Igre 
Zahtevi Moskve i evropsko upozorenje Rusiji zbog Ukrajine: Kako je Kremlj pokušao da zaobiđe EU
Komentari17/12/2021
-17:59
Lideri EU upozorili Rusiju da će se suočiti sa "teškim posledicama i ogromnim troškovima" ukoliko odluči da napadne Ukrajinu, saopšteno je nakon samita u Briselu. Zvaničnici su takođe apelovali na ruskog predsednika Vladmira Putina da se vrati pregovorima uz posredovanje Francuske i Engleske kako bi se na taj način smirila već nastala tenzija zbog gomilanja ruske vojske duž rusko-ukrajinske granice. Istovremeno, Rusija je objavila zahteve koje je prethodno ispostavila Vašingtonu i NATO u kojima se traži da NATO uskrati članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama, kao i da povuče svoje vojne snage iz Centralne i Istočne Evrope.
Po oceni AP, u pitanju su ultimatumi koje će odbaciti i SAD i njeni saveznici.
Zbog ove situacije evropski lideri su 16. decembra usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se navodi da postoji "hitna potreba za deeskalacijom tenzija i smanjenju agresivne retorike".
"Evropski savet ponavlja svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Svaka dalja vojna agresija protiv nje imaće velike posledice i teške troškove kao odogovor", saopštili su evropski lideri u četvrtak.
Inače, tenzije između Rusije i Evrope tinjaju još od 2014. godine kada je Moskva anektirala poluostrvo Krim, ali sadašnja situacija sa Ukrajinom preti da dođe do esklalacije mnogo većih razmera. Zapadne zemlje ovog puta strahuju da bi Putin sada želeo da izvrši sveobuhvatniju invaziju na Ukrajinu koja bi mogla da se proširi dalje ka Evropi. Povod za njihovu bojazan su podaci obaveštajnih službi koje kažu da se između 95 i 100.000 ruskih vojnika stacioniralo duž rusko-ukrajinske granice.
"Najopasnija situacija u poslednjih 30 godina"
"Suočavamo se sa najopasnijom situacijom u proteklih 30 godina. Moramo da učinimo sve što je u našim rukama da bi sprečili najgori scenario, koji na žalost ne možemo da isključimo", rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda uoči sastanka evropskih zvaničnika.
Sa druge strane predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je bila dosta konkrentija po ovom pitanju i rekla da je Evropa bez ikakvih dilema spremna da reaguje ukoliko se Putin odluči za nove, radikalnije poteze.
Tanjug/AP/Johanna Geron
Povezane vesti
"Da ne bude sumnje. Ako Rusija krene protiv Ukrajine, Unija će biti u poziciji da preduzme sankcije koje bi mogle da imaju ogromne troškove za Moskvu. Uradili smo svoj posao u tom pogledu", izjavila je Fon der Lajen sinoć u Briselu, a prenosi agencija Rojters.
Međutim, u deklaraciji koju su su lideri juče usvojili nisu precizirane konkrente mere kao i način na koji bi se tačno delovalo ukoliko dođe do ruskog vojnog upada u Ukrajinu. RSE navodi da se u ovom dokumentu jedino poziva Moskva da se ponovo angažuje u Normandijskom formatu, odnosno dijalogu između Pariza, Berlina, Kijeva i Moskve. Zapravo, ova platforma bi imala za cilj okončanje sukoba između Ukrajine i Rusije koji je počeo pre više od sedam godina, ali sada preti da doživi eskalaciju u pravom smislu te reči.
Pre samog samita na kojem je bilo reči o situacji na rusko-ukrajinskoj granici, Sjedinjene Države i pojedine zemlje EU su mnogo ranije reagovale. Tačnije, čim su saznale za rusku vojsku na ukrajinskoj grancici izrazile su zabrinutost zbog toga i upozorile na oštre ekonomske sankcije ukoliko Rusija preduzme vojnu akciju.
Pored američkog predsednika Džoa Bajdena koji je imao video razgovor sa Putinom 13. decembra, s ruskim predsednikom je razgovarao i britanski premijer Boris Džonson koji ga je upozorio da čini grešku.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
"Premijer je istakao posvećenost Velike Britanije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i upozorio da bi svaka destabilizirajuća akcija Rusije bila strateška greška koja bi podrazumevala značajne posledice", rekao je tada portparol britanskog premijera, prenosi Rojters.
Međutim, zvanična Moskva je u razgovoru sa Bajdenom i Džonsonom negirala da planira invaziju na Ukrajinu i postavila uslove, uključujući direktan dijalog sa Sjedinjenim Državama kako bi se rešio sukob i garancija da Ukrajina neće postati članica NATO-a. Na tome je inače Putin više puta insistirao kada je komentarisao aktuelnu situaciju.
Na Putinov zahtev reagovao je i NATO i to nakon sastanaka između generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Oni su najpre u saopštenju upozorili da bi "svaka dalja agresija na Ukrajinu mogla da ima ogromne posledice". Nakon toga se novinarima obratio i sam Stoltenberg koji je rekao da smatra da dijaloga nema, jer Rusija ne smanjuje svoje trupe na granici, naprotiv, kaže on, ona ih uvećava, piše 24France.
Povezane vesti
"Ne vidim znake da se nagomilavanje ruske vojske smanjuje. Naprotiv, nastavlja se", rekao je on novinarama u sedištu NATO-a, nakon sastanaka sa Zelenskim. On je i dodao da se na spornoj granici nalaze "borbeno spremne trupe, tenkovi, artiljerija, oklopne jedinice, dronovi i sistemi za elektronsko ratovanje".
Šta traži Moskva
Iz Rusije je juče stigla poruka da je spremna da pošalje svog pregovarača "u svakom momentu" da započne razgovore sa SAD o bezbednosnim garancijama koje traži kako bi se spustile tenzije oko Ukrajine.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO-u i SAD po pitanju garancija bezbednosti a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse na zapadnim granicama Rusije.
Povezane vesti
U dokumentu koji je danas objavljen Moskva traži da NATO uskrati članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama, kao i da povuče svoje vojne snage iz Centralne i Istočne Evrope, što su ultimatumi koje će svakako odbaciti Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici, objavio je AP.
Nacrt predloga, koji je podnet SAD i saveznicama ranije ove nedelje, takođe poziva na zabranu slanja ruskih i američkih ratnih brodova u područja u kojima mogu pogoditi ciljeve druge strane, uključujući prestanak vojnih vežbi NATO snaga u blizini Rusije.
Uz to, predviđena je zabrana postavljanja raketa srednjeg dometa u područjima gde mogu dejstvovati na teritoriji druge strane.
U ruskom predlogu je novi zahtev za povlačenje snaga NATO u srednjoj i istočnoj Evropi, kroz formulaciju da se stranke slažu da neće slati snage "u područja u kojima nisu bile prisutne 1997. godine", osim u izuzecima gde se postigne saglasnost.
SAD: Nema razgovora bez evropskih saveznika
Ipak, čini se da su nastojanja Moskve da zaobiđe EU i o problemu direktno pregovara sa SAD neuspešna jer su iz Vašingtona i NATO danas stigle poruke da to neće biti moguće.
"Neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki koja je potvrdila da su Sjedinjene Američke Države videle predlog Rusije o pregovorima i da će o tome razgovarati sa evropskim saradnicima i partnerima.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odgovorio je danas da je Alijansa dobila ruski dokument i da svaki razgovor sa Moskvom o bezbednosnim pitanjima mora da uključi, između ostalog, konsultacije sa evropskim partnerima, kao što je Ukrajina.
Odgovori su dobili i svoje tumačenje u Moskvi. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je danas da Vašington nije još odbio ruski predlog sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.
"Još nam nije rečeno 'ne'. Nije nam rečeno 'da', ali nije ni 'ne'", rekao je Rjabkov, prenosi TASS.
Prema njegovim rečima, da je Moskva dobila odgovor da se sastanak održi u Ženevi ili negde druge, bila bi odmah spremna za susret sa Amerikancima.
"Konci" u rukama nove vlade u Nemačkoj?
Međutim, i nakon jučerašnjeg sastanka evropskih lidera, ali i pojedinačnih intervencija u vidu razgovora Džonsona i Putina, i dalje nisu poznate sve sankcije koje bi bile uvedene Moskvi. To i ne čudi, jer, kako za sada stvari stoje, nema potpunog jedinstva unutar same evropske zajednice.
Činjenica je da američki predsednik vrši pritisak na Evropu što se sanckija tiče, pišu svetski mediji, ali pored ekonomskih, za koje se zalažu sve zapadne sile, na sto je stavljeno i pitanje budućnosti gasovoda "Severni tok 2", koji bi iz Rusije trebalo da vodi gas direktno do Nemačke i koji je svim silama podržavala bivša kancelarka Angela Merkel.
Međutim, ovo pitanje je ponovo aktuelizovano kroz predlog SAD-a da se upravo kontrovezni gasovod uključi u širi paket sankcija za Ruse zbog Ukrajine. Zbog toga je izvesno da će sve koordinisane sankcije verovatno zavisiti upravo od nove nemačke vlade i njenog novog kancelara Olafa Šolca.
Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
Da je upravo gasovod na neki način "kec u rukavu" Vladimira Putina potvrđuju i diplomate koje za 24France kažu, da je Berlin i dalje u dilemi da li želi da rizikuje isporuke ruskog prirodnog gasa za svoju privredu i domaćinstva tokom ove zime, i to sve zbog aktuelne situacije koja je uzbudila svetske zvaničnike.
Sada su oči uprte u Nemačku i pitanje hoće li pristati na ovaj predlog, piše Gardijan, i dodaje da će ovo pitanje verovatno biti prvi predmet pregovora unutar same nove vlade, kao i da će rasplet situacije ogoliti stepen do kojeg je nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok primorana da se podvrgne Šolcovoj kontroli po pitanju spoljne politike. Razglog tome je, kako nemački mediji prenose, to što se ona uvek izjašnjavala protiv "Severnog toka 2" i optuživala Putina za "poker" sa cenama energije, dok je Šolc podržavao stav svoje prethodnice, Angele Merkel, koja im je upravo ovo pitanje i ostavila u nasleđe.
Inače, Šolc je u četvrtak u Briselu upozorio Moskvu da ne prelazi ni jednu liniju, ali se nikada nije precizno oglasio po pitanju "Severnog toka 2" i nemačko-ruskog odnosa.
profimedia
"Nepovredivost granica je jedan od veoma važnih temelja mira u Evropi i svi zajedno učinićemo sve da osiguramo da ta nepovredivost zaista ostane netaknuta", rekao je Šolc, a prenosi RSE ulazeći na jednodnevni samit. Međutim, on u svojim izjavama nije kao njegova koaliciona partnerka, otišao toliko daleko da zapreti odustajanjem od projekta.
U svakom slučaju, energetski regulator, Bundesnecagentura, u je obustavio proces sertifikacije tog gasovoda. Razlog tome je to što konzorcijum, s kompanijom "Severni tok 2", mora prethodno da osnuje nemačku podružnicu kako bi bio u skladu sa evropskim energetskim propisima.
Iz nemačke vlade navode da ovo odlaganje nema političku konotaciju, ali i dodaju da gas iz tog gasovoda neće biti u prodaji u januaru, dok šef komiteta za energetiku u Donjem domu ruskog parlamenta tvrdi suprutno i uverava da je veoma siguran da će u januaru početi transport gasa gasovodom "Severni tok 2".
Preporuka za vas
Komentari (0)