Teroristi u "onlajn ofanzivi": Sve više koriste internet i društvene mreže za regrutovanje novih članova

Džihadističke organizacije i dalje imaju velikog uspeha u mobilizaciji novih članova, a u ovom "poduhvatu" sve više im pomažu internet i društvene mreže, zaključak je "Godišnjeg izveštaja o džihadističkoj internet propagandi" za 2020. godinu, koji je objavila organizacija Evropol.

"Ove grupe, vođene digitalnim inovacijama, nemaju ništa protiv korišćenja najnovijih tehnologija kako bi emitovale svoje poruke ciljanoj publici", rekla je na predstavljanju ovog izveštaja Ketrin de Bol, izvršna direktorka Evropola.

Korišćenje interneta i društvenih mreža nije nova pojava među terorističkim organizacijama - ova praksa prisutna je već neko vreme, ističe za Euronews Srbija profesorka na Institutu za uporednu politiku Mina Zirojević.

Ona objašnjava da postoji nekoliko razloga zašto je ovaj vid komunikacije prijemčiv teroristima. Koriste se u svrhu marketinga, odnosno za širenje ideja, ili da bi teroristi grupisali ljude koji misle slično kao oni.

Takođe, terorističke organizacije društvene mreže i internet koriste i za sakupljanje novca za nove poduhvate, kao i za organizovanje čitavih akcija.

"U jednom primeru su svi imali isti mejl, pa su pisali u draftovima poruke jedni drugima, jer je draftove nemoguće pratiti. To je odlično za komunikaciju, jer kada svi imaju isti nalog i lozinku, mogu da mu pristupe sa bilo kog mesta u svetu", kaže Zirojević.

"Dark veb na javnom vebu"

Među društvenim mrežama koje terorističke organizacije koriste za komunikaciju, nema onih najpopularnijih – najčešće su u pitanju aplikacije koje su ili bolje zaštićene od tradicionalnih, ili ih, jednostavno, ne koristi mnogo ljudi.

Tu spadaju Telegram, Chirpwire Hoop Messenger, Rocket.Chat, Tam Tam, Element (bivši Riot) i Conversations.im.

"Sada će se sve više insistirati na tim, i dalje nezavisnim društvenim mrežama, poput Telegrama. To će, vremenom, postajati kao 'dark veb na javnom vebu', a prate ih supkulture koje vrlo dobro znaju šta i gde bi trebalo da traže, i nije im teško da nađu ono što im je potrebno", kaže Zirojević.

profimedia

Sa druge strane, antiterorističke organizacije se protiv ovoga bore tzv. "kišobranima", i time što posmatraju ključne reči koje se ažuriraju na dnevnom nivou, a na internetu se ukucavaju i pretražuju. 

"Međutim, i njima je sve teže jer se te ključne reči non-stop menjaju. Društvene mreže niču kao pečurke posle kiše, i teško je iskombinovati nove ključne reči sa novim mrežama", dodaje Zirojević.

Tri ključne organizacije

U izveštaju su obuhvaćene, pre svega, terorističke organizacija Al Kaida, ISIS i Hadžat Tahir el-Šam (HTS), militantna grupa koja je nastala odvajanjem od Al Kaide 2016. godine.

Kako se navodi, ISIS je sve aktivniji u svojim tradicionalnim uporištima, ali se i širi bez prestanka. Trenutno, najviše su fokusirani na širenje u Iraku. 

Takođe, ISIS insistira kontinuirano na hidžri - u pitanju je migracija muslimanskog stanovništva na one teroitorije gde je ova veroispovest većinska. Na ovaj način, ISIS želi da ojača svoju mrežu kontakata i pristalica.

Teroristička organizacija HTS, navodi izveštaj, ima problema kada su u pitanju međunarodne akcije, dok mnogo više uspeha imaju na lokalnom planu.

Kada je u pitanju Al Kaida, ova organizacija je u prošloj godini pretrpela nekoliko većih udaraca i izgubila neke važne vođe. 

"Ne veruje se u legitimni sistem"

Uprkos tome, navodi Evropol, ni Al Kaida ne stagnira, a naročito dobro im ide kada je u pitanju inkorporiranje trenutnih događaja poput pandemije u svoje ideološke narative.

Jedna od najvećih posledica pandemije je i poljuljano poverenje u tradicionalne vlade. Ovo je, ujedno, i plodno tlo za regrutovanje novih članova kada su terorističke organizacije u pitanju. 

"Nije samo problem što se ne veruje u legitimne vlade, već se ne veruje ni u legitimni sistem. Antivakcinaši i svi ti ljudi koji veruju u teorije zavere, veruju i u neku globalnu vladu, protiv koje se treba boriti", kaže sagovornica portala Euronews Srbija.

Naglašava da je ovo jako plodno tlo za terorističke ideje jer je i psihičko zdravlje, generalno gledano, pogoršano.

"Isto je kao i za sekte, neko ko nema podršku na nekom drugom mestu, tražiće je kod njih, a oni će ga prihvatiti bez problema", dodaje Zirojević. 

Oči čitavog sveta uprte su u Avganistan, jer su tamo, nakon povlačenja američkih trupa, talibani preuzeli potpunu vlast nad zemljom.

Iako su talibani naveli da neće sarađivati sa terorističkim grupama, neke od njih kao da to zanemaruju. Tako je, na primer, jedan od vođa HTS-a čestitao talibanima na "velikoj pobedi koju su ostvarili muslimani Avganistana".

Tanjug AP/Rahmat Gul

Mina Zirojević navodi da je situacija u Avganistanu prilično komplikovana i da se običan narod oseća kao da su ga izdali i avganistanska, ali i američka vlada koja se povukla za nekoliko sati. da je u pitanju ogroman prevrat.

Ona ukazuje i na mogućnost da se deo talibana vrati u radikalne grupe.