Igre 
Semafor koalicija na čelu Nemačke: Četiri ključne tačke i pitanje odnosa prema Srbiji
Komentari26/11/2021
-09:10
Nemačku će ubuduće predvoditi semafor koalicija - Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate predstavili su sporazum po kome će biti na čelu vlade, a kancelar će biti Olaf Šolc iz redova SPD. Kako smatraju sagovornici Euronews Srbija, ovo je koalicija kojom za sada sve partije mogu da budu zadovoljne, a Nemačka bi prema Srbiji mogla da promeni politiku u nekoliko pravaca.
"Želimo da verujemo sebi i da se napravimo veći napredak — u zaštiti klime, restrukturiranju industrije, modernizaciji zemlje i jačanju društvene kohezije", napisao je Šolc na društvenim mrežama. On je najavio i povećanje minimalne satnice u Nemačkoj na 12 evra, veće angažovanje države u finansiranju stanovanja, kao i proširenje digitalne infrastrukture.
Lideri Zelene stranke Analena Berbok i Robert Habek rekli su u saopštenju da je koalicioni sporazum koji je usledio nakon "intenzivnih pregovora" postavio kurs za promene u Nemačkoj.
"Kao velika industrijalizovana zemlja, na ovoj osnovi, možemo da prisilimo konverziju energetskog sistema na obnovljive izvore energije, obnovimo industriju i konačno krenemo ka postavljanju cilja od 1,5 stepeni Celzijusa", rekli su.
Kako Slobodne demokrate saopštile, stranke su se takođe dogovorile da ograniče dug zemlje od 2023. godine i da ne povećavaju poreze, preneo je Euronews.
"Čini se da su oni napravili solomonsko rešenje u kom je svako dobio bar jednu svoju 'veliku pobedu', odnosno svako je dobio bar dva predizborna obećanja. Na neki način su svi izašli iz tih koalicionih pregovora čistog obraza. I pre ovih pregovora je bilo intenzivnih konsultacija. Očigledno su sve tri stanke imale žarku želju da postanu vlast", rekao je za Euronews Srbija novinar Nenad Radičević.
1. Ključna ministarstva podeljena, niko nije "zakinut"
Prema koalicionom sporazumu, SPD će obezbediti saveznog kancelara Olafa Šolca, kao i ministarstva unutrašnjih poslova, rada, odbrane i zdravlja.
Povezane vesti
Zeleni će imenovati prorektora i rukovodstvo za kancelariju spoljnih poslova, "super-ministarstvo" za ekonomiju i zaštitu klime, ministarstvo porodice, očuvanja životne sredine, kao i ministarstva hrane i poljoprivrede. Zadržaće i pravo da imenuju evropskog komesara pod uslovom da predsednica Komisije nije iz Nemačke (što je sada slučaj).
Liberalni FDP će imati ministarstvo finansija, mesto koje će verovatno dobiti lider stranke Kristijan Lindner. Oni će takođe obezbediti i ministre pravde, saobraćaja i obrazovanja.
"Zeleni su najviše postigli u tome što je drugi njihov lider, Habek, na čelu 'super-ministarstva'. Očigledno će biti 'bar-a-bar' sa ministrastvom finansija, a on će biti i vicekancelar. Zeleni će, samnim tim, imati ogromnu snagu u novoj vladi", kaže Radičević.
Dodaje i da su, za razliku od prošle vlade gde su CDU i CSU "kupili sve lovorike", sada ministarstva bolje raspoređena, kako niko od koalicionih partnera ne bi imao osećaj da je zakinut.
2. "Liderska pozicija u Evropi neće biti uzdrmana"
Nemačka je do sada imala ulogu de fakto lidera Evropske unije, pa čak i cele Evrope, na čelu sa vladom Angele Merkel. Takva situacija će verovatno ostati i u budućnosti, objašnjava za Euronews Srbija programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić.
"Nemačka je u prethodnom periodu bila lider u EU prvenstveno zahvaljujući svojoj ekonomskoj superiornosti u odnosu na sve ostale članice, a i ostale zemlje Evrope. Tako je ostalo i nakon mandata Merkel, pa ekonomska vitalnost Nemačke i reforme koje je najavila ova nova vlada koje bi trebalo da osavremene Nemačku za 21. vek, samo će pojačati njihovu dominantnu poziciju u ekonomskoj sferi", smatra Milić.
Veliki deo koalicionog sporazuma, inače, govori o potrebi Nemačke za "sveobuhvatnim digitalnim buđenjem". Stranke žele "ofanzivu digitalizacije", koja uključuje uvođenje optičkih vlakana širom zemlje i najnovijih standarda mobilnih komunikacija, što bi moglo da pomogne dodatnom ekonomskom jačanju.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Povezane vesti
Milić dodaje i da Šolc već ima izgrađene odnose sa brojnim liderima u Evropi, ali i da bi ipak mogao da postoji rizik od Francuske, koja će, ukoliko Makron dobije reizbor i sledeće godine, još jače pretendovati na lidersku poziciju u Evropi.
"Makron već dobija neke obrise snage, ako pogledamo neke ljude koji su postavljeni na ključnim pozicijama u EU. Predsednica Evropske komisije, Evropska centralne banke i druge pozicije... to su sve ljudi koji su bliski Makronu. Verujem, ipak, da će to klatno ipak ići u koristi Nemačke zbog njene ekonomske snage", kaže Milić.
3. Stroži stavovi prema Višegradskoj grupi i Kini
Kada je u pitanju sam pristup Nemačke u okviru Evropske unije, Milić smatra da neće biti velike razlike sa novom Vladom.
"Jedna od razlika koja se može primetiti iz inicijalnog plana, a i iz stavova partija, jeste manja tolerancija u odnosu na države Višegradske grupe, odnosno Mađarsku i Poljsku u ovom trenutku, prvenstveno pod uticajem Liberala i Zelenih. Lider Liberala Kristijan Lindner je govorio na tu temu kada je koalicija predstavljena, tako da će se verovatno ovi režimi koji su pod otpužbom da ruše demokratiju i vladavinu prava biti pod nekim vidom pritiska iz Berlina", ističe Milić.
S obzirom na to da će Zeleni preuzeti ministarstvo spoljnih poslova, očekuje se da će zemlja biti jedan od predvodnika u borbi protiv klimatskih promena na međunarodnoj sceni. Stranke su takođe stavile naglasak na vladavinu prava i diplomatiju, sa planom da tri odsto BDP-a zemlje ulože u međunarodne akcije. U sporazumu je takođe naglašen i veliki značaj koji NATO ima.
Na međunarodnom planu, kaže Milić, može se očekivati da će se manje tolerisati ponašanje Kine, prvenstveno povodom Tajvana koji je spomenut i u okviru koalicionog sporazuma.
"Slična je situacija i sa Rusijom, u okviru njene unutrašnje situacije ali i međunarodnog delovanja - prvenstveno kada je Ukrajina u pitanju. Kina je, ipak, najzanimljivija iz razloga što se spomenulo tajvansko pitanje koje je dosta kontroverzno na Zapadu", ističe Milić.
4. Legalizacija kanabisa i izborne promene
Još dve važne promene koje će u okviru unutrašnje politike Nemačke doneti nova koalicija koja će biti na čelu države, podrazumevaju legalizaciju kanabisa i smanjivanje starosne granice za glasanje.
"Uvodimo kontrolisanu distribuciju kanabisa za konzumaciju kada su odrasle osobe u pitanju, i to u licenciranim prodavnicama", saopštile su partije u zajedničkom saopštenju.
Kako kažu, na ovaj način će se bolje kontrolisati kvalitet, sprečiti prenos kontaminiranih supstanci i obezbediti zaštita maloletnika, a posle četiri godine će se vršiti procena "društvenog uticaja ovog zakona".
Legalizacija kanabisa je, inače, jedna od "pobeda" Liberala u okviru koalicije, jer su se upravo za to zalagali tokom kampanje.
Druga stvar koja je uneta u koaliciju tiče se spuštanja starosne granice za glasanje - svi koji imaju 16 ili više godina moći će da daju svoj glas na evropskim izborima, a verovatno će doći i do izmena u nemačkom Osnovnom zakonu kako bi se smanjila starosna granica i za glasanje za Bundestag.
5. Kakav će biti stav Nemačke prema Srbiji?
U poslednjoj poseti Angele Merkel Srbiji, uputila je četiri ključne poruke: Članstvo Srbije i regiona u Evropskoj uniji je zajednički cilj (mada će put biti dugačak), neophodno je da se reši "pitanje Kosova", Berlinski proces će ostati njena ključna zaostavština, a burne reakcije je izazvala i njena izjava o litijumu, odnosno to što je rekla da je i Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma u Srbiji.
Iako će Zeleni sada biti na čelu ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Milić ipak naglašava da verovatno neće njihova reč "biti poslednja" u određivanju spoljnopolitičkog kursa te zemlje.
"Treba imati na umu da nemački kancelar ipak ima ključnu reč kada je u pitanju centralna spoljna politika zemlje, tako je bilo i u slučaju mandata Angele Merkel - ministar spoljnih poslova Hajko Mas dolazio je iz redova SPD, ali ta partija nije imala poslednju reč u oblikovanju spoljne politike, već Demohrišćani", kaže Milić.
profimedia
Ako se uzme u obzir, međutim, da Vlada prihvata neke pozicije Zelenih, što može da se vidi i u ovom sporazumu, nekoliko stvari je tu od uticaja za Srbiju, ukazuje.
Kao prvo, odnos Zelenih prema BiH i Kosovu je stroži. Zatim, može postojati pritisak Zelenih da se smanje odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom na visokom nivou. Treća tačka je povezana sa upotrebom uglja. Srbija je jedan od najvećih zagađivača i prvaka u Evropi, pa se može osetiti i jedan vid pritiska da se Srbija brže reformiše u kontekstu zelene agende, što do sada nije bio fokus", smatra Milić.
Ističe, da bi i dalje što se tiče spoljne politike trebalo gledati na viziju Olafa Šolca. Dodaje, međutim, da je socijaldemokratski pogled na međunarodnu sferu znatno balansiraniji nego kod Zelenih i Liberala.
Komentari (0)