Upozorenje direktora SZO: "Bolje da otkažemo praznična okupljanja, nego posle da tugujemo"

Zbog akutelne situacije sa koronavirusom i novim sojem omikronom bolje je da se otkažu sve božićne i novogodišnje proslave, nego da kasnije tugujemo, upozorio je direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus na konferecniji za novinare u Ženevi. On je preporučio ljudima da otkažu praznična okupljanja, jer kako je rekao, bolje je "otkazan događaj, nego otkazan život".

"Svima nama pandemija teško pada. Svi želimo da provodimo vreme sa prijateljima i porodicom. Svi želimo normalan život. Najbrži način da to i dobijemo je da odložimo odluke koje bi mogle da utiču na zdravlje ljudi, da na taj način zaštitimo sebe i najbliže", rekao je on.

Kako je dodao, SZO ima "dosledne dokaze" o tome da najnovija varijanata koronavirusa, omikron, treba da izazove određenu dozu zabrinutosti. Objašnjava da se to pre svega odnosi na činjenicu da se omikron širi znatno brže od delta varijanta, koju inače "bije takav glas". Gebrejesus je naveo da trenutni dokazi pokazuju da je veća verovatnoća da bi ljudi koji su vakcinisani ili su se već oporavili od korone mogli ponovo da budu zaraženi omikronom.

Kako je naveo, dosadašnja istraživanja su pokazala da je nova varijanta koronavirusa i opornija na postojeće vakcine. Inače, za sada je nekoliko zemalja uvelo strože mere kako bi se ograničilo dalje prenošenje virusa, a one se pre svega odnose na veća okupljanja. Međutim, Holandija je otišla korak dalje, jer je zatvorila pojedine prodavnice do sredine januara (koje nisu neophodne), dok je ljudima dozvoljeno da imaju samo do dva gosta u kući, osim u periodu od 24. do 26. decembra kada će moći da se okupi najviše četiri osobe.

Gebrejesus kaže da kraj pandemije može da bude izvestan u 2022. godini, ali dodaje, za to je pre svega neophodno da u celom svetu oko 70 odsto svetske populacije bude vakcinisano. Prema podacima organizacije "Svet u podacima" (Our World in Data) oko 48 odsto svetske populacije je u potpunosti vakcinisano, ali zemlje sa visokim i srednjim prihodima u ovom slučaju imaju značajno brži tempo - oko 70 odsto.

Međutim, manje razvijene zemlje i one koje imaju lošiju ekonomsku situaciju imaju oko 33 odsto vakcinisanih, dok one sa jako niskim prihodima imaju 3,7 odsto. Podaci dalje kažu da je 8,4 odsto stanovništva vakcinisano na afričkom kontinentu. Inače, u svetu oko 50.000 života bude izgubljeno svake nedelje upravo zbog koronavirusa.