Igre 
Posle primirja Hezbolaza i Izraela, da li je na vidiku prekid vatre i između Izraela i Hamasa?
Komentari28/11/2024
-06:58
Nakon što je juče na snagu stupio sporazum o primirju Izraela i Hezbolaha, nastavljaju se intenzivne borbe odmah iza granice sa Libanom, te je fokus opet na zaustavljanju rata koji Izrael vodi protiv Hamasa već duže od godinu dana. Ipak, kao posrednik pre nekoliko dana povukao se Katar, saopštivši da to čini zato što nema volje ni sa jedne strane za postizanjem primirja.
Podsetimo, izraelska vlada odobrila je sporazum o prekidu vatre sa Hezbolahom u Libanu, a premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su postignuti ciljevi protiv te organizacije i da su tri glavna razloga za primirje – iranska pretnja, popuna vojske i postignuta izolacija Hamasa.
Odlazeći presednik SAD Džozef Bajden rekao je da dogovorom Izrael "zadržava pravo na samoodbranu" ako Hezbolah "ili bilo ko drugi" prekrši dogovor. Oglasio se i predstavnik Hezbolaha u libanskom parlamentu Hasan Fadlalah, koji je poručio da ta grupa zadržava pravo da se brani ako Izrael bude pokrenuo napad, uprkos tome što je jutros postignut sporazum o primirju od 60 dana između Izraela i Hezbolaha.
Libanski premijer Nadžib Mikati pozdravio je dogovor o primirju između Izraela i Hezbolaha, dok je predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri pozvao Libance da se vrate kućama pošto se primirje sklopljeno između Izraela i pokreta Hezbolah, po svemu sudeći, poštuje.
Tanjug AP/Enas Rami, File
On je dodao da je rat sa Izraelom proteklih nekoliko nedelja bio "najopasnija faza" u istoriji Libana i pozvao stanovništvo da se vrati na svoju zemlju, preneo je britanski "Guardian".
Međutim, i dok je primirje Izraela i Hezbolaha sklopljeno, odmah iza južne granice Izraela nastavljaju se intenzivne borbe u Gazi gde je broj poginulih u skoro 14-mesečnoj ofanzivi izraelske vojske dostigao cifru od 44.000. Međutim, kako piše Euronews, dok se vazdušni napadi nastavljaju, a više od 100 talaca je i dalje zarobljeno od strane Hamasa, čini se da je sporazum o prekidu vatre dalje nego ikada.
Ranije ovog meseca, zvaničnici u Dohi obustavili su posredničke napore između Hamasa i izraelskih zvaničnika, te pojedini to vide kao veliki udarac postizanju mira. Za druge je ovo samo formaliziralo ono što je već bilo očigledno.
Povezane vesti
"Katarski premijer … je još u proleće rekao da se prostor za pregovore zatvara", rekao je dr Kristijan Kouts Ulrihsen, saradnik za Bliski istok u Institutu Bejker u Hjustonu u Teksasu.
On je za Euronews rekao da "jednostavno ne postoji ta volja da se napravi iskorak, jednostavno ne postoji ta želja".
Tanjug AP/Ariel Schalit, File
Zašto su pregovori prekinuti?
Ulrihsen je sugerisao da Izrael ima veliku ulogu u neuspehu pregovora.
"Jednostavno nema političke volje među izraelskim rukovodstvom… osećala se frustracija u Dohi, činjenica da su oni nastavili da pokušavaju da premoste jaz i da svaki put kada su određeni napori napravljeni, Izraelci bi postavili nove uslove", rekao je Ulrihsen.
U avgustu su izraelski mediji izvestili da je premijer Benjamin Netanjahu dodao nove uslove mogućem dogovoru o taocima u poslednjem trenutku.
Majkl Stivens, stručnjak za Bliski istok u istraživačkom centru Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, koji redovno savetuje vladu Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je da su lideri Hamasa daleko od toga da su besprekorni - posebno ubijeni lider Hamasa Jahja Sinvar.
"Na kraju krajeva, znate, Sinvar je bio prilično beskompromisan momak", rekao je on za Euronews.
Povezane vesti
Stivens je priznao da kada je glavni posrednik, Ismail Hanije, ubijen u Teheranu, "Kataru nije ostavilo mnogo prostora za posredovanje".
Ulrihsen se ovim saglasio, ali je dodao da je "ubistvo Hanijea počelo da dovodi u pitanje vrednost pregovaračkog procesa, kada jedna strana odluči da cilja i eliminiše drugu".
Hanije je ubijen u eksploziji u Teheranu u julu. Njegova smrt se naširoko pripisuje izraelskim obaveštajnim službama, koje nikada nisu potvrdile svoju umešanost.
profimedia
Povezane vesti
I Ulrihsen i Stivens su se saglasili da Netanjahu čeka početak drugog mandata Donalda Trampa na mestu predsednika, te da bi tada izraelski premijer mogao da ponudi prekid rata u Libanu u zamenu za Trampovu podršku za sve što je planirao za Gazu.
Ko još može da posreduje?
Pošto je Doha izašla iz pregovora, oči su sada uprte ka drugim mogućim vladama koje bi preuzele ovaj, po svemu sudeći, sve teži zadatak.
Egipat vodi istovremene razgovore između Izraela i Hamasa od masakra 7. oktobra i "prilično blisko sarađuje sa SAD i Izraelom“, kaže Ulrihsen.
Čini se da Kairo ne planira da obustavi svoje diplomatske napore. Egipat je nedavno predložio privremeno rešenje za sporazum o taocima i privremeni prekid vatre, a lokalni mediji su citirali visokog izraelskog zvaničnika koji je za predloženi sporazum rekao da je "bliži nego ikad". Ali ostaje nejasno šta je Hamasov stav, a Ulrihsen vidi da se Kairo suočava sa istim problemima kao i Doha u pokušaju da obezbedi bilo kakav značajan napredak.
Izvori u Kataru su takođe rekli pojedinim medijima da su politički zvaničnici Hamasa izbačeni iz kancelarije u Dohi, što i Hamas i katarska vlada poriču. Međutim, poznato je da su se lideri Hamasa preselili u Tursku, što je povećalo mogućnost razgovora upravo tamo.
Izrael i Turska su donedavno imali jake ekonomske veze: 2023. godine Turska je bila peti najveći partner Izraela u uvozu (4,4 milijarde evra) i 10. najveći izvozni partner (1,5 milijardi evra). Međutim, ranije ovog meseca turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio je da je Turska prekinula sve odnose sa Izraelom.
Nejasno je kako će se ova politika odigrati ekonomski i politički, ali svakako smanjuje mogućnost da Turska preuzme posredničku ulogu, piše Euronews.
Druge zalivske države će verovatno biti uključene. Ulrihsen je za Euronews sugerisao da bi saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman mogao da preuzme vođstvo s obzirom na njegov bliski odnos sa Trampom - i njegove sve bliže veze sa Trampovim protivnicima u Iranu i Kini.
"Tokom protekle dve nedelje otkako je Tramp osvojio svoj drugi mandat, Saudijci su bili domaćini Organizaciji islamske saradnje, nazvali su situaciju (u Gazi) genocidom i sastali se sa Irancima i Kinezima. Mislim da bi moglo biti da Saudijci vrlo jasno stavljaju do znanja SAD: 'Držimo se svog oružja'", rekao je Ulrihsen.
Stivens nije bio siguran da bilo koji spoljni pregovarač može da napravi neki pomak.
"Jednostavno ne znam da li ima o čemu da se pregovara. Samo Benjamin Netanjahu i ko god da preuzme dužnost od Jahje Sinvara znaće da li je i kada to moguće", zaključio je Stivens.
Komentari (0)