Igre 
Jesmo li blizu kraja rata u Ukrajini? Moskva i Vašington načinili prvi korak, Evropa i Kijev u panici
Komentari18/02/2025
-20:09
U Parizu je održan hitan sastanak evropskih lidera o Ukrajini, koji je sazvao francuski predsednik Emmanuel Makron.
Oni su zabrinuti zapravo zbog toga da bi predsednik SAD-a Donald Tramp mogao lično da se sastane sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom i pregovara o kraju rata u Ukrajini. Na novom sastanku su, između ostalih bili predsednici Evropske komisije, Ursula von der Lejen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Nemački kancelar Olaf Šolc je juče napisao, nakon ovog sastanka da Ukrajina "može da nam veruje", a obećao je i nastavak pomoći toj zemlji.
Sve je bliži sastanak Trampa i Putina, a poslednji korak ugovaranja tog susreta ugovoriće ministri spoljnih poslova dve zemlje, Marko Rubio i Sergej Lavrov, danas u Rijadu.
I Srbiji je u interesu da se rat u Ukrajini što pre okonča, pre svega zbog ekonomije i sankcija Naftnoj industrijiji Srbije.
Gosti emisije Euronews jutro na ovu temu bili su Petar Ivić iz Pupin inicijative i Stanislav Sretenović, stručnjak za istoriju međunarodnih odnosa.
Sretenović: Evropljanima odgovara kada Amerika "daje ritam"
Sretenović primećuje da se na sastanku u Parizu pokazalo da je dolazak Trampa na vlast 20. januara, u stvari uzdrmao transatlantske odnose.
Povezane vesti
"To znači da su Evropljani u ovom trenutku suočeni sa osnovnim problemom, a to je ko će da brine o njihovoj bezbednosti. I postali su svesni da moraju sami da se dogovore o tome. Oni svoju bezbednost sada definišu preko odnosa prema ratu u Ukrajini. Oni imaju veliki strah da će bilo koje rešenje u Ukrajini dovesti njih u nezavidan položaj prema Rusiji. Imaju strah od Rusije. To je jedan tradicionalni strah koji dolazi još od 1945. godine", ocenio je Sretenović i dodao da su na tom skupu 8 zemalja Evropljani pokušali da nađu neko bezbednosno jedinstvo.
On ipak smatra da im to nije pošlo za rukom jer su se podelili u dve grupe.
Tanjug AP/Evan Vucci
"Jedna grupa zemalja, na čelu sa Britanijom i Francuskom, je voljna da pošalje svoje trupe na ukrajinsku granicu, buduću, ako uopšte i dođe do tog mirovnog dogovora. A ona grupa zemalja, među kojima je i Nemačka, ali i Poljska, za koju je, zbog geografske blizine, zbog iskustva u prošlosti, to veoma teško da se uradi. Prema tome, Evropljani juče nisu uspeli da definišu svoju bezbednosnu politiku, nisu pokazali ono jedinstvo koje se od njih očekivalo, a da li će oni to u budućnosti učiniti? Verovatno da hoće, zato što, po mom mišljenju, evropska pozicija, kako god da se rasporede karte na međunarodnom planu, uvek je negde u drugom planu", navodi analitičar.
Prema Sretenoviću, Evropljanima odgovara da Amerikanci "daju ritam", bez obzira da li je to Tramp ili njegov predhodnik Džozef Bajden, a da oni rešavaju stvari u drugom planu.
"Čini mi se da, iako na prvi pogled u ovom trenutku izgleda da je Evropa isključena, da je marginalizovana, ona ipak na duge staze, čini mi se, vodi svoju politiku i ona će stalnim sastancima i dogovorima, verovatno, uspeti da formuliše jednu politiku prema situaciji koja će biti stvorena tim eventualnim mirovnim ugovorom o kome se puno govori na američko-ruskom nivou, ali se još uvek ne zna o čemu se zaista radi", smatra naš sagovornik.
Ivić: Evropa se plaši marginalizacije
Na pitanje koga se sve Evropa plaši i da li tu spada i SAD, Ivić je odgovorio da ona u ovom trenutku plaši maltene svakoga
"Plaše se da ne budu marginalizovani u trenutnim pregovorima i to se dosta i oseća u atmosferi Minhenske konferencije i hitnog sastanka u Parizu. Međutim, Evropa svakako jeste prepoznala potrebu za sopstvenom promenom, za drugačijim pristupom svojoj bezbednosti. Tramp je bukvalno bio jedna vrsta katalizatora kako da možda Evropu osamostali na neki način. Sad znamo, svaki put kada promene nastupaju brzo, one mogu biti bolne i drastične, ali svakako imaju za cilj da više osamostale Evropu, da ona više brine o sopstvenoj bezbednosti i u stvarima koje se dešavaju u njenom dvorištu. Zbog čega bi recimo SAD brinule o evropskim pitanjima koje se nalaze preko okeana? Tako da mislim da je to neki Trumpov pristup. Svakako u ovim pregovorima neće moći da se zaključuju mirovni sporazumi bez EU, makar u nekom intenzitetu i Ukrajine, naravno, koja je jedna od strana u oružanom sukobu, ali mislim da u nalasku do kompromisa, Trumpove administracije i evropskog učešća u pregovorima, obe strane će morati da nađu neki kompromis, Evropa će morati da bude donekle uključena, jer kada bi bila totalno isključena, to bi značilo da američki saveznici više ne mogu da veruju Sjedinjenim Državama, zato što bi izgubili poverenje u njih kada ne bi bili bar na neki način uključeni", objašnjava Ivić.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Povezane vesti
Na pitanje koliko će se sama Ukrajina pitati o eventualnom mirovnom sporazumu analitičar odgovara da će, makar formalno, morati da igra neku ulogu jer neko mora da potpiše sporazum, ali da će sve zavisiti od njihovih pregovaračkih sposobnosti.
"Spominju se tu i neki ekonomski dilovi. Na primer, Tramp je zatražio dozvolu za eksploataciju mineralnih resursa, Zelenski je odbio trenutno, ali ako bude rastao pritisak, bude rasla neizvesnost, paranoja ili percepcija da će se izvršiti još veći pritisak na Ukrajinu, mogu se desiti neki ekonomski dilovi koji bi mogli da posluže kao neka vrsta pokušaja da se omekša Trampova administracija, da bi se stekla bolja pregovaračka pozicija. Sve zavisi od volje Ukrajine da nekako, barem trenutno, odustane od svojih maksimalističkih zahteva, koji zahtevaju potpuni povratak teritorije pre 2014. godine itd. Barem privremeno to staviti po strani, videti kakav kompromis može da se nađe i ojačati svoju pregovaračku poziciju u budućnosti", kazao je Ivić.
Šta znači Šolcova izjava da Ukrajina "može da nam veruje"?
Sretenović se osvrnuo i na Šolcovu nezavidnu poziciju u Nemačkoj, jer ga 23. februara čekaju vanredni parlamentarni izbori.
"Gospodin Šolc je ovakvu izjavu dao u skladu sa tim što ga očekuje u Nemačkoj, a to su jedni izbori na kojima njegova partija, SPD, partija levog centra, ne stoji baš najbolje i očekuje se, prema svim pokazateljima, da će te izbore ipak dobiti njegov rival iz CDU partije (Hrišćansko-demokratska unija), a moguće je da će se onda u pregovorima dolaziti do neke koalicije koja će verovatno izgledati na onu klasičnu nemačku koaliciju centralne levice i centralne desnice. Dakle, u ovoj situaciji svaka izjava nemačkog kancelara, koja se odnosi na ovako jedno teško i osetljivo pitanje kao što je rat u Ukrajini, može da ga košta bukvalno političke karijere. Prema tome, gospodin Šolc je rekao nešto što je u skladu sa nemačkim ustavom, što je veoma oprezno, što je veoma proračunato i što čeka da se razreši na unutrašnjo-političkom planu", ocenio je Sretenović.
Tanjug/AP/Matthias Schrader
Ivić smatra da je izjava da "Ukrajina može da nam veruje" poprilično široka i da može da se tumači na više različitih načina.
Ta izjava generalno može da se tumači kao tradicionalno savezništvo, već trogodišnje, između Nemačke i Ukrajine. Nemačka, kao što znamo, je jedna od najvećih podržavalaca Ukrajine u toku ovog oruženog sukoba. Tako da, ova izjava nije nimalo iznenađujuća. Samo bih rekao da je nastavak te velike pomoći koju Nemačka pruža već tri godine Ukrajini.
Kako bi mogla da izgleda tzv. "mirovna misija" u Ukrajini i kako sve to izgleda iz perspektive Rusije pogledajte u videu celog razgovora sa Stanislavom Sretenovićem i Petrom Ivićem.
Savković: Pregovori u Rijadu su opipavanje pulsa, rano je za konkretna rešenja
Da su pregovori Rusije i SAD u Rijadu opipavanje pulsa sa američke strane misli Marko Savković iz ISAK fonda. On je za Euronews Srbija rekao da još uvek ne očekuje konkretne predloge jer je suviše rano za to, kao i da Amerikanci i Rusi žele da vide koliko je druga strana ozbiljna
"Mi smo negde već čuli nekoliko ideja koje se tiču okončanja konflikta, one su uglavnom odbačene pre svega od same Ukrajine, koja nije pozvana na ovaj sastanak. Tako da je za rešenje svakako rano", kazao je naš sagovornik
Savković posebno ističe formulaciju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, da je Putin spreman da priča sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim "ako to bude potrebno".
Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP
"To je zaista jedna iznenađujuća formulacija. Jer koliko god Rusija dovodila legitimitet Zelenskog u pitanje, on jeste legitimni predstavnik druge strane. On jeste neko ko predvodi državu koja je u ratu praktično pune tri godine. Tako da sve ove izjave treba uzeti sa rezervom. Mi smo na početku jednog procesa koji će svakako trajati. Jako je važna poseta američkog izaslanika njegovim kolegama u Evropi. Jer sada negde bi trebalo malo sanirati štetu koja je napravljena poslednjih nedelju dana. Kako ovim pozivom Putinu, koji očigledno nije bio koordiniran ni sa kim, tako i Vensovim govorom na konferenciji", kazao je analitičar.
Sam Zelenski nije pozvan na pregovore u Rijad, ali je bio nadomak Saudijske Arabije, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da bi zatim otputovao u Tursku. Savković navodi da mir nije moguć bez direktnog dogovora zaraćenih strana, kao da je prethodna nedelja bila jako teška za Ukrajinu.
"Utisak je da niko nije mogao očekivati da će Sjedinjene Države u drugom Trampovom mandatu ovako nastupiti, odnosno da će Tramp ovako nastupiti. Mislilo se da će to biti drugačiji nastup od Bajdena, ali ovo je previše za Ukrajinu, previše za Zelenskog. On sada mora da poziva na jedinstvo Evrope, uzda se u evropske saveznice, ali istovremeno sam kaže da je svestan da vojni potencijali Evrope nisu dovoljni da se odgovori na ono čime Rusija raspolaže i da nema bezbednosnih garancija bez učešća Amerike. E sad kako ovakvu Ameriku, koja drugačije razmišlja, privoleti za taj sto, odnosno privoleti ponovo na ukrajinsku stranu, veliko je pitanje", rekao je Savković.
OStatak razgovora sa Markom Savkovićem pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)