Igre 
"Istorijsko poniženje Irana": Zašto je iranski "štićenik" pod neobjašnjivim okolnostima ubijen baš u Teheranu?
Komentari02/08/2024
-07:05
Politički lider Hamasa Ismail Hanije ubijen je u Teheranu prilikom posete Iranu. Inauguracija novoizabranog iranskog predsednika Masuda Pezeškijana je bila povod posete za lidera koji je iz ratom razorene Gaze utočište pronašao u Kataru, odakle je rukovodio mirovnim pregovorima Hamasa i Izraela sa palestinske strane.
Njegova smrt je izazvala pažnju celokupne svetske javnosti, a kratko nakon samog raketnog napada na zgradu u kojoj se nalazio, počele su analize ovog čina. Jedno od prvih pitanja koje je postavljeno je zašto je baš Teheran izabran za lokaciju na kojoj će delo biti izvršeno.
Iranski izvori ne daju direktno objašnjenje, ali je njihov stav u korelaciji sa onim što je izneseno u analizama zapadnih medija, a tiče se kalkulacija i proračuna zašto je Iran, tj. Teheran, pravo mesto za jedan ovakav čin.
Zašto je izabran Teheran, a ne Doha ili Ankara?
Ismail Hanije je bio "štićenik" Irana, smatraju analitičari, u političkom, ali i fizičkom smislu. U prethodnom periodu živeo je u Kataru, odakle je vodio pregovore u ime Hamasa, a putovao je još u Tursku na sastanke sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Zbog ograničenog radijusa kretanja, iranski mediji sam čin Hanijeovog ubistva ne vide kao posebno složen bezbednosni zadatak, jer je lider Hamasa bio zvanični gost na inauguraciji novog iranskog predsednika, na putovanju koje je bilo najavljeno, te su bili poznati detalji o njegovom kretanju. Ipak, iranski mediji navode da iza samog čina stoje "složene kalkulacije", piše "Khabar.online".
Isti medij prenosi pisanje lista "Khorasan" da je "ovaj atentat – bilo u Kataru ili Turskoj – takođe bio tehnički moguć, ali je izbegnut iz raznih razloga i kalkulacija, a čini se da je Izrael čekao njegovu posetu Teheranu da bi ga izvršio spolja".
Tanjug/AP Photo/Ikram Suri
S druge strane, zapadni mediji, "First Post", koji prenosi analizu BBC-a, piše da se veruje da Izrael stoji iza ubistva, te da su Izraelci bili svesni da ne mogu da ubiju Hanijea u Kataru zbog prisustva Hamasa tamo. Štaviše, njegovo ubistvo u Iranu šalje "poruku o dometu Izraela, poruku da niko nije bezbedan", piše portal.
Povezane vesti
Sličan komentar je izneo i Bobi Goš, viši urednik "Bloomberga", koji je za CNN izjavio da "udar unutar Irana da bi se ubio najviši politički lider Hamasa je prilično dostignuće, to će biti veliki šok ne samo za Hamas već i za njegovog glavnog sponzora, Iran, za koji je ovo gubitak prestiža", smatra on.
Urednik "Al Jazeere" Aleks Gatopulos, prenosi "First Post", navodi da obaveštajni podaci korišćeni za lociranje i ubistvo Hanijea "sugerišu na moguću pomoć Sjedinjenih Država".
"Obaveštajni podaci su ključni. Bilo koje oružje na svetu je dobro onoliko koliko su dobri obaveštajci koji ga vode. Može biti precizno koliko god hoće. Tehnička obaveštajna služba bi obezbedila lokaciju, nešto na šta bi morali da reaguju brzo... SAD očigledno imaju sredstva i sposobnost da prikupe ovu vrstu obaveštajnih podataka", rekao je on.
Obaveštajna podrška SAD i infiltracija Mosada
Sličan stav ima i iranski "Khabar", koji navodi da je malo verovatno da je Izrael ovu akciju preduzeo bez koordinacije sa Sjedinjenim Državama.
Usled zastoja u vezi sa ostvarenjem ciljeva Izraela u Gazi, a koji su proklamovani - povratak talaca i fizičko uništenje Hamasa - Izrael se u poslednja dva meseca, pored nastavka rata, fokusirao na fizičku eliminaciju lidera i komandanata Hamasa, a upravo na to SAD od početka ove godine pozivaju Izrael.
"Khabar" prenosi da je ideja SAD da se Izrael okrene od intenzivnih vazdušnih udara ka fokusiranim napadima, kao što su, dakako, napadi u Bejrutu i Teheranu, koji pokazuju da obim ove saradnje nije samo u Pojasu Gaze već na nivou čitavog regiona, piše portal.
Drugi segment koji se tiče obaveštajne komponente napada na Hanijea je infiltracija agenata Mosada u Iranu, o kojoj su u više navrata govorili najviši državni zvaničnici Irana.
Povezane vesti
Jedan od njih, bivši ministar bezbednosti, odnosno obaveštajnih službi, Ali Junesi izrazio je zabrinutost zbog uticaja Mosada u raznim delovima zemlje u intervjuu za iranski "Džamaran".
"Uticaj 1960-ih je bio drugačiji, jer se ista porodica borila jedna protiv druge i infiltriranje je bilo normalno. Bio je građanski rat i bilo je lako infiltrirati se, ali oko 10, 15 ili 20 godina borbe i zemlja je očišćena od svake infiltracije terorističkih grupa, ali je uticaj obaveštajnih službi, posebno Izraela, zanemaren u poslednjih 10 godina, na žalost", rekao je Junesi.
profimedia
Zanemarujući uticaj Mosada, prema njemu, Islamska Republika Iran se dovela u situaciju da svi najviši zvaničnici treba da se brinu za svoju bezbednost čak i u odnosu na sopstveni život.
Povezane vesti
"Uticaj Mosada u različitim delovima zemlje je toliko velik da bi svi zvaničnici Islamske Republike trebalo da budu zabrinuti za sopstvene živote. Bezbednosne i obaveštajne agencije su dospele u ruke insajdera umesto da ih identifikuju", rekao je on i nastavio:
"Zanemarivanje Mosada, da se na ovaj način infiltrira i udari, na način koji eksplicitno preti zvaničnicima Islamske Republike, za mene, kao čoveka koji je jedno vreme radio u Ministarstvu obaveštajnih poslova, to je veoma bolno", rekao je Junesi.
Na kraju, on je zaključio da je došlo do slabljenja Ministarstva obaveštajnih poslova, zbog paralelnog rada.
"Ali posle nas, zbog konkurencije obaveštajnih službi, paralelni rad koji se odvijao u Ministarstvu obaveštajnih poslova, i nove organizacije koje su nastale ispred Ministarstva obaveštajnih poslova, oslabili su Ministarstvo obaveštajnih poslova", istakao je on.
Drugi iranski, opozicioni, analitičari pored obaveštajnih propusta, ubistvo Hanijea vide i kao istorijsko poniženje Irana, te čin koji pokazuje nemoć iranske države da se odbrani od pretnje iz Izraela, praktično potvrđujući tezu "Khabara" da je ubistvo poruka "da niko nije bezbedan".
Barzegar: Istorijsko poniženje Islamske Republike
Jedan od njih, iranski pesnik i pisac Džamšid Barzegar je u autorskom tekstu za "Iran International" napisao da ubistvo Hanijea u Iranu predstavlja poniženje u svakom pogledu.
"Ubistvo Ismaila Hanijea, lidera Hamasa najbližeg Islamskoj Republici, predstavlja ponižavajući i istorijski poraz Islamske Republike u svakom pogledu, sa višestrukim posledicama po režim čije razumevanje vlasti ne ide dalje od represije, ubijanja...i ubistva bespomoćnih građana unutar i izvan Irana", napisao je on.
On primećuje da je ovaj čin, za koji smatra da ga je izvršio Izrael, kulminacija različitih operacija koje je Izrael izveo na iranskom tlu poslednjih godina, u rasponu od uklanjanja dokumenata o nuklearnom programu Islamske Republike kamionima do ubistava uticajnih ličnosti i sabotaže nuklearnih objekata. Posebno je naglasio činjenicu da se Hanije nalazio u zgradi koja je pod direktnom zaštitom Revolucionarne garde, što je posebno naveo kao problematično.
profimedia
Svoje viđenje ovog dela, Barzegar je podelio u četiri kategorije, prema kojima će Iran snositi teške posledice.
Na prvom mestu smatra da je ovo istorijsko i međunarodno poniženje Islamske Republike pred njenim glavnim neprijateljem.
Zatim navodi da postoji želja za osvetom i nemogućnost da se to učini, a što prati neizvesna budućnost odnosa Hamasa i Islamske Republike Iran i pozicija Teherana na "Frontu otpora".
Kao poslednju tačku, Barzegar je naveo stanje na spoljašnjem i unutrašnjem planu, koje bi moglo da postane teško po Iran.
"Islamska Republika nije mogla da se pobrine za gosta, a njene pretnje su jalove"
"Islamska Republika nije mogla da se pobrine za gosta kome su izraelski lideri otvoreno pretili smrću. Za razliku od nekih suseda kao što su Katar i Turska, koji su sa sigurnošću mogli da ugoste Ismaila Hanijea, Islamska Republika nije u poziciji da preuzme takve garancije od drugih", istakao je on i nastavio:
"Osim ove slabosti zbog međunarodne diskreditacije i izolacije, o čemu svedoče desetine malih i velikih operacija, obaveštajno-bezbednosni aparat Islamske Republike je, kao i drugi delovi vlade, suviše slab, slab i neefikasan da bi se suočio ili obuzdao krize ili ozbiljne akcije drugih zemalja, posebno Izraela".
Barzegar zatim smatra da su pretnje Irana Izraelu jalove, tj. prazne floskule bez sadržaja, jer Iran prosto nije dovoljno moćan da na napade uzvrati.
AP Photo/Vahid Salemi
"Lideri Islamske Republike, gotovo neustrašivije od lidera bilo koje druge zemlje, priželjkuju uništenje drugih, skandiraju parolu smrti ovoj i toj zemlji i govore o uništenju jedne i propasti druge zemlje. Međutim, u praksi, zbog iste nesposobnosti, neefikasnosti i sveprisutne korupcije koja je evidentna u svim aspektima vladavine Islamske Republike, pomogli su da se ojačaju ove neprijateljske zemlje, i nisu bili u stanju da preduzmu efikasan korak ka ostvarenje svojih snova, ili ako su to uradili, učinili su više štete nego koristi", smatra on i dodaje:
"Dok su, na primer, Izrael ili Sjedinjene Države bili u stanju da nanesu veoma ozbiljne i fatalne udarce ljudskim resursima i opremi Islamske Republike i njenih zastupnika, Islamska Republika, nasuprot tome, nikada nije bila u stanju da nanese kontra- udare na svoje neprijatelje, uprkos velikoj buci i bezbrojnim obećanjima", rekao je on.
"Šuška se o ulozi i odgovornosti Islamske Republike u njegovoj [Hanijeovoj] smrti"
Barzegar se osvrnuo i na budućnost "Fronta otpora", smatrajući da je Iran pokušao da pomogne Hamasu na sve moguće načine, pa i promocijom Hanijea u političkog vođu, kao i novcem, oružjem, ali da je to sve sad pod znakom pitanja.
"Međutim, ubistvo Ismaila Hanijea u Teheranu već je izazvalo proteste u nekim delovima 'Fronta otpora', a šuška se o ulozi i odgovornosti Islamske Republike u njegovoj smrti. Vrlo je verovatno da će se ovo mišljenje sve više čuti u narednim nedeljama. Međutim, glavna briga lidera Islamske Republike nisu ovi protesti, jer donacije mogu da prikriju ovo nezadovoljstvo i negodovanje, makar privremeno", rekao je Barzegar i nastavio:
"Glavna briga lidera Islamske Republike je ko će naslediti Hanijea u Hamasu, i u kojoj meri će se novi liderski tim naginjati Islamskoj Republici, a koliko će se odupreti arapskim zemljama ili čak Turskoj, koje pokušavaju da udalje Hamas od Teherana", smatra Barzegar.
Barzegar vidi problem za Iran i u nemogućnosti da zaštiti druge saveznike, poput lidera libanskog Hezbolaha, iračkih narodnih milicija, koji će nakon ubistva Fuada Šukra u Libanu moguće dovesti do ubistva i drugih lidera, koji su jako bliski Teheranu, smatra on.
Profimedia
Na kraju, Barzegar predviđa tešku sudbinu i novoizabranom predsedniku Pezeškijanu, za kojeg smatra da neće uspeti da ostvari napredak i reforme koje je obećao zbog tereta koji je nasledio, a čiju poziciju dodatno opterećuje ovakav čin pri samoj inauguraciji.
"Masud Pezeškijan i njegove reformističke pristalice u Islamskoj Republici, nakon njegovog imenovanja za novog šefa države, možda nikada nisu ni pomislili da će krenuti sa takvom krizom, bilo da je to bilo kada je slao poruke vođe opunomoćenika, ili kada je grlio Ismaila Hanijea na ceremoniji inauguracije i u svom govoru uz aplauz njega i drugih poslanika slušao slogane: 'Smrt Americi' i 'Smrt Izraelu'", rekao je on.
Takođe, Barzegar smatra da samo ubistvo Hanijea dovodi Pezeškijana u bezizlaznu situaciju.
"Ubistvo Ismaila Hanijea u Teheranu na dan Pezeškijanove inauguracije samo doprinosi brzini bledenja snova prodatih pre glasanja i otkriva pravo lice njegove vlade. Ako oko njega ima onih koji su istinski verovali u 'saosećanje sa prijateljima i toleranciju prema neprijateljima', sa ovim incidentom i njegovim posledicama, oni će uskoro pasti iz mekih oblaka iluzije na tvrdo tlo stvarnosti", zaključio je Barzegar.
Komentari (0)