Ima li mesta za Ričarda Grenela u novoj Trampovoj administraciji i ko mu se na Balkanu najviše raduje?

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

13/11/2024

21:00

Ima li mesta za Ričarda Grenela u novoj Trampovoj administraciji i ko mu se na Balkanu najviše raduje?

Tanjug/AP/Alex Brandon - Copyright Tanjug/AP/Alex Brandon

veličina teksta

Aa Aa

Nakon ubedljive pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, mediji na zapadu, ali i regionu, najviše se bave mogućim kadrovskim rešenjima izabranog predsednika. Kao jedno od gotovo sigurnih imena u novoj administraciji, iako mu one najviše pozicije polako izmiču, pominje se i ono koje je dobro poznato na Balkanu - Ričard Grenel.

Za vrlo kratko vreme nakon izbora 2016, Grenel je "pokupio" brojne važne pozicije. Bio je na funkciji američkog ambasadora u Nemačkoj, a paralelno sa tim je radio i kao specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine, što je kulminiralo susretom u Beloj kući i potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma. Poslednja funkcija u administraciji bila je v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi.

"Mali Tramp", kako su ga neki još nazivali, prethodnih dana ponovo je dospeo u centar pažnje, pa se tako pominjao kao glavni kandidat za novog savetnika za nacionalnu bezbednost. Pominjao se čak i kao mogući državni sekretar. Sve je, međutim, i dalje samo u fazi nagađanja, a kako su javili New York Times i CNN, pozivajući se na bliske izvore, Tramp se odlučio da poziciju državnog sekretara ponudi Marku Rubiju, senatoru sa Floride.

U svakom slučaju, analitičari su saglasni da Grenel ostaje ozbiljan kandidat za visoke funkcije u spoljnopolitičkom i bezbednosnom establišmentu. Kako je za Euronews Srbija rekao dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Grenel je jedan od retkih stručnjaka iz ovih oblasti koji je ostao veran i blizak saradnik Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata, zatim nakon poraza na izborima 2020, pa sve do danas.

"Za razliku od Trampovih izbora 2016. godine poput Reksa Tilersona kao državnog sekretara ili Džejmsa Matisa kao sekretara odbrane, koji su smatrali da su superiorni u odnosu na Trampa i na kraju završili kao njegovi kritičari, Grenel je ostao blizak Trampov 'vojnik'. Dok je Tramp bio van vlasti Grenel je imao čitav niz 'specijalnih zadataka' koji su služili održavanju veza u više važnih regiona, a u perspektivi mogućnosti Trampovog povratka u Belu kuću", rekao je Mitić.

Upravo je od Grenela stigla i jedna od prvih čestitki izabranom predsedniku. On je na društvenoj mreži X poručio da su "Amerika i svet spaseni i da će uskoro doći mir".

Inače, jedna od glavnih politika za koju se Grenel zalagao je uspostavljanje autonomne zone u istočnoj Ukrajini radi okončanja rata sa Rusijom, što je pozicija koju Kijev smatra neprihvatljivom. Koliko Tramp u njega ima poverenje govori činjenica i da je upravo Grenel učestvovao na privatnom sastanku Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u septembru.

Ko se na Balkanu raduje Grenelu?

Kao deo nekadašnje administracije, Grenel je bio poznato lice u politici Balkana. Bio je čovek za "sređivanje" odnosa Beograda i Prištine, stajao je iza Vašingtonskog sporazuma, a u godinama nakon što je vlast preuzeo demokrata Džo Bajden, Grenel je nastavio da neguje odnose sa političarima iz Beograda i Tirane. Prištinu je, pak, u brojnim navratima oštro kritikovao.

U intervjuu koji je u julu 2022. godine dao za Euronews Srbija, Grenel se osvrnuo na domete američke administracije u pogledu odnosa Beograda i Prištine kada je bio specijalni Trampov izaslanik. Istakao je da je tada normalizacija odnosa i saradnje prvobitno trebalo da se stvori u oblasti ekonomije. Kako je rekao, i tada se bavio upravo "razvojem biznisa i ekonomije na Balkanu". Takođe, istakao je i da je greška što su SAD prepustile Evropskoj uniji da vodi dijalog Beograda i Prištine.

Dve godine ranije, 4. septembra 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti su u Beloj kući potpisali Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.

"Odnosi Grenela s Beogradom su zaista veoma razvijeni i bliski, i ostali su takvi i u poslednje četiri godine Bajdenove administracije. Ne treba zaboraviti oštar stav Grenela prema Kurtiju, odnosno njegovu ulogu u Kurtijevoj smeni. S druge strane, srpsko rukovodstvo je u septembru 2020. godine, u jeku predsedničke kampanje u SAD, potpisalo sa Trampom, uz posredovanje Grenela, takozvani Vašingtonski sporazum, koji nije bio nimalo pozitivan za Srbiju jer je značio moratorijum na uspešan proces otpriznavanja tzv. Kosova, uz čitav niz veoma neprijatnih obaveza. Tramp i Grenel su ovaj sporazum smatrali važnim doprinosom kampanji iako su izgubili na izborima", rekao je Mitić.

Zvanični Beograd je, može se reći, zadovoljan pobedom Trampa na predsedničkim izborima pre nedelju dana, a predsednik Srbije je telefonski već razgovarao sa izabranim predsednikom. Sa druge strane, iako je poznato da postoji neslaganje aktuelne kosovske vlade na čelu sa Aljbinom Kurtijem sa ranijom administracijom Donalda Trampa, posebno sa Ričardom Grenelom, kao i sa potpisanim Vašingtonskim sporazumom, Kurti tvrdi da će Kosovo sarađivati sa novom administracijom i da je siguran u podršku Bele kuće, kao što je to uvek bilo.

"Vlada želi da nastavi saradnju sa Sjedinjenim Državama u diplomatskom, ali i odbrambenom, ekonomskom i bezbednosnom aspektu. U svakom slučaju, oslobođenje nam je došlo sa demokratskim predsednikom, a nezavisnost kada je na čelu administracije bio republikanac. Ovo nam mnogo govori", rekao je Kurti.

Upravo na odnosu prema Kurtiju kulminirali su odnosi Grenela sa Berlinom, pa se zbog toga smatra i da zbog potencijalnog imenovanja Grenela u novoj administraciji neće baš svi u Evropi biti srećni. Kako kaže Mitić, njegovo imenovanje najviše bi zasmetalo Nemačkoj.