Zabrinutost u svetu zbog širenja majmunskih boginja: Kako se prenose i koji su prvi simptomi virusa

Veliku zabrinutost u svetu izazvala je odluka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da proglasi globalnu vanrednu situaciju nakon izbijanja majmunskih boginja (mpoks) u afričkim zemljama zbog nove mutacije virusa.

Ovo je drugi put u tri godine da je SZO proglasila izbijanje majmunskih boginja kao globalnu vanrednu situaciju. Ovog puta uzrok je bilo izbijanje virusa u Demokratskoj Republici Kongo i smatra se da je to "vanredna situacija za javno zdravlje od međunarodnog značaja".

Prema dostupnim podacima, broj obolelih je povećan za 160 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je smrtnost povećana za oko 19 odsto.  

Šta su majmunske boginje?

Virus se uglavnom nalazi u zemljama centralne i zapadne Afrike. Nedavna epidemija proširila se na 18 afričkih zemalja, uključujući i neke koje nikada ranije nisu prijavljivale slučajeve zaražavanja majmunskim boginjama.

Mpoks je uzrokovan virusom boginja majmuna, koji pripada rodu Orthopoxvirus. Prema Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), majmunske boginje su prvi put identifikovane kod laboratorijskih majmuna 1958. godine, ali je bolest prvenstveno pogađala divlje životinje, posebno u centralnoj i zapadnoj Africi. Slučajevi kod ljudi bili su retki sve dok nedavna izbijanja nisu izazvala zabrinutost zbog potencijala za širenje.

profimedia

Iako većina slučajeva odlkuje blaga klinička slika, ima i onih fatalnih, posebno u slučaju novog soja poznatog kao Clade 1b. Čini se da se nova varijanta lakše širi kroz bliski kontakt, posebno među decom.

Kako je rekao Žan Klod Udahemuka sa Univerziteta u Ruandi, Clade 1b je "nesumnjivo najvirulentniji od svih poznatih sojeva mpoksa do sada".

Inače, SZO je 2022. godine nakon pritužbi da je prvobitni naziv majmunske boginje bio "rasistički i stigmatizirajući" promenila zvanično ime bolesti u mpoks.

Kako se prenose?

Majmunske boginje se prvenstveno prenose direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili životinjom. Nekoliko je metoda prenosa.

Prenos sa čoveka na čoveka: virus se može širiti kontaktom kože na kožu, odnosno preko lezija i osipa zaražene osobe. Takođe se može širiti respiratonim kapljicama tokom dužeg kontakta licem u lice, posebno u zatvorenim prostorima.

Prenos sa životinje na čoveka: Može se desiti kada osoba dođe u kontakt sa telesnim tečnostima ili lezijama zaražene životinje, na primer tokom lova, pripreme ili konzumiranja mesa.

Pasivno: Do direktnog prenošenja može doći i rukovanjem kontaminiranim predmetima ili površinama, kao što su posteljina ili odeća koja je došla u kontakt sa zaraženom osobom.

Seksualni kontakt: Neki slučajevi u nedavnoj epidemiji bili su povezani sa seksualnom aktivnošću, naglašavajući potencijal virusa za prenošenje tokom intimnih interakcija.

Koji su simptomi?

Najkarakterističniji simptom je osip na koži ili bubuljice pune gnoja koje mogu da traju dve do četiri nedelje.

Osip se može naći bilo gde na telu i neki ljudi mogu imati samo jedan, dok drugi i više.

Prema CDC-u, majmunske boginje uključuju i druge simptome kao što su groznica, jeza, otečeni limfni čvorovi, iscrpljenost, bolovi u mišićima i leđima, glavobolja, respiratorne smetnje (bol u grlu, zapušen nos ili kašalj).

profimedia

SZO kaže da ljudi mogu početi da se osećaju loše i pre nego što se razviju osip ili lezije na koži, dok za druge kožni simptomi mogu biti prvi ili jedini znak.

Nova mutacija izaziva iste simptome kao i ostale, ali je ozbiljnija, kaže Leandre Murhula Misirika, koordinator istraživanja u provinciji Južni Kivu.

Istraživanje na pacijentima hospitalizovanim od oktobra do januara u istočnom Kongu pokazalo je da je novi oblik u početku izazivao blaže simptome i osip uglavnom na genitalijama što je otežavalo otkrivanje bolesti.

Kako se leče?

Prema CDC-u, trenutno ne postoji zvaničan odobreni tretman posebno za infekcije mpoksom.

Za većinu pacijenata koji imaju jak imuni sistem i nemaju kožne simptome, dovoljno je kućno lečenje.

profimedia

Međutim, razvijena je vakcina sa dve doze za zaštitu od virusa koja je široko dostupna u zapadnim zemljama, ali ne i u Africi.

Naučnici iz Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da je potrebno više od 10 miliona doza vakcine, ali da je dostupno samo 200.000.

Kako su se stvari ovako brzo pogoršale u Africi?

Virus je decenijama bio endemičan u delovima Afrike, a prvi put je otkriven kod ljudi u DR Kongu 1970. godine. Ali, soj Clade 1b prvi put se pojavio u septembru među seksualnim radnicama u gradu Kamituga, oko 273 kilometra od granice sa Ruandom.

Afrički CDC je saopštio da je 96 odsto svih slučajeva i smrti zabeleženo u Demokratskoj Republici Kongo, ali da se virus proširio i na susedne zemlje, pa je 18 zemalja prijavilo sučajeve.

Može li virus da se proširi van Afrike?

Još u 2022. godini, epidemije mpoksa izvan njenih endemskih regiona, prijavljene su u nekoliko zemalja, uključujući SAD, Kanadu i razne evropske nacije. Ovi slučajevi su u velikoj meri bili povezani sa međunarodnim putovanjima i okupljanjima, pre svega sa pojedincima koji su imali blizak kontakt sa zaraženim osobama. Svetska zdravstvena organizacija i zvaničnici javnog zdravlja od tada su naglašavali važnost nadzora i napora na vakcinaciji kako bi se sprečilo širenje.

Kada se blaža verzija virusa proširila na više od 100 zemalja 2022. godine, Velika Britanija je u toj fazi potvrdila ukupno 2.137 slučajeva, ali je do 31. decembra 2022. ovaj broj skočio na 3.732 slučaja.

SZO je okončala vanrednu situaciju 10 meseci kasnije, rekavši da je zdravstvena kriza pod kontrolom. Od tada su infekcije značajno usporile u Velikoj Britaniji koja je bila značajno pogođena.

profimedia

Međutim, iako je virus mpoks prisutan u Africi decenijama, nedavne epidemije su naglasile zabrinjavajući trend jer se sve više šire.

Postoji nekoliko ključnih faktora koji doprinose ovom riziku, kao što su putovanja. Povećana međunarodna putovanja omogućavaju bolestima da brzo prelaze granice. Međusobno povezani svet znači da lokalne epidemije lako mogu postati i globalna zabrinutost.

Mnogim zemljama, posebno onima izvan Afrike možda nedostaju resursi ili iskustvo za efikasno praćenje i upravljanje slučajevima mpoksa što takođe može dovesti do odloženih reakcija i daljeg prenosa.

Jedan od faktora rizika je i ograničen pristup vakcinama i antivirusnim tretmanima, posebno u okruženjima sa niskim resursima.

Šta je rešenje?

Proglašenje epidemije i vanredne situacije u oblasti javnog zdravlja od međunarodnog značaja može ubrzati istraživanje, finansiranje i međunarodne mere institucija javnog zdravlja i njihovu saradnju u suzbijanju bolesti.

"Jasno je da je koordinirani međunarodni odgovor ključan za zaustavljanje ovih epidemija i spašavanje života", rekao je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

profimedia

Kao odgovor na širenje majmunskih boginja, zdravstvene vlasti su preduzele različite akcije kao što je nadzor i praćenje kontakata.

Uvedeno je pojačano praćenje slučajeva i kontakata kako bi se brzo identifikovali i izolovali zaraženi pojedinci.

Osim toga, pojačane su i kampanje vakcinacije. Vakcine namenjene za male boginje, kao što je JYNNEOS, pokazale su efikasnost protiv majmunskih boginja i nude se visokorizičnim populacijama, uključujući zdravstvene radnike i pojedince sa potencijalnom izloženošću.