"Posle toliko meseci intenzivne borbe potrebna relaksacija": Hoće li potrajati primirje Izraela i Hezbolaha
Komentari29/11/2024
-22:15
Izrael i Hezbolah postigli su primirje. Ograničeni sukob traje od 8. oktobra prošle godine, a pre dva meseca izraelska vojska je izvršila kopneni upad, posle čega su borbe intenzivirane. Uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država i Francuske prekinut je sukob u kojem je poginulo 3.500 ljudi. Primirje je ipak stupilo na snagu u sredu u ranim jutarnjim časovima iako mu je prethodilo žestoko bombardovanje Bejruta i masovni raketni napad Hezbolaha na severni i centralni deo Izraela.
Prekid vatre je za novinara i urednika u RTS-u Momira Turudića prva dobra vest posle skoro 14 meseci dizanja tenzija od samog početka i od već zaboravljene razmene talaca i kratkotrajnog primirja u pojasu Gaze.
"Meni se čini da je ovo neka vrsta pauze koja je bila neophodna i jednoj i drugoj strani. Izraelska vojska ratuje već jako dugo u otvorenom ratu na dva fronta, da ne govorimo o dejstvima po Siriji i po Jemenu, i sigurno je da je posle toliko meseci intenzivne borbe potrebna neka vrsta relaksacije", rekao je za Euronews Srbija Turdić koji je dobar poznavalac bliskoistočnih prilika.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahuu je među razlozima zašto bi sada imali prekid vatre naveo tri stvari.
"Prvi razlog je fokusiranje na iransku pretnju. Drugi razlog je da damo oduška našim snagama i da popunimo zalihe. I treći razlog za prekid vatre je razdvajanje frontova i izolacija Hamasa", rekao je Natanjahu.
Prema odredbama sporazuma, Hezbolah će se po modelu prekida vatre iz 2006. povući 30 kilometara od izraelsko-libanske granice iza reke Litani.
Na jugu Libana biće raspoređeno 5.000 libanskih vojnika, koji će zajedno sa mirovnim snagama Ujedinjenih nacija nadgledati sprovođenje primirja.
Izraelska vojska će se u narednih 60 dana povući sa Libanske teritorije, a prema sporazumu zadržava pravo da odgovori silom u slučaju da Hezbolah naruši primirje.
Prema izraelskom tumačenju, ova organizacija predstavlja pretnju po Izrael ne samo u slučaju napada, već i dodatnog naoružavanja.
"Da budem jasan, ako Hezbolah ili bilo ko drugi prekrši sporazum i predstavlja direktnu pretnju Izraelu, onda Izrael zadržava pravo na samoodbranu u skladu sa međunarodnim pravom, baš kao i svaka zemlja kada se suoči sa terorističkom grupom koja je obećala da će ta zemlja doživeti uništenje", rekao je odlazeći američki predsednik Džozef Bajden.
Da li će primirje potrajati?
Iako je Netanjahu izjavio da je Hezbolah vraćen decenijama unazad, stanovnici Severnog Izraela, najizloženije teritorije raketnim napadima, uglavnom sumnjaju u održivost primirja. S druge strane, libanskom stanovništvu je prekid vatre bio preko potreban.
"Naše porodice imaju pravo da se vrate kući, svojoj zemlji, gradovima i da žive u miru. Mi smo sa našim porodicama na jugu, u južnim predgrađima Bejruta i širom zemlje da podržimo njihovo društveno prisustvo i ojačamo njihovu postojanost ovom snagom, koju država ima. Pratićemo njihovu situaciju i raditi sa prijateljskim zajednicama na obnovi i ostvarivanju njihovog dostojanstvenog povratka svojim kućama", rekao je premijer Libana Nadžib Mikati.
Odmah po proglašenju primirja, na hiljade interno raseljenih Libanaca pohrlilo je ka jugu zemlje, uprkos upozorenjima izraelske vojske da je rano za povratak kućama.
Obe strane prijavile su kršenje primirja i optužile jedna drugu.
Povodom izjave Netanjahua o opštem ratu ukoliko se ozbiljno prekrši primirje i na pitanje šta u stvari znači ozbiljno prekršiti primirje, Turudić je naveo da to verovatno znači da li će početi opet dejstva Hezbolaha po severnom Izraelu i po mestima po kojima je Hezbolah dejstvovao i ranije.
"Verovatno je tu, kad je dolazilo do pregovora, sigurno da su sve strane bile uključene. Ne treba zaboraviti ni da gotovo sigurno svi u regionu, i Izrael, i Iran, a isto tako i Hezbolah i ostali igrači čekaju šta će se desiti kada Trump bude zvanično preuzeo vlast", rekao je Turudić.
On dodaje da verovatno svi regionalni akteri čekaju da li će se i u kom smeru će se promeniti američka politika na Bliskom Istoku, kada Donald Tramp, odnosno republikanci, budu preuzeli definitivno vlast u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Izrael će sigurno imati podršku. Imao je uostalom i od administracije demokrata. S te strane nema nikakve sumnje da će se tako nešto nastaviti. Međutim, ta podrška će verovatno biti još veća", smatra Turudić.
Da li fokus može da se prebaci na pojas Gaze?
Ako mir na izraelsko-libanskoj granici ne bude kratkog daha, fokus međunarodne diplomatije biće prebačen na Pojas Gaze.
Postavlja se pitanje da li će sporazum o primirju Izraela i Hezbolaha biti uvod iu prekid vatre ili bilo kakvo smanjivanje tenzija u Pojasu Gaze i da li te dve stvari mogu da se porede.
"U ovom trenutku mislim da ne. To su bile dve odvojene akcije od samog početka i koliko god išla ta priča da je Hezbolah podržavao Palestince u Gazi, jako dugo je ta razmena vatre između Izraela i Hezbolaha bila ograničena i na neki način, verovatno, dogovarana između Hezbolaha i izraelske strane i onda eskalirala tek na samom kraju. Ali to opet nije bilo toliko povezano sa Gazom koliko sa višegodišnjim najavama izraelske službi bezbednosti, izraelske vojske, da do tog velikog rata mora doći. Mislim da to, što se tiče pojasa Gaze pa i zapadne obale i izraelskih dejstava, neće promeniti ništa. Kakav je tačno jasan plan Netanjahua i njegovih saradnika, tu se ne vidi, ali vidimo da se situacija tamo ne smiruje i da koliko god se priča o nekom prekidu vatre, primirju, toga u ovom trenutku nema", rekao je Turudić.
On je naveo da će se o odgovornosti sve manje pričati, što vreme bude više prolazilo.
"To je ono što i unutar Izraela pričaju gotovo svi Netanjahuovi protivnici, da što duže traje, tokom rata smene vlasti nema, do traženja neke odgovornosti teško može da dođe dok je ratno stanje. Sigurno da i Netanjahu i njegovi najbliži saradnici prolongiraju to što duže. Takođe, što Izrael bude mogao da predstavi taj rat i u pojasu Gaze, dejstvo na zapadnoj obali protiv Hezbolaha, uspešnije to Netanjahu ima veću šansu da se na kraju, predstavi kao neka vrsta pobednika. Makoliko to grubo zvučalo, produženje rata produžava i pitanje bilo kakve odgovornosti. O tome se povremeno nešto pomene, ali mislim da u nekom doglednom roku o tome nema ni govora", rekao je Turudić.
Celu emisiju Euronews Svet možete pogledati u videu ispod:
Komentari (0)