Igre 
Zapad ima velike planove u vezi sa nuklearnom energijom: Hoće li geopolitika stati na put?
Komentari12/04/2025
-13:30
Amazon, Google i Meta samo su neki od velikih "igrača" koji pozivaju na povećanje proizvodnje nuklearne energije. Na marginama nedavne konferencije, tehnološki giganti su potpisali obećanje da će podržati utrostručiti globalne proizvodnje nuklearne energije do 2050. godine. Ova deklaracija sledi sličnu najavu koju su prošlog septembra dale velike banke, kao i političari na COP28.
Ukupno 31 zemlja je potpisala obećanje da će do 2050. godine utrostručiti kapacitet nuklearne energije, zajedno sa 140 kompanija iz nuklearne industrije. Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji (WNA), oko 9 odsto svetske energije sada dolazi iz nuklearne energije, koju proizvodi 440 nuklearnih reaktora.
Cena uranijuma na tržištu porasla je u poslednjih pet godina, a ovaj porast povezan je sa geopolitičkim napetostima i prognozama veće potražnje. Jedan od faktora je invazija Rusije na Ukrajinu i naknadne sankcije uvedene Moskvi.
Dok je Rusija ključni globalni dobavljač prirodnog uranijuma, pritisci na cenu su više povezani sa sposobnošću zemlje da obogati uranijum. U većini reaktora, sirov proizvod prvo mora biti mleven, pretvoren i obogaćen pre nego što može da se koristi kao gorivo, prenosi Euronews.
Prema podacima američke vlade, Rusija drži otprilike 44 odsto globalnih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma. Što se tiče američke potražnje za obogaćenim uranijumom, Rusija je 2023. godine činila 27 odsto ovog ukupnog iznosa (SWU).
Ako se oslonimo na podatke iz Euratom-a, Rusija je 2023. godine obezbedila 37,9 odsto ukupnog rada na obogaćivanju uranijuma za snabdevanje evropskih komunalnih preduzeća.
Suočen sa ovom zavisnošću od Moskve, bivši američki predsednik Džo Bajden je sredinom 2024. godine doneo zakon koji zabranjuje uvoz uranijuma iz Rusije. Ovaj zakon je omogućio da neka isporuka i dalje traje do kraja 2027. godine, iako je Rusija zatim uzvratila sopstvenim merama — privremenom zabranom ovih izvoza u SAD.
Povezane vesti
"SAD i Evropa mogu prilično brzo da uvedu nove fabrike za preradu, ali obogaćivanje će biti teže. Nepredvidljivost u donošenju politika kako u SAD, tako i u EU, otežava kompanijama da se posvete ovim kapitalno intenzivnim projektima, ali kako administracija Donalda Trampa postepeno dolazi do stabilnosti, postoji nada da će industrija dobiti jasniji signal o tome", rekao je Bendžamin Godvin, šef analize u PRISM-u, za Euronews.
Jedan od problema, tvrde stručnjaci, je to što i operatori nuklearnih elektrana i dobavljači goriva oklevaju da prvi obavežu sredstva za buduće projekte. Oni koji proizvode nuklearnu energiju ne žele da se obavežu na dugoročne ugovore o snabdevanju, osim ako ne znaju da se grade objekti za obradu uranijuma. S druge strane, prerađivači su nevoljni da šire kapacitete, osim ako nemaju ugovore sa kupcima.
"Usluge konverzije, obogaćivanja i dekonverzije su tri koraka u lancu snabdevanja nuklearnim gorivom koja bi mogla da se suoče sa izazovima u snabdevanju usled povećane potražnje u narednoj deceniji. Najveći izazov je u uslugama obogaćivanja, koje imaju najduži vremenski period za instalaciju kapaciteta. Prema projekcijama rasta WNA, potražnja za obogaćivanjem će premašiti ponudu 2035. godine ako se trenutni tempo nastavi", rekao je za Euronews Kreg Stover, viši menadžer programa u Electric Power Research Institute.
Zalihe prirodnog uranijuma
Što se tiče prirodnog uranijuma, glavni dobavljači SAD su Kanada, Australija i Kazahstan. Kanada je isporučila 27 odsto od ukupnih kupovina 2023. godine, dok su Australija i Kazahstan isporučili po 22 odsto. Materijal poreklom iz Rusije činilo je 12 odsto ukupnih isporuka, prema podacima američke državne Energetske informativne administracije (EIA). Samo 5 odsto potiče iz SAD-a.
Prema podacima Euratom-a, glavni dobavljači prirodnog uranijuma za EU u 2023. godini bili su Kanada (32,94 odsto), Rusija (23,45 odsto) i Kazahstan (21,00 odsto). Domaća proizvodnja je bila nula procenta.
"Postoji raznovrsna paleta dobavljača [prirodnog] uranijuma koji se nalaze u zemljama širom sveta. Očekujemo da će povećanje cena uranijuma, u kombinaciji sa rastućom potražnjom, podstaći nova istraživanja i unapređenja u rudarskim operacijama i preradi, što će obezbediti dovoljne zalihe za naredne decenije", rekao je Džejmi Ferčajld, analitičar uranijuma i nuklearnog goriva u Agenciji za nuklearnu energiju (NEA), za Euronews — što znači da ovaj resurs nije ugrožen.
Nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada je cunami poplavio nuklearnu elektranu u Japanu, cene uranijuma su pale jer su javnost obuzele brige o bezbednosti. U poslednjim godinama, cene su ponovo u stalnom porastu kako zemlje nastoje da se oslobode fosilnih goriva. Vrednost kompanija koje rudare, prerađuju, proizvode i melju uranijum i materijale povezane sa uranijumom porasla je više od 500 odsto u poslednjih pet godina.
Povezane vesti
Rast veštačke inteligencije takođe doprinosi "nuklearnoj renesansi", pri čemu veliki tehnološki giganti ulažu novac u energetske sisteme koji snabdevaju energetski intenzivne centre za podatke. Neki analitičari sugerisali da bi dolazak AI modela DeepSeek mogao da umanji ovu potražnju, Bendžamin Godvin je predvideo suprotno.
Carine na uvoz uranijuma u SAD
Iako su usluge obogaćivanja donekle ograničene, Henri Preston, menadžer za komunikacije Svetske nuklearne asocijacije, rekao je za Euronews da je nuklearna energija i dalje manje izložena geopolitičkim rizicima u poređenju sa drugim izvorima energije.
AP Photo/Michael Probst
"Uranijum za nuklearno gorivo može da traje u reaktoru možda nekoliko godina", objasnio je Preston, "a zatim možete imati gorivo koje traje još dve godine na lokaciji pre nego što dođe do zastoja u dopuni".
Povezane vesti
Ovi mnogo duži vremenski okviri znače da, ako dođe do problema u snabdevanju, zalihe obezbeđuju da efekti ne budu odmah preneti u skok cena energije.
Ipak, nesigurno trgovinsko okruženje može uticati na dugoročne kupovine, što je očigledno u slučaju trenutnog trgovinskog rata predsednika SAD Donalda Trampa. Tramp planira da uvede 10 odsto tarife na energetske uvoze iz Kanade, što uznemirava nuklearne energetske kompanije u SAD.
"Carina od 10 odsto sa glavnog izvora snabdevanja kao što je Kanada, efekatno će podići cenu uranijuma za 10 odsto, jer, ako razmislite, domaća potražnja u SAD-u je neelastična za ugovorene količine", rekao je Grant Ajzak, finansijski direktor kompanije Cameco, u februaru. Cameco je jedan od najvećih svetskih proizvođača uranijuma, sa sedištem u Saskatunu, Kanada.
Prema ranijem trgovačkom sporazumu, dobavljači uranijuma kao što je Cameco preuzeli bi dodatne troškove povezane sa Trampovim tarifama — umesto da ih prenesu na američke komunalne firme. To se promenilo 2018. godine zbog prilagođavanja severnoameričkog trgovinskog sporazuma, što znači da će SAD sada snositi te troškove.
"Da bi se prekinula zavisnost od Rusije i drugih državnih preduzeća, potrebni su koordinisani odgovori Zapada", rekao je portparol Cameco-a krajem prošle godine, kada su počele pretnje uvođenjem tarifa.
"Objava iz Rusije [o blokadi izvoza u SAD] ističe ono što mi već neko vreme govorimo, da su kumulativni rizici za snabdevanje nuklearnim gorivom značajni", dodao je portparol.
Komentari (0)