Borba u Demokratskoj stranci već počela: Ko je sve u užem izboru Kamale Haris za mesto potpredsednika Tramp objavio lažnu sliku Tejlor Svift koja traži od ljudi da glasaju za njega

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Ko je Šeik Hasina, kontroverzna premijerka Bangladeša koja je morala da pobegne iz demonstracijama zahvaćene zemlje

Komentari

Autor: Euronews Srbija, BBC

07/08/2024

07:12

Ko je Šeik Hasina, kontroverzna premijerka Bangladeša koja je morala da pobegne iz demonstracijama zahvaćene zemlje

Tanjuig AP/Anupam Nath, File - Copyright Tanjuig AP/Anupam Nath, File

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što su višenedeljni protesti širom Bangladeša prerasli u nemire u kojima ima više stotina poginulih, premijerka te zemlje Šeik Hasina Vazed, pre dva dana odlučila je da podnese ostavku. Kako su izvestili svetski mediji, vojnim helikopterom je napustila zemlju i prebegla u Indiju. Prema poslednjim informacijama, tokom protesta, koji su počeli još 19. jula do sada je poginulo 300 ljudi. Da je situacija i te kako napeta moglo se videti i po fotografijama koje su obišle svet, a na kojima su prikazani tenkovi i policijska vozila raspoređena širom glavnog garada Dake.

Podsetimo, protesti u Bangladešu su počeli nakon što su studentske grupe zahtevale ukidanje kontroverznog sistema za ograničavanje kvota za zapošljavanje u državnim poslovima, a protesti su prerasli u antivladine sa zahtevom za ostavku premijerke Vazed koja je osvojila četvrti mandat u januaru na izborima koje je opozicija bojkotovala.

Na antivladinim protestima u Bangladešu, koji su se nastavili u nedelju, poginula je 91 osoba, čime se ukupan broj stradalih u nemirima, koji su počeli 19. jula, povećao na 300, a među poginulima je i 13 policajaca. U izveštajima svetskih medija navodi se i da su demonstranti u ponedeljak ušli u zvaničnu rezidenciju premijerke Bangladeša.

Šeik Hasina Vazed (76) inače je premijer sa najdužuim stažom u toj zemlji, a na vlasti je bila od 2009. godine. Kako piše BBC, zaslužna za nadgledanje ekonomskog napretka te južnoazijske zemlje poslednjih godina, te navodi da je svoju političku karijeru započela kao prodemokratska ikona.

Međutim, poslednjih godina je bila optužena da je zemlju okrenula u autokratiju i da je suzbila svako protivljenje svojoj vladavini. Politički motivisana hapšenja, otmice, politički motivisana ubistva i druge zloupotrebe su porasle pod njenom vlašću, piše BBC.

U januaru je osvojila četvrti mandat kao premijerka na izborima koje su kritičari okarakterisali kao lažne i koje je glavna opozicija bojkotovala.

Kako je Hasina došla na vlat?

Rođena u muslimanskoj porodici u istočnom Bengalu 1947. godine, Hasina je rasla u "političkoj" porodici. Njen otac je naime, bio nacionalistički vođa Šeik Mudžibur Rahman, bangladeški "otac nacije" koji je vodio nezavisnost zemlje od Pakistana 1971. i postao njen prvi predsednik.

U to vreme, Hasina je već stekla reputaciju studentskog lidera na Univerzitetu u Daki.
Njen otac je ubijen sa većinom članova svoje porodice u vojnom udaru 1975. Preživele su samo Hasina i njena mlađa sestra, jer su u to vreme bile na proputovanju u inostranstvu.

Nakon što je živela u egzilu u Indiji, Hasina se vratila u Bangladeš 1981. godine i postala vođa političke partije kojoj je pripadao njen otac, Avami lige. Udružila se sa drugim političkim partijama u održavanju prodemokratskih uličnih protesta tokom vojne vladavine generala Huseina Muhameda Eršada. Potaknuta narodnim ustankom, Hasina je brzo postala nacionalna ikona.

Prvi put je izabrana na vlast 1996. Zaslužna je za potpisivanje sporazuma o podeli vode sa Indijom i mirovnog sporazuma sa plemenskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje. Ali u isto vreme, njena vlada je kritikovana zbog brojnih navodnih korumpiranih poslova i zbog toga što je previše podređena Indiji.

Kasnije je izgubila od svoje bivše savaznice, Kaleda Zija iz Bangladeške nacionalističke partije (BNP), 2001. godine. Kao naslednice političkih dinastija, obe žene su dominirale politikom Bangladeša više od tri decenije i nekada su bile poznate kao "borbene begume". Begum se odnosi na muslimansku ženu visokog ranga.

Poznavaoci prilika u zemlji kažu da je njihovo ogorčeno rivalstvo dovelo do toga da su bombe u autobusima, otmice i politička ubistva postala redovna pojava.

Hasina je uspela da se ponovo vrati na vlast 2009. godine. Istinski politički preživela, pretrpela je brojna hapšenja dok je bila u opoziciji, kao i nekoliko pokušaja atentata, uključujući onaj 2004. koji joj se oštetio sluh. Takođe je već jednom bila primorana da napusti zemlju, a protiv nje su se vodili brojni sudski postupci u kojima je optužena za korupciju.

Šta je postigla?

Nacija sa većinskim muslimanskim stanovništvom, nekada jedna od najsiromašnijih na svetu, Bangladeš je pod vođstvom Hasini postigao kredibilan ekonomski uspeh.

Sada je jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu, čak i nadmašuje svog gigantskog suseda Indiju. Njen prihod po glavi stanovnika se utrostručio u poslednjoj deceniji, a Svetska banka procenjuje da je više od 25 miliona ljudi izvučeno iz siromaštva u poslednjih 20 godina.

Veliki deo ovog rasta podstakla je industrija odeće, koja čini ogromnu većinu ukupnog izvoza iz Bangladeša i koja se brzo širila poslednjih decenija, snabdevajući tržišta u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Koristeći sopstvena sredstva zemlje, zajmove i razvojnu pomoć, vlada koju je vodila Hasine takođe je preduzela ogromne infrastrukturne projekte, uključujući vodeći most Padma preko Ganga vredan 2,9 milijardi dolara.

Kakva je kontroverza oko nje?

Najnoviji protesti bili su najozbiljniji izazov sa kojim se suočila premijerka Bangladeša otkako je preuzela dužnost, a usledili su nakon veoma kontroverznih izbora na kojima je njena stranka ponovo izabrana za četvrti uzastopni parlamentarni mandat.

Nemiri su počeli zahtevom da se ukinu kvote u državnim službama, ali su se pretvorili u širi antivladin pokret pošto je ona koristila policiju da nasilno razbije demonstrante.

Hasina je osudila demonstrante i vođe protesta te ih je nazvala teroristima i apelovala na podršku da se "čvrstom rukom suzbiju ovi teroristi". Od početka protesta uhapšeno je više stotina ljudi protiv kojih su podnete krivične projave.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Inače, piše BBC, agitacija protiv kvota nastala je dok se Bangladeš borio sa eskalirajućim troškovima života nakon pandemije. Inflacija je naglo porasla, devizne rezerve zemlje su naglo pale, a spoljni dug se udvostručio od 2016. Kritičari su za ovo okrivili loše upravljanje Hasinine vlade, te su naveli da je prethodni ekonomski uspeh Bangladeša pomogao samo onima bliskim Hasininoj Avami ligi zbog endemske korupcije.

Hasina je dugo bila optuživana za donošenje represivnih autoritarnih mera protiv svojih političkih protivnika, a grupe za ljudska prava procenjuju da je bilo najmanje 600 slučajeva otmica, kao i više stotina politički motivisanih ubistava.