Igre 
Vruć krompir za Berbok, pritisci za Šolca: Severni tok 2 - prvi veliki test jedinstva nove nemačke vlade
Komentari16/12/2021
-07:04
Projekat Severni tok 2, po svemu sudeći, biće prvi test jedinstva nedavno formirane nemačke vlade, jer ovo pitanje uzburkava strasti ne samo u Nemačkoj, već i na globalnoj političkoj sceni, pre svega ne relaciji Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i to zbog uzavrele situacije sa Ukrajinom. Povod tome je i to što Amerikanci sada vrše pritisak na novu koalicionu vladu u Berlinu da blokira gasovod Severni tok 2 u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu o kojoj se danima spekuliše, piše Gardijan.
Tako se nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na samom početku svog mandata našla u vrlo nezavidnoj situaciji i, praktično, dobila "vruć krompir" u vidu kontroverznog gasovoda kome se od starta, ispred stranke "Zelenih" otovreno protivila. I mada je njeno protivljenje skoro završenom naftovodu javno, nemački koalicioni program i dalje ćuti po tom pitanju i to zbog podrške projektu od strane partnera iz redova socijaldemokrata, koje su dale novog nemačkog kancelara Olafa Šolca. Zato se sve otvorenije i postavlja pitanje ko će, nakon odlaska Angele Merkel, u Nemačkoj vući konce što se tiče spoljne politike - da li će to biti novi kancelar Šolc, ili njegova ministarka spoljnih poslova, piše Gardijan.
Inače, pitanje Severnog toka 2 i njegova budućnost nedavno je u pravi plan izbacio i razgovor predsednika SAD-a Džoa Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina. Mada je povod razgovora bila Putinova odluka da na granicu sa Ukrajinom pošalje oko 100.000 vojnika, što su svetski zvaničnici shvatili kao poruku o mogućoj invaziji na Ukrajinu, čitava stvar, na koncu, tiče se i Severnog toka. Naime, pored mogućih ekonomskih sankcija protiv Rusije za koje se zalažu zapadne sile, na sto je stavljeno i pitanje budućnosti Severnog toka 2, i to kroz predlog SAD da se i on uključi u širi paket sankcija za Ruse.
profimedia
Sada su oči uprte u Nemačku i pitanje hoće li pristati na ovaj predlog Amerikanaca, piše Gardijan, i dodaje da će ovo pitanje verovatno biti prvi predmet pregovora unutar same nove vlade, kao i da će rasplet situacije ogoliti stepen do kojeg je Berbokova primorana da se podvrgne Šolcovoj kontroli po pitanju spoljne politike. Inače, DW je ranije pisao da su novi kancelar i njegova ministarka već stavili do znanja da imaju sukobljene stavove po ovom pitanju - ona mu se protivi, dok je Šolc istog stava kao njegova prethodnica Anglea Merkel, koja im je upravo i ostavila ovo pitanje u nasleđe.
Poznato je od ranije i da je Berbok u svojim predizbornim govorima optuživala Putina za "poker" sa cenama energije upravo preko Severnog toka 2, piše DW i dodaje da su njeni argumenti zapravo bili da gasovod Nemačku čini previše zavisnom od Rusije, a da se Ukrajina oseća ostavljenom na cedilu, jer je Severni tok 2 zaobilazi.
Međutim, Šolc sada uglavnom izbegava ovu temu potpuno svestan javne podrške koju gasovod ima u redovima njegovog SPD-a, ali ono što je nedavno saopštio ovim povodom zaparalo je uši mnogima. Šolc je, naime, rekao da neće prepustiti svojim partnerima iz zelene koalicije da diktiraju stav njegove vlade oko Severnog toka 2, prenosi Gardijan.
Tanjug/AP/Thibault Camus
"Ceo svet posmatra našu zemlju. Zato ćemo mi kao vlada delovati jedinstveno, a to počinje isključivo od šefa vlade. Imamo veoma jasan stav, želimo da se poštuju svačije granice", rekao je Šolc nedavno komentarišući kakav će stav zauzeti Nemačka po pitanju ruskog gasovoda.
Povezane vesti
Međutim, on nije kao njegova koaliciona partnerka, otišao toliko daleko da zapreti odustajanjem od projekta.
Slučaj i u rukama nemačkih regulatora
Inače, Ruska gasna kompanija Gasprom izgradila je gasovod po ceni od 9,5 milijardi evra, uprkos prigovorima Amerike, Poljske i Ukrajine. Iako je bilo izvenosno zeleno svetlo od Nemaca i podršci SDP-a, njeni regulatori su koji su presudni u oživljavanju ovog projekta, iznenada su 13. decembra, suspendovali setrifikaciju zbog neusklađenosti sa energetskim propisima Evropske unije, a to je nemačkim medijima saopštila upravo Berbok prilikom dolaska na sastanak šefova diplomatije EU u Brisel, piše Tanjug.
To se tumači i kao prvi kamen spoticanja, ali i signal da budućnost ovog gasovoda postaje sve neizvesnija. Zbog toga sada sve stoji, jer, jednostavno rečeno, da bi počeo da pumpa gas, operater Severnog toka 2 mora da dobije ''zeleno svetlo'' nemačkog regulatora.
Tanjug/AP/Gonzalo Fuentes
Sa druge strane, ovim povodom stigle su reakcije i iz Rusije. Njihova agencija TASS prenela je izjave ruskih zvaničnika iz Kremlja koji su rekli da reč Berbok ipak nije presudna, već da je Nemačka praksa da spoljnopolitički kurs obično postavlja vlada kancelara, a ne Ministarstvo spoljnih poslova, pa zbog toga presudna odluka o ovom pitanju treba da stigne od samog kancelara i cele njegove vlade.
Pritisci na Nemačku
Koliko je Severni tok 2 kompleksno pitanje, pre svega za Nemce, ukazuje i analiza Gardijana, u kojoj se, između ostalog, navodi da će ovaj gas, ukoliko u budućnosti ipak bude "pušten u pogon" transportovati 55 milijardi kubnih metara gasa u Nemačku svake godine, što je oko 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU.
Zbog toga je pritisak na Nemačku veliki, a to potvrđuje i vest da je Amerika u julu odustala od sankcija nemačkim firmama koje su uključene u Sevrni tok 2. Američki zvaničnici su tada saopštili da ova odluka nije definitivna i da one mogu da se vrate ukoliko se pojave dokazi o ruskim pokušajima da iskoriste gasovod ili snabdevanje gasom kao način prisile za političke ili ekonomske ustupake.
"Ako Vladimir Putin želi da vidi kako gas teče tim gasovodom, možda neće želeti da rizikuje sa invazijom na Ukrajinu", rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven posle razgovora Putina i Bajdena.
TAnjug AP/Patrick Semansky
Povezane vesti
Pored SAD, i Poljska vrši veliki pritisak na nemačke zvaničnike, a osim na Berbok, akcenat je i na samom Šolcu. Poljski premijer Mateuš Moravjecki najavio je da će pozvati nemačkog kancelara da ne popusti pod pritiscima Rusije i da ne dozvoli da se Severni tok 2 koristi kao instrument za ucenu Ukrajine, Poljske i EU, ali se, nakon održanog satanka u Varšavi 12. decembra, ova molba pokazala kao bezuspešna.
"Naći ćemo se u svetu gde će tranzit gasa imati drugačiju ulogu nego sada. Nemačka oseća odgovornost. Prethodna vlada činila je sve da ugovor o tranzitu gasa preko Ukrajine bude obnovljen. Osećamo se odgovornima da bude zagarantovan tranzit gasa", rekao je tada Šolc nakon sastanka sa Moravjeckim ponovivši da je i dalje istog stava kao Merkel po ovom pitanju, preneo je Rojters.
Sa druge strane, Gardijan piše da i ako sankcije Rusiji ne budu uvedene i ukoliko se smire tenzije u Ukrajini u bliskoj budućnosti, nova nemačka vlada će svakako morati da razjasni da li želi da se projekat gasovoda nastavi.
Međutim, nije jasno na kojoj pravnoj osnovi gasovod, koji je prethodna nemačka vlada dugo predstavljala kao ekonomski projekat koji praktično nema geopolitičke posledice, zahteva odobrenje prema zakonima EU o energetskoj konkurenciji.
Gardjan piše da pravila EU zahtevaju "razdvajanje", pri čemu su kompanije koje proizvode, transportuju i distribuiraju gas unutar EU zasebna pravna lica, a gasovodi kao što je Severni tok 2 mogu da koriste treće strane sa nediskriminatornom i transparentnom strukturom cena.
Komentari (0)