Igre 
Čekajući novembar: "Evropa ne bi trebalo da gleda na ishod izbora u SAD kao zec na zmiju, već da definiše ciljeve"
Komentari10/09/2024
-07:02
I pored toga što se izbori u SAD održavaju za oko dva meseca, veoma je teško predvideti njihov ishod. Naime, ono što bez dvoumljenja može da se kaže je da je ova predsednička trka donela dramatičije preokrete od bilo koje druge i to u poslednjih nekoliko decenija. Takođe, ono što je takođe izvesno je da će se njihov rezultat u vidu koncentričnih krugova osetiti i u ostatku sveta, posebno u Evropi.
Međutim, bez obzira na ishod ove predsedničke trke, intresi evropskog bloka nisu baš u potpunosti usklađeni sa interesima Vašingtona, pa je shodno tome, i vreme da se oni konačno prepoznaju i definišu, piše Politiko.
Često se zanemaruju pojedine strateške promene u američkoj politici koje nastaju nezavisno od ishoda izbora, ili bolje rečeno, može da se tvrdi da je bivši predsednik SAD i aktuelni kandidat Donald Tramp manje pokretač tih promena, a više njihov simptom.
Politiko navodi da Evropa nezavisno od toga, ne bi trebalo da gleda na ishod izbora kao "zec na zmiju", već da radi na tome da definiše sopstvene ciljeve bez obzira na američki rezultat.
Kako se navodi u izveštaju Evropskog saveta za spolje odnose (ECFR), koji se odnosi upravo na odnos bloka kada je reč o američkim izborima, Evropljani ne smeju da se oslone na potencijalne dramatične promene u SAD u narednim političkim godinama, umesto toga treba da preuzmu korake kako bi unapredili i zaštitli svoj položaj u svetu.
Kako sada stvari stoje, SAD su usred sve većeg pomeranja svog fokusa ka Indo-pacifičkom regionu, nezavisno od svoje snažne podrške Ukrajini i planiranog povratka američkih raketa dugog dometa u Evropu. To je proces koji je započeo pod bivšim predsednikom Barakom Obamom, sa frazama "zaokret ka Aziji" i "rebalans", i nastavljen pod Trampom.
"Bauk povratka" Trampa
I pored toga što u Evropi postoje oni koji se raduju mogućem drugom predsedničkom mandatu Trampa, ima i onih koji upozoravaju da bi njegov drugi mandat bio "opasan", i da bi mogao da dovede do "haosa" u Evropi.
Povezane vesti
I izveštaju ECFR-a navodi se da je zabrinutost Evorpe oko potencijalnog republikanskog predsednika koji bi stupio na dužnost 2025. godine visoka. "Bauk povratka" Trampa na vlast utiče na zalaganje veće strateške suverenosti u Evropi.
"Osećaj straha prirodno podstiče radoznalost o tome kako se različiti republikanski predsednički kandidati razlikuju po svojim spoljnopolitičkim pristupima. Republikanci će uvek definisati svoju politiku u suprotnosti sa aktuelnom demokratskom administracijom. Zbog toga će ipak biti veoma važno ko će da zauzime Belu kuću", navodi se u izveštaju, gde se dodaje da će novina svakako biti bez obzira koja partija pobedi.
AP Photo/Julia Nikhinson
I Lora fon Denijels iz nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja je sličnog mišljenja. Ona u svom viđenju trenutne američke politike za Council of councils navodi da nema sumnje da su evropski lideri zabrinuti zbog kontinuiranog i verovatno nepovratnog pada demokratskih vrednosti ukoliko se Tramp vrati u Belu kuću.
Kako kaže, Evropljani su zabrinuti ne samo zbog unutrašnje politike Amerike već i zbog uticaja na međunarodni poredak za koji veruju da bi mogao da pretrpi još ozbiljniji pad.
"Mnogi se brinu da bi povratak Trampa mogao da ohrabri druge populističko-nacionalističke lidere u Evropi i šire, kao što se to videlo tokom perioda koji je proveo na vlasti", navodi ona.
Kaže da je još jedan od razloga za zabrinutost, Trampov interes da pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na temu rata u Ukrajini.
"Evropljani strahuju da bi još jedno Trampovo predsedovanje bilo pogubno za transatlanske ekonomske odnose. Na osnovu svojih izjava i prošlih postupaka, spreman je da se vrati carinama i drugim ekonomskim merama prinude protiv saveznika SAD, uključujući Evropsku uniju", navodi Fon Denijels.
Povezane vesti
Sa druge strane, ona objašnjava, njegova suparnica, Kamila Haris, obećava da će nastaviti sa podrškom Ukrajini i NATO-u. Ona je takođe izrazila podršku međunarodnim institucijama i potrebu za saradnjom na globalnim izazovima kao što su klimatske promene.
"To ne znači da ne bi bilo izazova za Evropsku uniju i kada bi se ona uselila u Belu kuću. Haris bi takođe imala velika očekivanja od Evrope. To bi verovatno uključivalo veću podršku Ukrajini i povećanu potrošnju na odbranu unutar NATO-a. Haris takođe podržava snažnu ekonomsku politiku prema Kini. Od nje se može očekivati da će tražiti evropsku saradnju na zajedničkom pristupu obuzdavanju sve agresivnije ekonomske i spoljne politike Pekinga", rekla je ona.
Haris kao dosledna naslednica Bajdenove politike
Danas, Bajdenova administracija Kinu gleda kao najveći i najsveobuhvatniji izazov američkoj bezbednosti. Shodno tome, Kina će ostati glavni američki konkurent u doglednoj budućnosti, dobijajući odgovarajuću pažnju. A zahtevi SAD da drugi delovi sveta, uključujući Evropu, izaberu strane u ovom takmičenju, biće samo sve glasniji, što će verovatno primorati EU da donosi teške odluke, navodi Politko.
Povezane vesti
Vašington prolazi kroz promene ekonomske politike, posebno vidljive Zakonom o smanjenju inflacije (IRA). Carine na čelik i aluminijum koje je uvela Trampova administracija nisu bili jednokratni izuzeci od naredbe zasnovane na pravilima. Odluka Bajdenove administracije da ne proširi velikodušne popuste za električna vozila u SAD na evropske proizvođače naglašava pritisak na transatlantsku saradnju.
Tanjug/AP Photo/Stephen B. Morton
Takođe, kako navodi brselski list, na osnovu onoga što se zna o ekonomskoj politici Haris u ovoj fazi, ovaj pristup se verovatno neće promeniti ukolko i ona postane predsednica.
"Dakle, bez obzira na ishod izbora, postoji stvarni rizik od pojačane konkurencije između Evrope i SAD, pri čemu obe strane pokušavaju da privuku investicije kroz protekcionističke instrumente, ugrožavajući prednosti slobodne trgovine i investicija", navodi Poltiko.
Da je bez sumnje izbor novog vrhovnog komandanta SAD "od ključnog značaja za budući pravac evropskog bezbednosnog pravca", mišljenja je i Stiven Blokmans iz briselskog Centra za evropske političke studije.
"Haris bi ojačala bezbednosne garancije koje su bile temelj evropske stabilnosti od Drugog svetskog rata. Nasuprot tome, drugo Trampovo predsedavanje koje dovodi u pitanje vrednost NATO-a ili se zalaže za smanjenje učešća SAD, stvoriće neizvesnost unutar Alijanse, ohrabrujući protivnike i slabeći evropsku bezbednosnu arhitekturu", smatra Blokmans.
Faktor Rusija
Ovog puta na američke izbore posebno svetlo baca - Rusija. Naime, ruski predsednik Vladimir Putin je početkom septembra izrazio podršku Kamali Haris, laskajući demokratskoj kandidatkinji nekim prilično čudno tempiranim primedbama, što je sve iznenadilo.
"Naš omiljeni, ako to možete tako nazvati, bio je aktuelni predsednik, gospodin Bajden. Ali on je odustao od trke i preporučio je svim svojim pristalicama da podrže gospođu Haris. Pa, uradićemo to – podržaćemo je", rekao je Putin na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
Putin je takođe kritikovao Trampa zbog "toliko ograničenja i sankcija protiv Rusije kakve nijedan drugi predsednik nije uveo pre njega", pisao je ranije Euronews Srbija.
profimedia
Inače, Putinovi komentari dolaze nakon sveobuhvatnih sankcija koje je najavila Bajdenova administracija za borbu protiv pokušaja dezinformacija koje podržava ruska vlada kako bi se uticalo na izbore 2024. i podstakla Trampova kandidatura.
Kako je rekao Tramp je uveo "više sankcija Rusiji nego bilo koji predsednik" pre njega, dok bi se Kamala Haris možda "uzdržala", kako je rekao, da to učini.
"Na kraju krajeva, izbor je na američkom narodu. Poštovaćemo njihov izbor", rekao je Putin.
Podsetimo, sve ovo dobija novi ugao jer su američke vlasti preduzele niz mera, posebno protiv zvaničnika ruskog medija RT, zbog navodnih pokušaja mešanja Rusije u američke izbore. Putin se, međuitm, ovim povodom nije oglašavao.
Komentari (0)