Nobelova nagrada za mir preživelima iz Hirošime i Nagasakija: Politička poruka svetu u kom "zvecka" nuklearno oružje

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN, RTS, Tanjug

15/10/2024

17:22

Nobelova nagrada za mir preživelima iz Hirošime i Nagasakija: Politička poruka svetu u kom "zvecka" nuklearno oružje

Tanjug/AP/Hiro Komae - Copyright Tanjug/AP/Hiro Komae

veličina teksta

Aa Aa

Dok se na međunarodnoj političkoj sceni sve češće zvecka nuklearnim oružjem, ovogodišnja Nobelova nagrada za mir otišla je u ruke onih koji se zalažu upravo da nuklearno oružje nikada više ne bude upotrebljeno - japanskoj organizaciji Nihon Hidankio. Pokret je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama. Nagrada za mir dok u svetu bukte sukobi na više frontova zbog toga je ove godine jasno imala određenu poruku.

Kako je navedeno u odluci Nobelovog komiteta, ovaj masovni pokret, poznat i kao Hibakuša, dobio je nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja. Organizaciju zapravo čine oni koji su preživeli nuklearno bombardovanje na Hirošimu i Nagasaki.

Den Smit, direktor Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), rekao je za CNN da je "oduševljen" što je Hibakuša nagrađena.

"Kao što su sovjetski i američki lideri (Mihail) Gorbačov i (Ronald) Regan rekli 1985. godine, nuklearni rat se nikada ne može dobiti i nikada se ne sme voditi. Hibakuša nas na to podseća svaki dan. Bomba na Nagasaki je bila drugi put da je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu: neka bude poslednji", rekao je on.

Oko 80.000 ljudi umrlo je momentalno kada su Sjedinjene Američke Države bacile atomsku bombu na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine. "Bože moj, šta smo uradili", rekao je navodno Robert Luis, kopilot avona dok je posmatrao nuklearnu pečurku. Tri dana kasnije, SAD su bacile bombu na Nagasaki, usmrtivši 70.000 ljudi. U godinama koje su sledile, hiljade ljudi je umrlo od posledica radijacije.

Hiljade preživelih, od kojih su mnogi pretrpeli teške povrede i radijacionu bolest, postali su poznati kao "hibakuša", što u prevodu znači "ljudi pogođeni bombom".

"Sudbine onih koji su preživeli pakao Hirošime i Nagasakija dugo su skrivane i zanemarane", saopštio je Nobelov komitet.

Tek 1956. lokalne hibakuša grupe su počele da se udružuju, formirajući organizaciju danas poznatu kao Nihon Hidankio. Tokom više decenija, grupa je prikupila hiljade iskaza svedoka, šalje delegacije u Ujedinjene nacije i mirovne konferencije, tražeći nuklearno razoružanje.

Nagrada u "ključnom" trenutku

Objavljujući dobitnika nagrade, Jorgen Vatne Fridnes, predsednik komiteta, rekao je da su priče i svedočenja hibakuša važan podsetnik koliko je neprihvatljiva upotreba nuklearnog oružja.

U ovogodišnjoj proceni o stanju naoružanja, SIPRI je izvestio da je devet država koje poseduju nuklearno naoružanje - SAD, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael - "nastavilo da modernizuje svoje nuklearne arsenale". Od januara 2024, SIPRI procenjuje da postoji 12.121 nuklearna bojeva glava širom sveta, od kojih je oko 9.585 u vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu.

Otakako je počela ruska invazija na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pretio Zapadu upotrebom nuklearnog oružja. Velike zapadne sile, uključujući SAD i Nemačku, odbile su da pošalju Kijevu posebno oružje, ili im dozvole da udare duboko u rusku teritoriju, iz straha od nuklearne eskalacije.

Situacija je ujedno komplikovana i na Bliskom istoku, gde su pojačane tenzije između Izraela i Irana. Uprkos poricanjima, veruje se da i Teheran razvija sopstveno atomsko oružje.

Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira iz Osla (PRIO), rekao je da je proglašenje Nobelove nagrade za mir "došlo u ključnom trenutku kada zemlje modernizuju svoje nuklearne arsenale" i kada su nuklearne pretnje u porastu.

Bogdan Stojanović iz Instituta za političke studije izjavio je da Nobelova nagrada za mir uvek sa sobom nosi političku konotaciju. Uzimajući u obzir ko je sve kroz istoriju dobio Nobelovu nagradu, od Jasera Arafata, Henrija Kisindžera, Baraka Obame zbog zagovaranja sveta bez nuklearnog oružja, Stojanović je za Tanjug poručio da to jasno pokazuje da ova nagrada sa sobom nosi političku poruku.

"Da li je to poruka upućena nuklearnim silama Izraelu, koji zvanično ne priznaje da je nuklearna sila, i Rusiji da ne upotrebi nuklearno oružje, verovatno da jeste, ali to ne možemo znati sa sigurnošću", naveo je on.

Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da će neko reći da je to odluka koja se donosi u kontekstu aktuelnih sukoba i u Ukrajini i na Bliskom istoku.

"Znamo kako se donose odluke o izboru dobitnika Nobelove nagrade. To nisu stručnjaci za mirovne studije i koji su neutralni. To su ljudi koji su političari, koji su članovi norveškog parlamenta i koji sami kažu da biraju, među kandidatima dobitnika na osnovu njihove procene i agende šta će biti važno u narednoj godini. Ako se njima učinilo da je u ovom trenutku ovo aktuelna tema, dakle nuklearna pretnja, jasno je da je i u tom kontekstu", rekao je Mitić za RTS.