Igre 
Bajden pozvao Rusiju da se "povuče sa ivice rata": I dalje postoji mogućnost napada na Ukrajinu
Komentari15/02/2022
-23:18
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da i dalje postoji mogućnost ruskog napada na Ukrajinu i da SAD još nisu potvrdile izveštaje da su se neke ruske snage udaljile od granice sa Ukrajinom.
"Spremni smo da odlučno odgovorimo na ruski napad na Ukrajinu, što ostaje veoma velika mogućnost", rekao je Bajden u obraćanju iz Bele kuće koje je prenosila nacionalna televizija, prenosi Rojters.
Američki predsednik je pozvao Rusiju da se "povuče sa ivice rata" i saopštio da izveštaji da je Moskva povukla neke snage sa ukrajinske granice nisu potvrđeni, a izrazio je uverenje da ni kod stanovnika Rusije ne postoji raspoloženje da trenutne tenzije prerastu u otvoreni sukob.
"Građani Rusije, vi niste naš neprijatelj, i ne verujem da želite krvavi, destruktivni rat protiv Ukrajine", naglasio je Bajden u obraćanju.
On je naveo da SAD "ne traže direktnu konfrontaciju sa Rusijom", ali da će, ako Rusija napadne Amerikance u Ukrajini, "odgovoriti snažno". Bajden je saopštio da su SAD i njihovi saveznici iz NATO-a spremni za sve što se dogodi i da će Rusija platiti visoku ekonomsku cenu ako Moskva pokrene invaziju, navodi Rojters.
“Amerika će braniti saveznike"
Bajden je naglasio da SAD neće slati svoje vojnike u Ukrajinu, podsetivši na američke isporuke naoružanja i obuku tamošnjih vojnih snaga. Međutim, ukazao je na moguće korake ukoliko bi se pod napadom našla članica NATO-a.
"Amerika će braniti saveznike iz Severnoatlantske alijanse. Napad na članicu NATO je napad na sve nas. Poslali smo trupe u države koje se nalaze na istočnom boku Alijanse. Nastavićemo da održavamo vojne vežbe sa našim saveznicima. Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu pojačaćemo naše prisustvo u NATO-u”, poručio je Bajden.
profimedia
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, američka administracija je poslednjih nedelja bila angažovana u diplomatskim naporima kako bi se smirile tenzije.
“U poslednjem razgovoru sa ruskim predsednikom nastojali smo da postignemo razumevanje o zabrinutostima obe strane. Saglasili smo se da diplomatiji treba pružiti svaku šansu da uspe. Predložene su konkretne mere u vezi sa stvaranjem bezbednosnog okruženja u Evropi, koje bi se istovremeno odnosile na Severnoatlantsku alijansu i Rusiju. Ali, nećemo zanemariti važne principe”, rekao je Bajden aludirajući na pravo država na nacionalni integritet, suverenitet i pravo izbora o pristupanju savezništvima, prenosi Glas Amerike.
"Rusija raspolaže sa 150.000 trupa"
"Naši analitičari upozoravaju da i dalje postoje pretnje. Rusija raspolaže sa 150.000 trupa koje su raspoređene duž granice i u Belorusiji. Tražili smo od Amerikanaca da napuste Ukrajinu i izmestili smo ambasadu iz Kijeva", podsetio je u obraćanju Bajden.
Ukazao je da Sjedinjenje Države, NATO i Ukrajina ne predstavljaju pretnju Rusiji.
"Sjedinjene Države i NATO nisu rasporedili projektile u Ukrajini. Nismo i ne nameravamo to da učinimo. Građani Rusije nisu na meti i ne nastojimo da destabilizujemo Rusiju. Poručujem građanima Rusije da nam nisu neprijatelj. I ne verujem da želite krvav i razarajući rat protiv Ukrajine, države sa kojom delite čvrste porodične, istorijske i kulturne veze", poručio je Bajden.
Pozivajući se na princip odgovornosti Bajden je rekao da će u slučaju invazije posledice biti značajne.
“Rusija će biti na meti međunarodnih osuda i svet neće zaboraviti da je izazvala rat i nasilje. Zapad je ujedinjen, naše savezništvo je snažno. Delimo demokratske vrednosti. Čitava ova stvar prevazilazi Ukrajinu i Rusiju, ovde se radi o budućnosti sveta u kom živimo", rekao je američki predsednik.
Povezane vesti
Između Rusije i Zapada su poslednjih meseci prisutne pojačane tenzije, pošto je duž ukrajinsko-ruske granice, ali i u Belorusiji, raspoređen značajan kontingent ruskih vojnika i oružja.
Takođe, Rusija od Zapada traži, kako ih označava, bezbednosne garancije da Ukrajina neće postati članica alijanse, da će se NATO uzdržati od razmeštanja oružja u blizini ruske granice, kao i da će povući snage sa područja istočne Evrope.
O tome su pokrenuti i pregovori uključenih strana, a kao reakcija na ruske poteze usledila je nedavna odluka SAD da u istočnoevropskim članicama NATO-a rasporede dodatnih 3.000 vojnika, dok i druge države članice NATO-a Ukrajini ustupaju vojno-tehničku pomoć, navodi Glas Amerike.
Povezane vesti
Putin: Rusija ne želi rat u Evropi
Rusija ne želi rat u Evropi i ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO "sasvim slobodno i u svoju korist" tumače princip nedeljive bezbednosti, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Moskvi.
profimedia
Govoreći o pretnji ratom u Evropi, Putin je podsetio da je NATO već jednom pokrenuo rat na starom kontinentu protiv Jugoslavije.
"Što se tiče rata u Evropi, nemački kancelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije, a ja pripadam njima, teško da mogu da zamisle bilo kakav rat u Evropi. To se odnosi na situaciju oko Ukrajine. Ali mi smo bili svedoci rata u Evropi koji je upravo NATO blok pokrenuo protiv Jugoslavije. To je bila velika vojna operacija uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica Beograda. Desilo se bez dozvole SB UN. Ovo je veoma loš primer, ali je bio", rekao je Putin, prenosi RIA Novosti.
Govoreći o Ukrajini, ruski lider je nazvao genocidom to što se dešava u Donbasu. On je povezao obraćanje Državne dume i molbu da se prizna nezavisnost DNR i LNR s tim da poslanici jasno osecaju raspoloženje birača kojima je "žao stanovnika tih republika".
"Glasanje u Državnoj dumi je na ovaj ili onaj način povezano, jer se poslanici u ruskom parlamentu, kao i u svakoj zemlji rukovode javnim mnjenjem, oni se rukovode mišljenjem svojih glašača, a oni to suptilno osećaju. I s tim u vezi, sasvim je očigledno da u našoj zemlji ogromna većina ljudi saoseća sa stanovnicima Donbasa, podržava ih i nada se da će se situacija tamo radikalno promeniti na bolje za njih", poručio je ruski predsednik.
Putin je izrazio nadu da sporazumi iz Minska još imaju potencijal i pozvao je Nemačku i Francusku da utiču na Kijev da počne da realizuje obaveze koje je preuzeo. Rekao je da je Rusija odlučila da delimično povuče trupe koje su blizu granice Ukrajine, kao i da on vidi prostor za dalju diskusiju sa Zapadom o bezbednosnim garancijama Moskve.
On je, međutim, rekao da nije bilo konstruktivnog odgovora na zahteve Rusije. Na pitanje da li će Rusija nastaviti da povlači trupe sa ukrajinske granice, Putin je rekao da će delovati po planu koji će zavisiti od realne situacije na terenu.
"Kako će Rusija dalje delovati? Prema planu. A u čemu će se sastojati taj plan? Iz realne situacije na terenu", poručio je on i dodao da niko ne može da odgovori kako će se situacija razvijati, jer ona ne zavisi samo od njih.
Preporuka za vas
Komentari (0)