Nagrada za mir dok u svetu bukte sukobi na više frontova: Kome će ove godine pripasti Nobel?

Komentari

Autor: Eurononews Srbija, Time, France 24

10/10/2024

19:30

Nagrada za mir dok u svetu bukte sukobi na više frontova: Kome će ove godine pripasti Nobel?

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin - Copyright Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

veličina teksta

Aa Aa

Ove nedelje počela je dodela čuvenih Nobelovih nagrada, a u petak, 11. oktobra, biće saopšteno ime dobitnika nagrade koja je uvek najišekivanija, ali i najkontroverznija - Nobelove nagrade za mir. Ovog puta, kako se čini, mnogo je manje spekulisanja oko potencijalnih dobitnika nego ranije, a u svetu u kom trenutno bukte sukobi na nekoliko frontova, čak se legitimno postavlja i pitanje da li ovakvo odličje iko zaslužuje.

Nobelovu nagradu za mir bira petočlani norveški komitet koji je izabrao parlament te države. Prema testamentu koji je ostao iza Alfreda Nobela, dodeljuje se svakome ko je radio na "bratstvu" među nacijama, smanjivanju armija i održavanju mirovnih kongresa.

Koliko je poznato, kako piše France 24, ove godine listu nominovanih čini 286 kandidata - 197 pojedinaca i 89 organizacija. Poređenja radi, prošle godine bio je 351 kandidat na listi nominovanih. Komitet listu kandidata drži u tajnosti 50 godina, ali oni koji imaju mogućnost da nominuju imaju i dozvolu da otkriju svoje favorite.

Prošle godine, podsetimo, nagrada je pripala iranskoj aktivistkinji za ljudska prava Narges Mohamadi, zbog njenog rada protiv represije nad ženama u Iranu. Njoj nagrada i dalje nije stigla "u ruke" jer je trenutno zatvorena.

Mogući politički motivi za dodelu nagrade se uvek pomno ispituju da bi se videlo kakvu poruku komitet šalje svetu. Nagrada za 2022. pripala je aktivistima za ljudska prava iz Rusije, Ukrajine i Belorusije, iako su nominacije bile zatvorene pre početka invazije Rusije na Ukrajinu. Nagrada za 2021. pripala je zagovornicima slobode štampe, uključujući jednog iz Rusije.

Ove godine fokus bi mogao da bude na sukobu na Bliskom istoku, ali, sve su veći izgledi da nagrada neće pripasti jednom čoveku. Ako se to i dogodi, glavni favorit zasad je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Ipak, kao potencijalni dobitnici najviše se pominju Agencija UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA), kao i Međunarodni sud pravde (ICJ).

Kakva su predviđanja?

Norveški mirovni savet, krovna organizacija NVO, predviđa da će nagrada ići u ruke UNRWA, jer razorni sukob između Izraela i Hamasa, izazvan Hamasovim napadima 7. oktobra 2023. na izraelskom tlu, gura ceo Bliski istok u rat.

"Nagrada za UNRWA bila bi snažno priznanje za njihov rad suočeni sa teškom političkom i ekonomskom situacijom", saopštio je kolektiv.

UNRWA pruža pomoć milionima Palestinaca u Pojasu Gaze, Zapadnoj obali i susednim zemljama, ali pohvaliti njihov rad nagradom za mir sigurno bi naljutilo izraelske vlasti, koje optužuju organizaciju da je u dosluhu sa Hamasom.

Ako bi se ovo predviđanje pokazalo tačnim, agencija UN bi mogla da dobije nagradu zajedno sa svojim šefom Filipeom Lazarinijem.

Drugi način rešavanja bliskoistočnog sukoba i ruske ofanzive u Ukrajini mogao bi da bude odavanje počasti Međunarodnom sudu pravde (ICJ), čiji je zadatak da rešava sukobe između zemalja u sudnici, a ne na bojnom polju.

Najviši sud UN-a sa sedištem u Hagu, naredio je Rusiji da prekine invaziju na Ukrajinu i ranije ove godine naredio Izraelu da odmah obustavi svoje vojne operacije u Rafi.

Naređenja su zanemarena na terenu, ali su pojačala pritisak na dve zemlje da poštuju međunarodno pravo.

"ICJ je dao važan doprinos", rekao je Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu (PRIO).

Asle Sven, stručnjak za Nobelovu nagradu i istoričar, u međuvremenu je rekao da misli da bi nagrada trebalo da pripadne generalnom sekretaru UN Antonio Guterešu iz Portugala, verovatno zajedno sa agencijom UN.

"UN je potrebna sva podrška i pažnja koju organizacija može da dobije da bi preživela protiv snaga koje u stvarnosti tvrde da su u pravu. Nagrada za mir Antoniju Guterešu pružiće mu jedinstvenu priliku da... upozori na opasnosti da UN i svetski poredak budu irelevantni", rekao je Sven.

Zelenski, Tihanovska, Tunberg...

Kada je reč o još nekim pojedincima, magazin Time kao potencijalnog dobitnika pominje i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Pominje se i beloruska političarka Svetlana Tihaovska, koja je stala na crtu beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku na predsedničkim izborima 2020. Tihanovska trenutno živi u egzilu, ali nastavlja da se sastaje sa međunarodnim liderima.

Na spisku je i mlada švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, međutim, sve su ovo imena koja se već godinama pominju kao mogući laureati i čije su šanse, prema sudu stručnjaka, male.

U fokusu je i situacija u Sudanu. Ova zemlja se suočava sa jednom od "najgorih humanitarnih kriza na svetu", pošto se stotine hiljada ljudi koji beže iz zemlje naseljavaju u pograničnim kampovima koji trpe glad, bolest i nasilje, a još 10 miliona je interno raseljeno. Kao odgovor na rastuću potrebu, volonteri su pokrenuli sobe za hitne slučajeve (ERRS) koje se bave zadacima kao što su popravka dalekovoda i pružanje medicinske nege, hrane, vode i zaštite za ljude. Upravo se ERRS pominju kao mogući dobitnici nagrade.

Drugi mogući dobitnici su Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), avganistanska aktivistkinja za prava žena Mahbuba Seradž, UNESCO, Savet Evrope.