Svetski mediji o sastanku u Rijadu: Tektonski pomak u međunarodnim odnosima

Komentari

Autor: Tanjug

18/02/2025

22:39

Svetski mediji o sastanku u Rijadu: Tektonski pomak u međunarodnim odnosima - Copyright Tanjug/Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP

veličina teksta

Aa Aa

Svetski mediji preneli su vest o današnjim pregovorima delegacija SAD i Rusije o situaciji u Ukrajini u Rijadu, uz ocenu da oni označavaju tektonski pomak u međunarodnim odnosima.

Gardijan navodi da sastanak u Rijadu predstavlja „dramatičan raskid“ s naporima administracije prethodnog američkog predsednika Džozefa Bajdena da se Moskva izoluje.

Britanski list kao ilustraciju ističe fotografiju sa sastanka, na kojoj se vidi kako šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina Jurij Ušakov sede za istim stolom sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Volcom i izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stivenom Vitkofom.

Gardijan ocenjuje da se Kijev i druge evropske prestonice još privikavaju na „razmere cinizma“ Trampa kad je reč o svetskim poslovima, kao i na to koliko se on „ne obazire na druge“ koji su uključeni u njih.

„Ne treba da iznenadi da su poslovni dogovori bili na dnevnom redu. Putin bi voleo da prekine ekonomsku izolaciju svoje zemlje. Rusija nastoji da pokaže da bi američke energetske firme mogle dobro da zarade kada bi se saradnja dve zemlje obnovila“, navodi se u analizi Gardijana.

BBC ističe simboličnu važnost prizora visokih ruskih i američkih zvaničnika za pregovaračkim stolom, navodeći da će Ukrajincima „to biti teško da podnesu“.

„Ovo nije bila poražena Rusija, prinuđena da sedne za pregovarački sto. Više je ličilo na to da SAD pozivaju agresora da iznese svoje uslove“, piše BBC.

U analizi britanskog javnog servisa dodaje se da Rusija nije pokazala nameru da preda ma koji deo teritorije.

„A i zašto bi, kada se Trampova administracija već složila da Ukrajina neće nikad postati članica NATO-a, kao što Moskva zahteva“, piše u analizi.

CNN ocenjuje da je Rusija uspela da ostvari „malu pobedu“, dok je Ukrajina „ljuta što je ostala van sale“, a Evropa je „ponovo postala aktuelna“.

„Razgovori u Rijadu dali su Moskvi najviše razloga za zadovoljstvo. Rat u Ukrajini dugo je u Moskvi prikazivan (netačno) kao napad NATO-a na Rusiju, a ovaj bilateralni sastanak pomaže da ta lažna ideja nastavi da se održi. Čitav problem mira u Ukrajini biće predat drugim pregovaračkim timovima, što potencijalno može da odloži bilo kakve rezultate“, piše CNN.

Blumberg ističe pitanje sankcija Rusiji, navodeći da su obe delegacije „signalizirale spremnost“ da se uklone sankcije Rusiji, kao deo dogovora o okončanju konflikta.

„To može stvoriti nove tenzije sa evropskim saveznicima koji žele da sankcije ostanu“, navodi se u Blumbergovoj analizi.

Španski El Pais ističe da je isključivanje predstavnika Ukrajine i EU stvorilo nepoverenje u sadržaj pregovora.

„Za vreme predsednika Džozefa Bajdena, SAD su bile glavna podrška ukrajinskom otporu protiv ruske invazije, koja će uskoro navršiti tri godine. I Ukrajina i njeni saveznici strahuju da će Tramp dati, za njih neprihvatljive, ustupke Putinu“, piše El Pais.

Špigel: Ruski predstavnici u Rijadu koristili „pomirljiv, gotovo prijateljski ton“

Nemački Špigel navodi da su ruski predstavnici u Rijadu koristili „pomirljiv, gotovo prijateljski ton“ i da su rekli da su došli da pregovaraju sa svojim „američkim kolegama“.

„Svako ko je slušao moskovske izaslanike mogao bi na trenutak da zaboravi da postoji susedna država koja se zove Ukrajina, u kojoj Rusija skoro tri godine vodi krvavi agresorski rat“, piše u izveštaju Špigela.

Dodaje se da je Tramp „ranije od drugih političara u SAD“ prepoznao da je podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije vremenom postala sve nepopularnija među američkim biračkim telom, i da je Trampu zato bilo lakše da započne pregovore s Rusijom.

„Činjenica da obmanjuje i ignoriše Ukrajince i Evropljane predstavlja za njega proračunat rizik u unutrašnjoj politici. Cilj očigledno opravdava sredstva. Ako uspe da prekine krvoproliće u Ukrajini, Tramp želi da bude slavljen kao veliki mirotvorac. Možda je već bacio oko na Nobelovu nagradu za mir, kao što je više puta za vreme svog prvog mandata radio, kad je u fokusu uglavnom bila Severna Koreja“, piše Špigel.