Ugledni nemački biolog otkrio da li je koronavirus iscurio iz laboratorije u Vuhanu
Komentari27/05/2021
-22:46
Kolika je šansa da je koronavirus iscurio iz laboratorije u Vuhanu? To je jedna od teorija zavere kakve su već dugo u opticaju, sada podgrejana curenjem informacija američkih obaveštajnih službi, po kojima su zaposleni Virološkog instituta u Vuhanu oboleli već u novembru, mesec dana pre nego što je Kina službeno prijavila prve obolele.
Nemački biolog Matijas Glaubret kaže da informacije američkih obaveštajnih službi koje su dosad procurile u javnost nemaju naučnu težinu. Naime, nema dokaza za tvrdnje da je zaraza potekla iz laboratorija u Vuhanu.
"U prirodi se stalno pojavljuju nove varijante virusa, geni se menjaju. Čak i najbolji stručnjaci ne mogu da znaju odakle dolaze novi sojevi", rekao je nemački biolog za "Špigel". Profesor biologije na Univerzitetu u Hamburgu bavi se smanjivanjem bioraznolikosti, što uzrokuje češće zoonoze, odnosno bolesti koje se šire sa životinja na ljude.
"Izveštaji tajnih službi obično imaju svojstvo da su tajni i ostaju tajni. Zato ne možemo proveriti postoji li takvi izveštaji, šta se stvarno u njemu nalazi i koji su dokazi uključeni, ako postoje. Zaključak je da se trenutna rasprava temelji na glasinama. Kao naučnik s tim ne mogu ništa".
Pod pretpostavkom da je u novembru u vuhanskoj laboratoriju zaista bilo zaraženih ljudi - da li bi to bio čvrst dokaz da je Sars-CoV-2 mogao da dođe odande?
"I dalje ne znamo jesu li stvarno imali Covid-19 i jesu li zaraženi u laboratoriju. Simptomi bolesti su slični drugim patogenima. Javno dostupne studije protivreče pretpostavci da je laboratorijsko osoblje bilo među prvima zaraženo", kaže Glaubret.
Među ostalim, kad su u januaru 2021. stručnjaci SZO istraživali poreklo koronavirusa, u krvi osoblja tog Instituta nisu pronađena protivtela.
"U slučaju porekla koronavirusa, to znači: Trenutno ne možemo opovrgnuti činjenicu da Sars-CoV-2 dolazi iz laboratorije. Ne možemo isključiti ni to da je sa životinje prešao na čoveka. Možemo samo proceniti šta je verovatnije.
Američka verzija pritom je manje verovatna.
Najrealnija hipoteza SZO
Prema svemu što je poznato, najuverljivija je hipoteza, koju zastupa SZO, da je Sars-CoV-2 prešao na ljude preko posrednika, kaže Glaubret.
"Među ostalim zato što su u prošlosti virusi više puta prelazili sa životinja na ljude putem posrednika. Međutim, na koji se to način dogodilo znamo samo u jednom pojedinačnom slučaju - u vezi s epidemijom Sars-CoV-1 početkom 2000-ih. U to vreme smrtonosni virus korone takođe je prešao na ljude, ali srećom nije se proširio kao sada Sars-CoV-2".
Naime, naučnici su utvrdili da se od Sarsa razbolela radnica u restoranu u kineskoj provinciji Guangdong. U tom restoranu na meniju su bile cibetke, vrsta divljih mački. Kao u ribljem restoranu, gde šarani plivaju u velikom akvarijumu, a gosti mogu odabrati jednoga, u nekim delovima Kine slično tome se izlaže meso divljači.
Osim radnice, zaražen je i gost koji je jeo meso cibetke. Naučnici su zatim uporedili virus zaposlenih u restoranu i gosta s virusom pronađenim u cibetki, i otkrili su da su identični.
"To je bila prilična sreća, što pokazuje kako je teško otkriti lanac zaraze između ljudi i životinje", ističe nemački biolog.
U vezi virusa Sars-CoV-2, Glaubret kaže da je poznato da je genetski sastav virusa 96 odsto identičan koronavirusu otkrivenom 2013. u šišmišu, takođe na jugu Kine. Taj šišmiš živeo je u rudniku, neki su se radnici razboleli, troje od šest ih je umrlo.
"Malo je verovatno da se Sars-CoV-2 od tada razvio upravo iz te vrste virusa, za to bi trebalo da prođe mnogo vremena. Međutim, nalaz je koristan kao pokazatelj da je naša trenutna pandemija verovatno imala svoju predistoriju u regionu".
U južnoj Kini postoji 20 vrsta šišmiša, koji su posebno dobra staništa za koronaviruse. Životinje vise u gustim grupama u pećinama i neprestano razmenjuju sve moguće varijante bolesti, a da se ne razbole. Što virus više cirkulira, to je vjerojatniji nastanak mutacija. Kad cirkulira više mutacija, one se mogu ujediniti u potpuno novoj varijanti, koja se onda može iznenada preneti na čoveka. Na mestu poput pijace u Vuhanu, naprimer.
Šta je s tezom da su virus na čoveka preneli gmizavci? I to je još potpuno otvoreno, kaže nemački biolog. U martu 2019. carina u Guangdongu oduzela primerke u kojima je pronađen koronavirus koji je najmanje 86 posto sličan uzroku Kovida-19, virusu Sars-CoV-2.
"Moguće je zamisliti da je virus zbog kojeg smo trenutno zabrinuti nastao kombinacijom nekoliko mutacija kod različitih životinja".
Reč je o jugu Kine, a Vuhan je u središnjoj Kini. Biolog tumači da poreklo patogena ne mora nužno da bude tamo gde je prvi put otkriven. Mislim da je verovatno da su se preteče Sars-CoV-2 mogle pojaviti na jugu Kine pre decembra 2019. godine. "Moguće je da je tada već bilo neprimećenih, manjih izbijanja zaraze među ljudima. Pijaca u Vuhanu mogla je da posluži kao rasadnik u kasnoj fazi, uspostavljajući vezu između zaraženih životinja i velike populacije ljudi".
Ako želimo istražiti prirodno poreklo koronavirusa, morali bismo ispitati hiljade uzoraka iz prirode u južnoj Kini. Godine bi bile potrebne da bi se bilo šta pronašlo. Međutim, pre svega se moramo boriti protiv uzroka takvih pandemija, ističe nemački biolog: a to je sve veće zadiranje ljudi u prirodu, a time i bliži kontakt s divljim životinjama.
Komentari (0)