Obraćanje koje su svi čekali – Šolc: Ruske trupe na granicama bez vidljivog razloga, Putin: Nema odgovora na naš predlog
Komentari15/02/2022
-15:49
Ruski predsednik Vladimir Putin i nemački kancelar Olaf Šolc sastali su se u Moskvi, gde su razgovarali o tenzijama na rusko-ukrajinskoj granici i energetskoj situaciji u Evropi. Nakon sastanka, Putin je rekao da je kod Šolca video stav na osnovu kog će, kako je dodao, saradnja Rusije i Nemačke ubuduće biti međusobno korisna i pragmatična. Putin je rekao i da Rusija "ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO razumeju princip nedeljive bezbednosti 'u svoju korist'". Nemački kancelar je, sa druge strane, poručio da je neophodna deeskalacija tenzija, i da "Nemačka ne želi da počne rat".
Putin: Nije bilo sankcija kada je NATO bombardovao Beograd
Govoreći o potencijalnoj eskalaciji sukoba, Putin je rekao da Rusija ne želi sukob, i da je zato predložila dogovor kojim bi se svima obezbedila sigurnost, ali da "nije bilo konstruktivnih odgovora".
Ruski predsednik je i podsetio na to da je u Evropi bio rat koji je započeo NATO, kada je bombardovao Beograd, i da tada nije bilo sankcija međunarodnih organizacija, na šta je Šolc odgovorio da je tada "bilo opasnosti od genocida, i da situacija sada nije ista", kao i da su od tada "balkanske zemlje mnogo napredovale". Putin je, nakon ove Šolcove izjave, rekao da je "ono što se trenutno događa u Donbasu genocid".
Putin je odgovorio i na pitanje novinara u vezi sa predlogom rezolucije usvojenim u ruskom parlamentu, kojim se od njega traži da prizna nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike.
"Veliki deo stanovništva Rusije podržava građane Donbasa. Bila su dva predloga, i ja sam saglasan da je neophodno rešiti probleme ljudi u Donbasu. Još nije sve gotovo sa Minskim sporazumima, i uzdam se u partnere poput Nemačke ili Francuske da će ubediti Ukrajinu da napravi neki napredak u primerni obaveza prihvaćenih u sporazumima iz Minska", rekao je Putin.
Šolc: Potrebna je deeskalacija
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su razgovarali o gomilanju ruskih trupa blizu granice sa Ukrajinom, kao i o zahtevima Rusije kada su u pitanju bezbednosne garancije. Još jednom je podvukao da su ruske trupe na granici "bez ikakvog vidljivog razloga".
"Potrebna je deeskalacija, i ne želimo da počne nikakav rat. Saglasan sam sa time da i dalje ima mesta pregovorima, i sada moramo da tražimo diplomatsko rešenje za krizu. Čuli smo da su se neke trupe povukle, i nadamo se da će se to nastaviti. Pozdravljamo taj potez", rekao je Šolc.
Podsetio je da je NATO predložio razgovore između Rusije i Alijanse, i da bi se tu moglo pregovarati o principima kao što je teritorijalni integritet i odbrana granica.
Istakao je i da je "veoma važno da se razgovara otvoreno" i da su "istorijski, veze između Rusije i Nemačke duboke".
"Verujem da ćemo, uz ovakve razgovore na najvišim nivoima, uspeti da prevaziđemo trenutnu blokadu. Čini mi se da je svima jasno da se mora sprečiti dalja eskalacija, i da se mora tragati za diplomatskim rešenjima - zato sam juče išao u Kijev a danas u Moskvu", dodao je Šolc.
Dodao je da mu je predsednik Ukrajine juče obećao da će uskoro biti napretka u svim zakonima kada je u pitanju istok Ukrajine.
Govoreći o primeni obaveza iz Minska, Šolc je rekao da je neophodno da ih se svi pridržavaju, uključujući Ukrajinu. Naglasio je da bi trebalo da se uvedu izbori u Donbasu po Štajnmajerovoj formuli, kao i da bi, u slučaju da Rusija prizna nezavisnost DNR i LNR, to bilo "rušenje sporazuma iz Minska".
Pitanje Severnog toka 2
Ruski predsednik je govorio i o energetskoj situaciji, podsetivši da više od trećine nafte i gasa u Nemačku dolazi od Rusije, i osvrnuo se na gasovod koji ide od Rusije do Nemačke, Severni tok 2.
"Severni tok 2 nema nikakvu političku pozadinu. Napravljen je da poboljša energetsku sigurnost Evrope. Ruska federacija će nastaviti da isporučuje gas u Evropu kroz Ukrajinu do 2024. godine, ukoliko je neophodno", rekao je Putin.
Dodao je da su dve od pet kompanija koje finansiraju Severni tok 2 iz Nemačke, i da je sada na nemačkim regulatorima da puste gasovod u rad.
Šolc je izjavio da Nemačka želi miran razvoj za Evropu, bez rata i eskalacije tenzija.
"Ukoliko tdo toga dođe, i mi znamo, i svi znaju šta će se dogoditi. Upravo da do toga ne bi došlo, nas dvojica smo se sastali. Moramo da pokažemo političko vođstvo i zajedno da raidmo na deeskalaciji odnosa", rekao je Šolc.
Šta je Putin rekao o povlačenju trupa?
Govoreći o apsolutnom povlačenju ruskih trupa sa područja blizu ukrajinske granice, Putin je rekao da će Rusija delovati po planu, i da niko ne zna kako će situacija da se razvija.
"Ne zavisi samo od nas, ali mi ćemo tražiti dogovor sa svojim partnerima o pitanjima koja smo pokrenuli, i želećemo da ih rešimo diplomatski. U pitanju je bezbednost Rusije, širenje NATO, razmeštanje oružja blizu naše granice... sve su to jasna pitanja. Ima i drugih, ali ovo su za nas prioriteti", rekao je Putin.
Podsetio je da se kaže da "Ukrajina želi u budućnosti da se pridruži NATO", i upitao šta to znači.
"Slušali smo 30 godina da NATO neće da se širi na istok, pa su nam došli pred vrata. I dalje slušamo da Ukrajina nije spremna asada da bude članica NATO. To već znamo. Međutim, možda će je primiti kada bude spremna, a za nas tada bude kasno. Zato to hoćemo da rešimo sada, mirnim sredstvima. Nadamo se da će naši partneri čuti naše brige, i daće one biti ozbiljno shvaćene", rekao je Putin.
Komentari (1)
Leopold
15.02.2022 16:12
Kakva smejurija - "NATO je bombardovao Srbiju, jer je pretila opasnost od genocida"! Jel to rimejk filma o Precrime unit?? Ništa se nije desilo, ali će možda da se desi, pa da mi za svaki slučaj prvi pucamo?? I drugo - ta "opasnost od genocida" je bila tumačenje vodećih NATO zemalja, jer im je trebalo opravdanje za operaciju. To nije bio zaključak nijednog nezavisnog tela...