Zečević za Euronews Srbija: Problemi oko NIS-a neće ugroziti odnos Srbije i Rusije, pitanje je kako će reagovati SAD

Direktor Instituta za evropske studije Slobodana Zečević izjavio je za Euronews Srbija da su odnosi Srbije i Rusije i dalje stabilni bez obzira na probleme oko NIS-a.

Govoreći o porukama koje su danas poslali Marko Đurić i Sergej Lavrov, Zečević kaže da je Rusija ocenila ulogu Srbije kao pozitivnu, navodeći da Moskva ne percipira našu zemlju kao "antirusku koaliciju", što je, kako kaže, slučaj sa zemljama Evropske Unije.

"Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, što je ipak bio hrabar potez u takvim okolnostima. Mislim da to Rusija ceni. Još uvek u tom smislu treba i videti ovaj poziv predsedniku Vučiću da dođe početkom maja na paradu u Moskvi povodom pobede u Drugom svetskom ratu. Prema tome, rusko-srpski odnosi su i dalje stabilni bez obzira na ove probleme oko NIS-a", ocenjuje Zečević. 

Upitan kako bi takav odnos mogao da utiče na aktuelno pitanje NIS-a, Zečević kaže da će Rusi pokušati da zaštite svoj interes, ali ostaje da se vidi kakvi će biti stavovi nove američke administracije po tom pitanju. 

"Pitanje je da li će Amerikanci nama dozvoliti da i dalje radimo sa Rusima ili će ostati pri tome da mi moramo da preuzmemo potpunu kontrolu nad NIS-om", dodaje on. 

Kaže i da je situacija u promenljiva kada je reč o odnosima Evrope i Amerike.

Poseta Đurića Moskvi i Minhenu "pozitivna stvar"

Govoreći o najavama Moskve o "umanjenju štete" po pitanju NIS-a, Zečević smatra da bi to trebalo da bude dobra vest i za Rusiju i za Srbiju. 

"Kada bismo maksimalno umanjili štetu, ali ne znam koje je to rešenje, videćemo koje bi to konkretno rešenje bilo da zadovoljimo i zapadne partnere, a i da Rusi budu zadovoljni. Da li je to neka cifra koju bismo morali da isplatimo Rusima na ime njihovog dela ili je to neko treće rešenje, ostaje da se vidi. Još nemam konkretne informacije, ali u svakom slučaju, ako nam otkucava sat, moraćemo da preuzmemo kontrolu nad NIS-om, potpunu kontrolu nad NIS-om. Meni je žao, iskreno što smo uopšte većinski paket dali Rusima. Mislim da te strateške stvari, kao što su elektroprivreda, snabdevanje naftom i gasom, treba da budu većinski u rukama države Srbije. Sada će se možda stvari promeniti, u smislu, kako Rusi misle da dođemo do tog dogovora koji odgovara jednoj i drugoj strani, videćemo u narednim danima", ističe Zečević.

Đurićev odlazak u Moskvu dolazi posle njegovog učešća na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je ključni događaj bila najava izostanka Evropske unije sa pregovaračkog stola kada se govori o rešavanju ukrajinske krize. Ujedno to prva poseta visokog zvaničnika srpske administracije, nakon dužeg perioda u kojem je Moskva politički bila izolovana. 

Tanjug/Ministarstvo spoljnih poslova

Zečević smatra da "dobro" što je Srbija bila prisutna na forumu u Minhenu.

"Zato što je to praktično geostrategički forum koji je pandan Davosu u oblasti ekonomije. To je jedan svetski sajam, geostrategički sajam, spoljno-politički, na koji dolazi 150 diplomata iz čitavog sveta. To što je Đurić bio tamo, to je jako pozitivna stvar za nas. Ja sam siguran da je imao kontakte sa drugim diplomatama iz ostalih delova sveta", kaže Zečević i dodaje:

"Mi nismo usvojili sto procenata spoljnu politiku Evropske unije i to je zamerka koju nam oni stalno stavljaju. Prema tome, nije iznenađenje da to što bi mi otišli u Moskvu i nije toliko veliko iznenađenje za Evropsku uniju, pogotovo ne u ovom kontekstu dolaska Trampove administracije na čelu Sjedinjenih Američkih Država", zakjučuje za ovu temu naš sagovornik.

"Evropa nespremna za rat u Ukrajini"

Zečević je prokomentarisao i odluku francuskog predsednika Emanuela Makrona da pozove u Pariz evropske lidere na razgovor o situaciji u Ukrajini.

"Ono što je interesantno kad je reč o Evropljanima, danas je bio krizni sastanak u Parizu određenih članica Evropske unije i predsednice Evropske komisije i generalnog sekretara NATO-a i Velike Britanije. Međutim, ovog popodneva sam saznao zašto je određen tako hitan sastanak. Zapravo, evropskim liderima su neposredno pred Minhensku konferenciju Amerikanci uputili jedan precizan upitnik sa pitanjima kako oni misle da učestvuju u rešavanju ukrajinske krize. Vrlo konkretna pitanja, tipa koliko je svaka zemlja spremna da pošalje vojnika, koliko bi bio evropski kontingent, kako misle to da finansiraju, šta bi uradili u slučaju da Rusi napadnu taj evropski mirovni kontingent, odnosno šta oni očekuju od Sjedinjenih Američkih Država. Znači, toliko je nekakvih konkretnih pitanja bilo upućeno njima da su oni morali da se sastanu hitno i da otprilike razgovaraju o tom upitniku i ostalim pitanjima koje je postavila američka administracija", naglašava naš sagovornik.

Podseća na današnju izjavu Olafa Šolca da Nemci još uvek ne razmišljaju o slanju trupa u Ukrajinu, s obzirom na to da još nije nađeno mirovno rešenje za taj konflikt.

"Evropljani se nalaze u jednoj vrlo komplikovanoj situaciji, obzirom da su dočekali nespremni svih ovih godina, u smislu i pored najava i u prethodnom mandatu Trampa, da će Amerikanci razmišljati o povlačenju sa severnog kontinenta, da će sredstva i snage prebaciti u Pacifik. Nisu dovoljno spremni za tu situaciju i videćemo kako će se izboriti da učestvuju, jer nije dovoljno da Mark Rubio kaže da ćete učestvovati u rešenju. Možete biti pasivni učesnik, da gledate šta se događa, a da vi ne odlučujete o sadržaju tog sporazuma", objašnjava Zečević. 

Kako će to uticati na Srbiju?

Upitan kako bi kompletna situacija mogla da utiče na Srbiju, Zečević kaže da će nam biti lakše da "balansiramo" između ključnih centara moći ukoliko se normalizuju odnosi između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. 

"Ono što se u stvari dogodilo u poslednja dva, tri dana je šokantno iz sledećih razloga. Prvo, razgovarali su Putin i Tramp sat i po vremena. Drugo, u tom razgovoru praktično oni su rekli da žele da imaju normalne odnose i da reše pitanje Ukrajine. To je jedna potpuno nova paradigma, ako imate u vidu da su do pre dva meseca, gotovo tri godine u evropskoj javnosti bila potpuno druga priča i drugi narativ vezan za Ukrajinu. Da se mora štititi teritorijalni integritet Ukrajine, da Putin treba da bude poražen u tom ratu, pa čak i asocijacija između, i danas je skoro bila asocijacija između Putina i Hitlera. Mislim da je italijanski predsednik pravio takvu vrstu aluzije, pa je ruska diplomatija reagovala vrlo oštro. Ali govorim vam da je jednostavno samo u dva dana promenjen jedan potpuno geopolitički ambijent u Evropi", naglašava on.

U tom kontekstu, kaže da Srbija nije u lošem položaju.

"Nismo se stavili ni na ukrajinsku ni na rusku stranu. Zalagali smo se sve vreme za mir što je sada objektivno politički cilj Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije. Mislim da je Evropa još uvek veoma zavisna od Amerike i da ona neće još izvesno vreme biti u stanju da vodi potpuno samostalnu geostratešku politiku. Uostalom, videćemo u Evropi sada nemačke izbore i kako će to da se odvija. Moguće su i političke promene u samim državama članicama EU koje će biti vrlo interesantne za nas u narednom periodu", zaključuje Zečević.