"Većinu stvari Tramp je najavljivao, zašto ga nismo shvatili ozbiljno?": Šok u Evropi posle najnovijih poruka iiz SAD

Počela je Minhenska bezbednosna konferencija, a svima je na pameti samo jedna stvar - razgovor Trampa i Putina i  gde su u tim kalkulacijama EU i Ukrajina. Šta je u tom razgovoru rečeno i šta s eposle njega menja?

Telefonski razgovor Vladimira Putina i Donalda Trampa učinio je rat u Ukrajini glavnom temom pred bezbednosnu konferenciju u Minhenu. Dok je Zapadna Evropa u strahu da se njen glas neće čuti tokom potencijalnih pregovora , Moskva je dočekala razgovor kao nešto u najmanju ruku očekivano. 

"Sudeći po po zaprepašćenju koje je izazvao telefonski razgovor između Trampa i Putina, po onome što se dešava u Ukrajini, što radi nacistički režim Zelenskog, Zapad je počeo da to doživljava kao nešto što se podrazumeva. Verovatno je zato mnoge na Zapadu, počevši od lidera Evropske unije, zaprepastilo kada se odigrao jedan normalan, osnovni razgovor između dve kulturne i pristojne osobe”, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. 

Ako je nakon razgovora Vašingtona i Moskve za evropske NATO saveznike usledio šok, poseta Trampovog ministra bezbednosti Briselu ih je uverila da nova administracija to ozbiljno misli. 

"Ali jednostavno ukazivanje na realnost – da se granice neće vratiti na ono što bi svi želeli da budu 2014. godine – nije ustupak Vladimiru Putinu, već priznanje čvrstih činjenica na terenu nakon velikih ulaganja i žrtava, prvo od strane Ukrajinaca, a zatim i saveznika. To je i shvatanje da će pregovarački mir podrazumevati neku vrstu razgraničenja koje nijedna strana ne želi”, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset.  

Generalni sekretar NATO-a je pokušao da nađe balans u razlici između prethodne i sadašnje administracije, kao i dva viđenja rata u Ukrajini. 

Profimedia

"Ono oko čega smo vrlo jasno ujedinjeni jeste da, pre svega, moramo osigurati da, kada pregovori počnu, Ukrajina bude u najboljoj mogućoj poziciji. I, očigledno, ovo se tiče Ukrajine. Dakle, Ukrajina će na bilo koji način biti uključena. Istovremeno, potpuno smo saglasni da ishod mora biti trajan – kao što je juče rekao sekretar za odbranu Pit Hegset, ne možemo imati još jedan Minski sporazum 3", poručio je Mark Rute.  

Za to vreme, Donald Tramp je pred posetu indijskog premijera  rekao da su izjave minstra odbrane, po njemu ipak malo blage. 

"Ne vidim nikakav način da zemlja u poziciji u kojoj se nalazi Rusija dozvoli da oni uđu u NATO. Jednostavno, iz njihove pozicije, ne vidim da bi to moglo da se dogodi. I mnogo pre predsednika Putina, Rusija je vrlo jasno isticala tu činjenicu. Verujem da je to razlog zbog kojeg je rat počeo – zato što je Bajden izašao i rekao da oni mogu da se pridruže NATO-u, a to nije trebalo da kaže", poručio je Tramp.  

Šok-govor Džej Di Vensa i atmosfera u Minhenu

Ove izjave su otvorile prostor za debatu na konferenciji u Minhenu, posebno nakon Trampove izjave da će ukrajinska i ruska delegacija održati razgovor, iako Moskva tamo nema predstavnika od 2022. godine. I prethodnu konferenciju je obeležio Tramp, iako nije bio predsednik. On je tada rekao da će povući Ameriku iz NATO-a ako evropske zemlje ne počnu više da izdvajaju za obranu. Tada je atmosfera bila sumorna.

Reporter Euronews Srbija iz Minhena kaže da je i ove godine slična situacija. Navodi i da su sve oči danas bile uprte u Trampovog zamenika Džej Di Vensa koji je održao govor. On uopšte nije pomenuo Ukrajinu, ali je naglasio da Evropa mora da poveća ulaganja u sistem odbrane i kritikovao je Evropu zbog slobode govora.

"Kad je reč o Evropi, ne brinu me ni Rusija ni Kina ni bilo koji drugi spoljni akter. Brine me pretnja iznutra. Povlačenje Evrope od svojih fundamentalnih vrednosti, koje deli sa SAD. Zato sam danas ovde i sa ponudom. Kako je Bajdenova administracija očajnički želela da nedozvoli ljudima da kažu šta misle, Trampova će činit suprotno. Novi šerif je u Vašingtonu. Možda se nećemo slagati sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti za pravo da možete da ih iznesete, slagali se sa tim ili ne", rekako je Vens. 

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da je američki potpredsednik doveo u pitanje velokupnu demokratiju u Evropi.

"Govorio je o demokratiji i, ako sam ga dobro razumeo, uporedio je uslove u delovima Evrope s onima  utoritarnim režimima. Dame i gospodo, to je neprihvatljivo. U demokratiji svako mišljenje ima svoj glas što omogućava partijama kao što je AFD da vode kampanju kao i svaka druga stranka", rekao je Pistorijus. 

Svake godine ameirčki politkolog i predsdnik Evroazija Grupe, vodeće organizacije za procenu političkog rizika, pred konferenciju održi susret sa novinarima. Ovog puta, on je komentarišući najnovije događaje, rekao da su Evropljani  navikli da rade po pravilima i normama, i da im zato najviše prete odluke SAD.

"Postoji jedno pitanje u Evropi. Smatrali su da sa Trampom radiš tako što praviš dilove, transkacije. Na kratak rok to je istina. Ali Trampovi potezi vode suštinskoj promeni u globalnom poretku koji vodi Amerika. Ima mnogih u SAD posebno u Trampovoj administraciji, kao što je Ilon Mask, koji veruju da je ono što se dogodilo u Sjedinjenim Državama, uz malo podsticaja, udaljeno samo jedan izborni ciklus od Evrope - Francuska 2027, Nemačka 2028, EU 2029. Možete imati sopstveni pokret 'Učinimo Evropu ponovo velikom' i preuzeti sve ključne institucije. To je svakako u Trampovom interesu i to je ono na šta treba obratiti pažnju. I mislim da postoji suštinsko pitanje o tome kako će NATO izgledati u tom trenutku", rekao je Bremer. 

Marković: Većinu stvari Tramp najavio u kampanji, zašto ga nismo shvatili ozbiljno?

Istoričar Vukan Marković je za Euronews Srbija rekao, komentarišući najnovije poteze američkog predsednika Trampa, da je reći da to predstavlja izdaju Ukrajine i njeno rasparčavanje zapravo nerazumevanje onoga što je Tramp govorio godinama unazad. Podsetio je da je Tramp i u prvom mandatu imao vrlo loše odnose sa Ukrajinom i da je tokom cele kampanje govorio da će nastojati da se rat što pre završi.

"Rat u Ukrajini već dve godine ne ide u ukrajinsku korist. Svako ko to posmatra već neko vreme zna da je ukrajinska pobeda u tom ratu nemoguća. Ono što fascinira je to iznenađenje i ta velika zblanutost time što je Tramp uradio. Koliko god da su neke stvari koje je uradio za mesec dana zaista na ivici ludila, većinu tih stvari je rekao u kampanji da će uraditi. Postavlja se pitanje zašto ga nismo shvatili ozbiljno", naveo je Marković.

On je ukazao da to sve ima veze sa dubljim promenama paradigme u kojoj živimo. Govorio je o paradoksalnoj situaciji gde istovremeno mnogi evropski lideri, a prevashodno francuski predsednik Emanuel Makron, zagovaraju ideju da Evropa treba da postane geopolitički agent i da nastupa na svetskoj sceni sa svojom silom, da ima svoju armiju. Istovremeno, kako kaže, za sve te godine ništa povodom toga nije urađeno. 

Marković ističe da suština paradoksa leži u tome što se Amerika kao imperija i supersila koja kontroliše Evropu sada dobrovoljno povlači iz pozicije dominacije nad Evropom koju je u poslednjim 80 goina imala, a Evropljanima se to ne sviđa. 

"Dakle, neko vam daje moć da vodite svoju politiku i raspolažete svojim kontinentom kako vi mislire, a to se vama ne dopada", rekao je. 

Kompletno gostovanje Markovića na Euronews Srbija pogledajte u video-prilogu: