Objavljeni tajni dokumenti o ubistvu Kenedija: Kuda se Li Harvi Osvald kretao pre zločina

Administracija Džoa Bajdena objavila je niz tajnih vladinih dokumenata o ubistvu bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija 22. novembra 1963. godine.

U pitanju je 1,491 dokument, od kojih 958 potiče od CIA. Iako je broj objavljenih dokumenata veliki, to nije ni jedna desetina ukupnog broja od 15.834 dokumenta, koji i dalje ostaju pod velom tajnosti.

Džeferson Morli, urednik sajta "JFK facts" i bivši novinar Vašington Posta, rekao je da i dalje nema "ničeg epohalnog" u objavljenim papirima, ali da i dalje pregleda sve što u njima piše. Ključna činjenica, smatra Morli, jeste to što je Nacionalni arhiv SAD odlučio da digitalizuje čitavu kolekciju dokumenata Kenediju.

Neki od objavljenih dokumenata imaju veoma jasne naslove i pružaju zanimljive informacije. Tako je, na primer, jedan od naslova "Planovi za ubistvo Kastra", gde su izneti razni planovi CIA za likvidaciju tadašnjeg predsednika Kube Fidela Kastra.

Morli, međutim, napominje da neki od najvažnijih dokumenata ipak nisu objavljeni, što uključuje intervjue koje je istoričar Vilijam Mančester 1964. i 1965. godine uradio sa Džeklin (Džeki) Kenedi, ženom ubijenog predsednika, i njegovim bratom Robertom Kenedijem.

"Ni Džeki ni Robert Kenedi nisu verovali u zvaničnu teoriju da je Džona ubio jedan čovek, i to bez razloga. Privatno su govorili da su ga likvidirali domaći neprijatelji. To se nalazi na snimljenim razgovorima, i zbog toga su toliko osetljivi (pa se ne objavljuju)", rekao je Morli, prenosi Vašington Post.

Da li je Osvald delovao sam?

Smrt bivšeg američkog predsednika i dalje je obavijena velom misterije, gotovo 60 godina nakon što se tragedija desila. Prema zvaničnom zaključku Vorenove komisije iz 1964. godine, Kenedija je ubio Li Harvi Osvald, usamljenik koji je delovao bez ičije pomoći. Međutim, 15 godina kasnije, dodatna istraga dovela je do zaključka da je Osvald bio samo izvršitelj, a da je Kenedijeva smrt verovatno deo nekog šireg plana i zavere.

Neki od dokumenata koji su sada objavljeni, međutim, sugerišu da da CIA agenti kako u SAD, tako i u inostranstvu, ne veruju da je Osvald bio jedina osoba uključena u Kenedijevo ubistvo. 

"Na osnovu informacija o Osvaldu, može se zaključiti da su neke ispostave CIA, naročito u Meksiko Sitiju i Majamiju, imale neke sumnje u vezi sa time da Osvald nije delovao sam", piše u izveštaju. Takođe, isti izveštaj navodi i veliki broj slučajeva u kojima je agencija nadzirala Osvaldovo kretanje tokom njegovog puta u Meksiko Siti krajem septembra i početkom oktobra 1693. godine. 

AP Photo/Jon Elswick, File

U jednom od ranije objavljenih tajnih dokumenata, koji je datumiran na 24. novembar (dva dana posle ubistva), piše da je Osvald "ušao u Meksiko 26. septembra 1963. godine tvrdeći da je fotograf iz Nju Orleansa, a zatim nastavio prema Meksiko Sitiju", prenosi Politiko.

Drugi dokumenti sugerišu da je Osvald u više navrata bezuspešno pokušao da poseti kubansku i sovjetsku ambasadu u Meksiko Sitiju, kao i metode koje je CIA koristila da ga prati dok je bio u tom gradu, poput prisluškivanja telefona.

Odlaganje objave dokumenata

Nakon ubistva Kenedija, CIA je takođe tražila informacije i o listi pojedinaca koji bi mogli biti sa njime povezani iz vremena dok je živeo u Minsku, u Sovjetskoj uniji, od oktobra 1959. do juna 1962. godine.

Prema zakonu u SAD donetom 1992, svi dokumenti o smrti Džona Kenedija trebalo je da budu objavljeni najkasnije do oktobra 2017. godine. Međutim, to je nekoliko puta odlagano, a obrazloženje je bilo da je zabrinutost za nacionalnu bezbednost veća od javnog interesa.

Bivši američki predsednik Donald Tramp je 2017. rekao da će objaviti preostale dokumente o ubistvu Kenedija, ali je, takođe zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, vlada SAD ubrzo odustala od toga. Ipak, Tramp je 2018. odobrio objavljivanje oko 19,000 dokumenata, a od toga je oko tri četvrtine bilo izmenjeno.

Bajden je u oktobru ove godine odobrio objavljivanje oko 1.500 dokumenata koji su sada javni, ali ne i ostatka. Kako je rekao, bar godinu dana neće biti objave novih dokumenata koji se tiču Kenedijevog ubistva, a ukoliko ga "agencije budu smatrale da je nacionalna bezbednost ugrožena", onda će se rok tog moratorijuma produžiti koliko god bude bilo potrebno.