Koronavirus i medicinske sestre: Svetu nedostaje šest miliona radnika u ovoj oblasti
Komentari28/05/2021
-18:24
Ministri zdravlja širom sveta pozvani su da potpišu planove za otvaranje dodatnih šest miliona radnih mesta do 2030. godine, uz upozorenje da je koronavirus dodatno pokrenula "odliv mozgova" iz zemalja u razvoju i pogoršala globalnu nestašicu medicinskih sestara.
Očekuje se da ovonedeljni sastanak delegata na Svetskoj zdravstvenoj skupštini, ključnom telu za donošenje odluka Svetske zdravstvene organizacije (SZO), usvoji rezoluciju kojom će pozvati zemlje da promene ulogu i položaj medicinskih sestara kroz više ulaganja, podršku i dodatnu obuku, prenosi "Gardijan".
Generalni direktor SZO, dr Tedros Adanom Gebrejesus, pozvao je zemlje da ulažu u zdravstvene radnike, od kojih skoro polovinu čine medicinske sestre i babice, rekavši da je pandemija sve podsetila "da su to neverovatni ljudi koji rade neverovatne poslove pod neverovatnim okolnostima".
"Toliko smo im dužni, a opet zdravstvenim radnicima često nedostaju zaštita, oprema, obuka, pristojna plata, sigurni uslovi rada i poštovanje koje zaslužuju. Ako imamo bilo kakve nade da ćemo postići zdraviju, sigurniju, pravedniju budućnost, svaka država članica mora hitno da zaštiti i uloži u svoju zdravstvenu negu", rekao je Gebrejesus.
SZO je pozveo zemlje da poboljšaju obuku medicinskih sestara i babica, otvore više radnih mesta i omoguće ima ostanak u svojoj zemlji. Procenjuje se da od ukupno 27,9 miliona radnika u ovoj oblasti, 5,9 je promenilo posao, a to najviše osećaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Strategija koja će biti usvojena ove nedelje opisana je kao "prilika generacije da promeni stvar" za profesiju, koja se sada suočava sa gubitkom još više radnika zbog pandemije.
Međunarodno veće medicinskih sestara (ICN) ocenilo je da je kovid 19 izazvao "traumu kod radnika" i sugerirasalo da bi ta profesija mogla da doživi "masovni egzodus" koji bi globalni nedostatak mogao da poveća na skoro 13 miliona.
Pandemija je "očigledno povećala rizik kod zdravstvenih radnika, uključujući infekcije, stres i sagorevanje tokom višemesečne nege pacijenata. U nekim zemljama, medicinske sestre su se suočile i sa fizičkim nasiljem i osudom javnosti".
Istraživanje je pokazalo da je 90 odsto nacionalnih udruženja medicinskih sestara ICN-a bilo "donekle ili krajnje zabrinuto zbog preopterećnosti, sagorevanja na poslu, stresa i nedovoljno sredstava, što je bio okidač da mnoge medicinske sestre napuste profesiju. Pojedine planiraju to da učine kada se pandemije završi".
Neophodne radikalne promene u pristupu
Jedna od osnivača kampanje Nursing Now i bivša ministarka zdravlja Bocvane Šeila Tlu upozorila zemlje u razvoju, koje već pate od neadekvatnog broja medicinskih sestara, da bi mogle da se suoče sa postpandemijskim gubitkom ključnih radnika.
Osvrćući se na zemlje na zapadu koje su izgubile medicinske sestre, rekla je:
"Pogodite odakle će ih dobiti? Iz naše zemelje. I to će biti jedan od tih odliva mozgova.
I ranije smo ih imali, ali mislim da će ovaj biti ogroman, jer vidim da bogatije zemlje nude više novca kako bi namamile ljude da dođu", rekla je Tlu.
Barbara Stilvel, direktorka Nursing Now, koja se bavi podizanjem statusa i profila nege, pozdravila je plan SZO, ali je takođe pozvala na radikalno preispitivanje uloga medicinskih sestara.
"Medicinske sestre su na mnogo načina svestranije u pogledu pružanja zdravstvene zaštite, a kada imaju naprednu medicinsku edukaciju, mogu pružiti neverovatnu količinu nege u specijalnim klinikama i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Verujem da u njih trena ulagati, i mislim da bi svuda trebalo da preispitamo zdravstvenu radnu snagu. Vreme je za radikalne promene u ovoj oblasti", poručila je Stilvel.
Komentari (0)