus su već počele da se zatvaraju u nekima od njih nakon što je ukinuto ovo ustavno pravo američkih žena, navodi BBC.

Na klinici u Litl Roku u Arkanzasu, jednoj od državi sa takozvanim zakonom okidačem koji omogućava trenutnu zabranu, vrata čekaonica za pacijente su se zatvorila čim je mišljenje suda objavljeno, a osoblje je pozivalo žene da im javi da su njihovi termini otkazani.

U Južnoj Dakoti ove nedelje, jedina državna klinika za abortus objavila je da je "pauzirala" zakazivanje abortusa posle kraja meseca. U Oklahomi su provajderi već prekinuli proceduru nakon što je donesen zakon o zabrani, preneo je Glas Amerike.

Predsednik Džozef Bajden opisao je ovu presudu kao "tragičnu grešku".

"Odlukom Vrhovnog suda američkom narodu je oduzeto ustavno pravo. Rizikuju se zdravlje i životi žena. Verujem da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda bila ustavna i da je odluka Vrhovnog suda tragična greška", rekao je Bajden tokom obraćanja u Beloj kući.

Prema njegovim rečima, radi se o odluci koja Sjedinjene Države vraća 150 godina unazad. Bajden je naveo i da će učiniti sve kako bi se suprotstavio nastojanjima da se ženama zabrani putovanje u države koje omogućavaju pobačaj. Američki predsednik je poručio i da ima razumevanja za mirne proteste, ali je upozorio i da kršenje zakona nikada nije prihvatljivo.