Burna biografija Muhameda Junusa: Kako je "bankar siromašnih" postao nobelovac i zašto Bangladeš od njega očekuje spas
Komentari07/08/2024
-17:45
Dobitnik Nobelove nagrade poznat kao "bankar siromašnih" imaće za cilj da unese stabilnost u Bangladeš nakon što je odgovorio na poziv sa studentskih demonstracija da privremeno predvodi nemirnu zemlju posle višenedeljnih nasilnih antivladinih demonstracija.
Muhamed Junus, 84, biće na čelu privremene vlade nakon svrgavanja premijerke te južnoazijske zemlje i raspuštanja parlamenta, rekao je sekretar za štampu predsednika Bangladeša.
Junus je socijalni preduzetnik i bankar koji je 2006. dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj pionirski mikrofinansijski rad koji je pomogao u ublažavanju siromaštva u Bangladešu i koji je bio široko prihvaćen širom sveta.
On je takođe dugogodišnji kritičar bivše premijerke Šeik Hasine, koja je podnela ostavku ranije ove nedelje i pobegla iz zemlje nakon godina sve autoritarnije vladavine.
Njen odlazak doneo je slavlje studentskom pokretu koji ju je primorao da podnese ostavku – ali i izvesnu strepnju oko toga da li će vojska uskočiti da popuni vakuum u vladajućoj strukturi.
Izvor je ove nedelje za CNN rekao da je Junus bio u Francuskoj zbog manje medicinske procedure - ali da će se uskoro vratiti u Bangladeš da preuzme funkciju privremenog lidera.
Grupa Studenti protiv diskriminacije takođe je potvrdila njegov povratak, rekavši CNN-u u tekstualnoj poruci:
"Veoma smo oduševljeni što možemo da kažemo da je dr Junus pristao da prihvati ovaj izazov da spase Bangladeš prema zahtevu naših studenata".
Ko je Muhamed Junus?
Junus je rođen 1940. godine u Čitagongu, lučkom gradu na jugoistoku Bangladeša, navodi se u njegovom profilu na sajtu Nobelove nagrade.
Studirao je na Univerzitetu u Daki, pre nego što je dobio prestižnu Fulbrajtovu stipendiju za pohađanje Univerziteta Vanderbilt u Sjedinjenim Državama, gde je i doktorirao ekonomiju.
Godine 1972, godinu dana nakon što je Bangladeš osvojio nezavisnost od Pakistana, vratio se da predaje na Univerzitetu Čitagong.
Ali ubrzo je nastupila katastrofa. Teška glad je zahvatila zemlju 1974. godine, zbrisavši oko 1,5 miliona ljudi.
"Bilo mi je teško da predajem elegantne teorije ekonomije u univerzitetskoj učionici, u pozadini strašne gladi u Bangladešu. Odjednom sam osetio prazninu tih teorija suočen sa slamanjem moje zemlje od gladi i siromaštva", rekao je Junus na svom Nobelovom predavanju 2006. nakon što je dobio nagradu.
"Želeo sam da uradim nešto odmah da pomognem ljudima oko sebe, čak i ako je u pitanju samo jedno ljudsko biće, da prebrode još jedan dan sa malo više lakoće", rekao je.
Mikrozajmovima do Nobela
Počeo je da daje male zajmove, doslovno iz džepa, najsiromašnijim stanovnicima u svojoj zajednici – a na kraju je osnovao Grameen banku 1983. godine, koja će postati svetski lider u ublažavanju siromaštva putem mikrokreditiranja.
Banka je brzo rasla, sa različitim filijalama i sličnim modelima koji sada rade širom sveta.
Junus i Grameen banka su nagrađeni Nobelovom nagradom za mir 2006. godine, nakon što su pozajmili ukupno oko 6 milijardi dolara u stambenim, studentskim i zajmovima mikro preduzećima, a posebno za podršku ženama iz Bangladeša.
Takođe je osnivač Yunus centra, istraživačkog centra sa sedištem u Daki koji pomaže u razvoju novih društvenih preduzeća.
Neki kritičari su skeptični prema Junusu i Greemin banci, tvrdeći da su visoke kamatne stope nekih mikrokreditora osiromašile zajmoprimce jer su zajmodavci ostvarivali veliki profit od malih zajmova.
Junus je odbacio te tvrdnje, rekavši za CNN ranije ove godine da Greemin banka nema za cilj da zaradi novac – već da pomogne siromašnima i osnaži mala preduzeća.
Trvenja sa vladom
Tokom godina, Junus se više puta sukobljavao sa bivšom premijerkom Hasinom – koja ga je optužila da "siše krv od siromašnih", navodi Reuters.
Junus je nakratko predložio formiranje nove političke stranke 2007. uoči parlamentarnih izbora – što je Hasina tada osudila, rekavši da su politički pridošlice "opasni elementi... na koje se gleda sa sumnjom", preneo je Rojters.
Junus na kraju nije krenuo dalje sa formiranjem stranke.
Centralna banka Bangladeša. koja je pod kontrolom vlade, 2011. godine smenila je Junusa sa mesta generalnog direktora Grameen banke, rekavši da je prekoračio starosnu granicu za obavezno penzionisanje.
U narednim godinama, Junus je bio upleten u više pravnih slučajeva za koje su njegove pristalice rekle da su rezultat toga što je bio nepravedno na meti vlasti.
Oni uključuju tužbu za klevetu, slučaj bezbednosti hrane i navode o poreskim nepravilnostima, koje je on negirao.
U januaru je sud u Bangladešu osudio Junusa na šest meseci zatvora zbog kršenja zakona o radu – a bankar je ponovo negirao bilo kakvu krivicu.
U posebnom slučaju, on je u junu optužen za proneveru.
Hasinina vlada je insistirala da njene akcije protiv Junusa nisu politički motivisane, ali bankar se nije složio. Trenutno nije jasno šta će biti sa tim tužbama kada je Hasina više nije na vlasti.
Govoreći za CNN u februaru dok je čekao na odobrenje kaucije, tokom razgovora u kojem se žalio na zatvorsku kaznu, Junus je rekao da optužbe za korupciju protiv njega nemaju osnova, opisujući ih kao uznemiravanje.
"Nisam politički angažovan, nema dokaza da sam umešan u politiku", rekao je tada Junus, upozoravajući da Bangladeš postaje "samouništavajuća civilizacija".
U odvojenom intervjuu Reutersu u junu, on je rekao da se Bangladeš pretvorio u "jednopartijsku" državu, pri čemu je vladajuća partija izbacila svu političku konkurenciju.
Šta sad?
U intervjuu za CNN posle ostavke Šeik Hasine u ponedeljak, pre nego što je imenovan za privremenog lidera, Junus je rekao da želi da vidi da vojska kontrolu nad zemljom preda civilnoj vladi. On je osudio Hasinu, rekavši da "nas je mučila, učinila je ovu zemlju nemogućom za živo običnih ljudi".
"Ljudi slave na ulici, milioni i milioni ljudi širom Bangladeša slave kao da je ovo dan našeg oslobođenja", rekao je on.
Obraćajući se svojoj poruci protestnom pokretu u Bangladešu, dodao je:
"Uradili ste sjajan posao".
Ali, kažu stručnjaci, pred Junusom je dug i komplikovan put dok se vlada reformiše.
Njegov prvi izazov biće da ponovo uspostavi red i zakon nakon nasilnih protesta proteklih nedelja i da se "popravi deficit poverenja koji postoji u društvu" između naroda i države, rekao je Mubašar Hasan, koji proučava azijski autoritarizam u Univerzitet u Oslu.
To uključuje duboko nepoverenje javnosti prema policiji, pravosuđu i drugim državnim institutima Bangladeša, rekao je on.
Još jedan hitan zadatak biće proglašenje slobodnih i poštenih izbora – čiji nedostatak je jedan od razloga zašto je Bangladeš uopšte upao u proteste.
Junus će takođe morati da se pozabavi posledicama iz prošlog meseca, pošto je Hasinina vlada primenila smrtonosnu silu na demonstrante sa oko 300 ubijenih prema lokalnim medijima i agencijama. Kritičari i grupe za ljudska prava optužile su vlasti za upotrebu prekomernog nasilja, što je vlada u to vreme negirala.
Teške odluke
Sada će se privremeni lider verovatno suočiti sa pritiskom da "počne sa uspostavljanjem neke vrste sudskih procedura koje će se baviti teškim kršenjem ljudskih prava u poslednjih nekoliko nedelja i u poslednjoj deceniji", rekao je Hasan.
Niloj Bisvas, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Daki, ponovio je ovu tačku - rekavši da novi vladini lideri moraju "pokrenuti istrage kako bi osigurali pravdu za stotine nevinih ljudi koji su izgubili živote".
"Studenti koji su predvodili pokret to snažno zahtevaju", rekao je on za CNN u sredu. "Privremena vlada će morati da obrati pažnju na ovo kako bi osigurala da velika studentska zajednica održi svoju podršku vođenju vlade".
Kako privremena vlada bude napredovala, reforma ekonomije Bangladeša biće ključni zadatak - gde bi Junusova ekonomska pozadina mogla da igra ulogu. Ove reforme će biti "od vitalnog značaja" u borbi protiv korupcije i pomoći naciji da raste, rekao je Bisvas.
Ali, on bi mogao da se suoči i sa opozicijom u vladi – uključujući one koji su podržavali Hasinu, potencijalno uključujući i ličnosti iz pravosuđa i organa za sprovođenje zakona, rekao je Hasan.
Komentari (0)