Igre 
Severni tok 2 - projekat koji je paralisao Zapad i nametnuo pitanje jedinstva nemačke vlade
Komentari26/12/2021
-16:33
Gaspromov projekat Severni tok 2 vredan 11 milijardi dolara za isporuku gasa iz Rusije u Nemačku koji se proteže duž Baltičkog mora može se uporediti sa "koferom bez ručke na aerodromu " - nemoguće ga je napustiti, ali ni preneti, piše Gardijan.
Jedan od vodećih razloga za to je i što većina "glavnih likova" zapravo više nije deo ove priče: ni Angela Merkel, ni Mateo Renci niti Dejvid Kameron više nisu na političkoj sceni. Jedini koji i dalje aktuelan je ruski predsednik Vladimir Putin.
Kako je ovaj projekat došao u poziciju u kojoj se danas nalazi?
Projekat Severni tok 2 prvi put je najavljen 2015. godine kao gasovod vredan 11 milijardi dolara. U vlasništvu je ruskog energetskog giganta Gasproma, a uz podršku Rusije, izgrađen je za transport gasa iz zapadnog Sibira do Nemačke. Zvanično, cilj mu je da udvostruči postojeći kapacitet gasovoda Severni tok 1 i "održava toplinu" 26 miliona nemačkih domova, uz navodno pristupačnu cenu.
Uprkos tome što neki tvrdili da je ovaj gasovod zapravo komercijalni projekat, sada već bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je to poricala.
Međutim, ono na šta su kritirčari ukazivali je da ovaj projekat svakako ima ogromnu geostratešku posledicu, i to sa svakim novim metrom cevi. I zaista, sada se zbog njega u evropskim državama vodi politička i pravna bitka.
profimedia
Kritičari tvrde da ovaj gasovod Putinu pruža potencijalni uticaj na evropsku energetsku bezbednost, jer tvrde da on ostavlja oko 1.200 kilometara "na milost i nemilost Rusima". Gardijan navodi da ukoliko Putin želi novu Jaltu, novo granično rešenje sa Evropom, onda je gas upravo način da se to i postigne. Kako se navodi, ne radi se toliko o stvaranju dodatnih kapaciteta, već je cilj zamena postojećeg glavnog puta gasa ka Evropi koji prolazi kroz Ukrajinu.
Povezane vesti
Otvoreno je više pitanja: restauracija post-sovjetskog carstva, klimatska kriza, američko maltretiranje Evrope, nemački emocionalni zagrljaj Rusije, zakonska ovlašćenja Evropske komisije, korporativno lobiranje, predviđanje energije i Gaspromov monopolistički model. Njegovi najžešći kritičari opisali su ga kao modernu izdaju na skali pakta Molotov-Ribentrop iz 1939. godine.
profimedia
Šta se sada zapravo dešava, u kojoj fazi je projekat i gde je zapelo?
Izgradnja gasovoda završena je u septembru nakon mnogih odlaganja i pravnih prepreka. Upravni odbor Gasproma sada čeka konačnu zakonsku dozvolu nemačkih regulatora da počne da šalje gas niz gasovod. Upravo je ta dozvola sada postala predmet sukoba unutar nove nemačke koalicije koja je dodatno pojačana Putinovim pretnjama Ukrajini.
Ukrajina, naime, strahuje da će, ukoliko je novi gasovod zaobiđe, biti u situaciji da bude lišena potrebnih tranzitnih taksi, koji su jednaki četiri odsto njenog BDP-a.
Kijev takođe upozorava da će gasovod povećati rusku kontrolu i udeo na evropskom tržištu gasa i stoga dati Putinu šansu da "stavi svoju čizmu na vrat Evrope", jer ovaj gasovod ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara, što je više od polovine od 95 milijardi kubnih metara gasa koji su Nemci potrošili tokom 2019. godine, piše Gardijan.
Ukrajina je u čitavom procesu našla i spremne saveznike u Evropi među kojima su Poljska, Baltičke zemlje, Italija i Velika Britanija. Lobiranje Kijeva dovelo je i do toga da u decembru 2019. godine SAD uvedu sankcije u skladu sa Zakonom o zaštiti evropske energetske bezbednosti (PEESA). To je značilo da se izgradnja gasovoda obustavi na godinu i po dana, pošto je švajcarski izvođač radova, koji je postavljao gasovod, odustao. Zbog toga je reagovao i tadašnji minstar finasija, a sadašnji premijer, Olaf Šolc, koji je pisao privatno pismo američkom kolegi gde je predložio da im Nemačka finasira izgradnju dva terminala za tečni prirodni gas u zamenu da SAD okonča svoje "ometanje" oko Severnog toka.
Pitanje jedinstva nove nemačke vlade
Pitanje Sevenog toka 2 dodatno je uzburkao i zbog toga što je Putin duž granice sa Ukrajinom postavio ruske trupe, a na to su reagovali su i iz SAD-a i iz Evrope. Amerikanci zbog toga dodatno prete Rusima novim sankcijama, a čak se pominje i prošireni paket koji upravo uključuje i kontrovezni gasovod. Evropski lideri su prošle nedelje reagovali upozorivši Rusiju da će se suočiti sa "teškim posledicama i ogromnim troškovima" ukoliko odluči da napadne Ukrajinu, saopšteno je nakon samita u Briselu.
Povezane vesti
Da jedinstva u Evropi nema potvrđuje i stav Nemačke koja je i dalje nedolučna hoće li "žrtvovati svoj plan i dogovor" sa Rusima zbog ostatka sveta, pišu svetski mediji.
Jedinstva nema ni u Berlinu. Gasovod je prvi test za novu vladu jer su sada sve oči uprte u nju. Ovo pitanje će verovatno biti i prvi predmet pregovora unutar same nove vlade, a rasplet situacije će ogoliti stepen do kojeg je nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok primorana da se podvrgne Šolcovoj kontroli po pitanju spoljne politike. Razlog tome je, kako nemački mediji prenose, to što se ona uvek izjašnjavala protiv "Severnog toka 2" i optuživala Putina za "poker" sa cenama energije, dok je Šolc podržavao stav svoje prethodnice Angele Merkel, koja im je upravo ovo pitanje i ostavila u nasleđe.
Tanjug/AP/John Thys
U svakom slučaju, energetski regulator, Bundesnecagentura, je obustavio proces sertifikacije tog gasovoda. Razlog tome je to što konzorcijum, s kompanijom "Severni tok 2", mora prethodno da osnuje nemačku podružnicu kako bi bio u skladu sa evropskim energetskim propisima. Iz nemačke vlade navode da ovo odlaganje nema političku konotaciju, ali i dodaju da gas iz tog gasovoda neće biti u prodaji u januaru, dok šef komiteta za energetiku u Donjem domu ruskog parlamenta tvrdi suprutno, piše TASS, i uverava da je veoma siguran da će u januaru početi transport gasa gasovodom "Severni tok 2".
Povezane vesti
Komentari (0)