Igre 
Neizvesna sudbina Venecuele posle izbora: Osiromašena zemlja između čavizma "na izdisaju" i proameričke opozicije
Komentari29/07/2024
-16:30
Venecuelanci su na izborima u nedelju birali između oslabljenog "čavizma" za vreme kojeg je, prema podacima iz 2021. godine 94 odsto stanovništa živelo ispod linije siromaštva, i opozicije koja je već pokušala puč.
Veoma neizvesno glasanje završeno je pobedom aktuelnog predsednika, socijaliste Nikolasa Madura (61), sa 51,2 prema 44,2 odsto glasova nad kandidatom ujedinjene opozicije i diplomatom Edmundom Gonzalesom Urutijom (74). Međutim, opozicija ne priznaje zvanične rezultate Nacionalnog izbornog veća (CNE) i tvrdi da je vlast pokrala izbore, dok neke zemlje u Latinskoj Americi takođe sumnjaju u regularnost.
"Venecuela ima novog predsednika, a to je Edmundo Gonzales Urutia. Pobedili smo! I svi to znaju. Želim da znate da je to što smo pobedili u svim oblastima zemlje bilo tako ogromno i sjajno“, rekla je u noći između nedelje i ponedeljka liderka opozicione koalicije Ujedinjena demokratska platforma (DUP) Marija Korina Maćado (56) na konferenciji za novinare, dodavši da je prema podacima njene stranke, njihov kandidat osvojio rekordnih 70 odsto glasova.
Maćado, kojoj je bilo zabranjeno da se kandiduje, je dalje objasnila da je mislila na "režim" kada je rekla da svi znaju, ali i na međunarodnu zajednicu. Zatim je pozvala posmatrače da ostanu u biralištima kako bi sačuvali izborni materijal. Inače, prvi rezultati objavljeni su tek šest i po sati nakon zatvaranja birališta, zbog navodnog "hakerskog napada".
"Venecuelanci i ceo svet znaju šta se danas dogodilo. Sva pravila su prekršena, do te mere da nisu dostavljeni svi izveštaji. Naša borba se nastavlja i nećemo mirovati dok se ne bude ipoštovala volja venecuelanskog naroda", poručila je Maćado.
Tanjug/AP/Matias Delacroix
Neizvesnost i napetost su na visokom nivou, posebno zato što je ova siromašna zemlja kroz istoriju često doživljavala uspešne i neuspešne državne udare. Poslednji propali pokušaj prevrata desio se 2019. kada se Huan Gvajdo proglasio za predsednika posle izbora i sa grupom vojnika krenuo da izvrši vojni udar. Iako su ga mnoge zemlje u regionu i svetu, uključujući SAD. priznale za legitimnog lidera zemlje, on je imao minimalnu podršku u armiji i operacija je brzo propala, a Gvajdo na kraju završio u Majamiju.
U nedelju se situacija iskomplikovala kada je Maćado prvo rekla da su "više nego zadovoljni" na osnovu preliminarnih rezultata, ali ih nije objavila. Onda je DUP, pre nego što su objavljeni konačni rezultati, uložio razne žalbe na regularnost izbora i apelovao na posmatrače da traže štampane rezultate kako bi se uporedili sa pomenutim preliminarnim.
Povezane vesti
Dva sata kasnije se oglasila predsednica stranke Sastanak građana Delsa Solorzano u okviru DUP-a rekavši da je transport izbornih listića iz glasačkih mesta bio prekinut, a posmatrači u nekima od njih prinuđeni da napuste objekat bez papirne dokumentacije koju su zahtevali.
Maduro je u trijumfalnom obraćanju reako da njegova pobeda predstavlja "poštovanje suverenog života Venecuele i narodne volje", negiravši optužbe opozicije. Takođe je kazao da zna odakle je došao navodni hakerski napad jer su "ostavili tragove".
Rezultate izbora su zemlje u svetu i regionu priznavale ili odbacivale prema geopolitičkom opredeljenju. Tako su SAD i njima bliski Čile, Peru, Argentina, Urugvaj, Kostarika izrazili sumnje u regularnost glasanja. Sa druge strane Kuba, Bolivija i Honduras su među prvima čestitali Maduru na pobedi. Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je uputio čestitku i potvrdio spremnost za nastavak rada na "bilateralnoj i međunarodnoj agendi".
Madurov "čavizam" (socijalistička ideologija bivšeg predsednika Uga Čaveza) i ekonomski liberalizam opozicije savršeno predstavljaju suprotstavljene geopolitičke tabore, koji su ipak 17. oktobra 2023. godine potpisali tzv. Barbadoski sporazum o unapređenju političkih prava opozicije uz garancije za fer i otvorene izbore. Tek nakon toga je formiran DUP, a Maćado je ubedljivom većinom od 92 odsto na unutarkoalicionim izborima izabrana za predsedničkog kandidata, iako joj je vlada prethodno zabranila da učestvuje.
Opozicija koja je pozivala na vojnu intervenciju protiv Venecuele i pokušala puč
Gonzales Urutia, iskusni diplomata, profesor i pisac, koji je radio na integraciji Venecuele u uniju Merkosur, u početku nije hteo da se kandiduje, ali ga je Maćado nagovorila, piše španski El Pais. Prethodno je njena "zamena" bila istoričarka Korina Joris, ali je ona takođe diskvalifikovana od strane Madurove vlade.
Bez obzira na svoju dugu karijeru u politici Urutia važi za povučenog i stidljivog čoveka koji je disciplinovan i vredan, ali ne voli da ulazi u svađe i polemike. On takođe ima imidž porodičnog čoveka, pa se nakon završetka karijere u Ministarstvu spoljnih poslova posvetio supruzi, ćerkama i unukama, ali i akademskom radu. Bez obzira na prijateljski odnos sa omraženom Amerikom, i blisko prijateljstvo sa diplomatom Tomasom Šenonom, on je "preživeo" u državnoj službi sve do 2006. tj sedam godina nakon što je Čavez došao na vlast.
Tanjug/AP/Matias Delacroix
Maćado je sušta suprotnost tihog intelektualca Urutije i tokom kampanje se intenzivno vozila kroz zemlju gde su je pristalice dočekivale uz suze i smeh. Ona je inženjer iz dobrostojeće porodice, a nastupi su joj često bombastični i emocionalni. Otac joj je bio biznismen i vlasnik čeličane, zbog čega je čavisti optužuju da je "fašistički oligarh". Ona im uzvraća optužbama da je Madurova vlada "mafija".
Povezane vesti
Kako prenosi Reuters, Maćado je kao binu često koristila prikolicu pikapa i budila emocije zapaljivim govorima, a neki rivali su je optuživali da je egoista.
Na mitinzima se obraćala rasturenim porodicama, imajući u vidu da su milioni Venecuelanaca emigrirali zbog siromaštva i generalno teškog stanja u zemlji. Takođe je pričala o duhovnoj borbi dobra protiv zla.
"Naša snaga je u iskupljenju i jedinstvu. To je ono što nas čini tako jakim", rekla je ona ranije ovog meseca.
Povezane vesti
Što se ekonomije tiče, ona je izrazila podršku privatizaciji državne energetske kompanije PDVSA i drugih javnih preduzeća, pored izgradnje socijalnog programa za pomoć najsiromašnijima u zemlji.
U vreme vlasti Uga Čaveza osnovala je nevladinu organizaciju "Sumate", koju je finansirala američka vlada kroz Nacionalni fond za demokratiju (NED). Maćado se čak sastala sa bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušom Mlađim u Ovalnoj kancelariji, a fotografije su izazvale buru u Karakasu. Tada je od strane ministra unutrašnjih poslova obeležena kao "CIA marioneta", a susret je smatran provokacijom SAD.
profimedia
O njenom učešću u pokušaju puča 2019. pisao je te godine Wall Street Journal, navodeći da je ona deo malog "kabala" (ta reč je u međuvremenu sklonjena iz naslova) od četiri člana koji stoji iza Huana Gvajdoa i koji je "na brzinu sklepao" plan kako da svrgne Madura.
"U Venecueli nema diktature, tamo je zločinačka država. Diktature mogu da popuste pred kredibilnom pretnjom, zločinci popuštaju samo pred silom", tvitovala je ona 2019.
Maćado je u jednom intervjuu otišla toliko daleko da se zalagala za "humanitarnu" vojnu intervenciju protiv Venecuele kako bi se svrgao Maduro.
"Jasno kažem da će ovaj režim otići tek kada se suoči sa stvarnom, ozbiljnom i neposrednom pretnjom međunarodne koalicije sa humanitarnim ciljevima", pričala je pre pet godina Maćado, tvrdeći da to neće dovesti do građanskog rata i razaranja kao u Libiji i Siriji, jer je to samo "mit" koji plasiraju Rusi i Kubanci.
Razorena ekonomija zemlje sa najvećim rezervama nafte na svetu
Čavizam je tokom četvrt veka imao snažnu podršku siromašnih i radničke klase, ali je ona vidno oslabila na izborima u nedelju, o čemu svedoče i zvanični rezutati izbora. Iako se Venecuela suočavala sa brojnim američkim sankcijama koje su razorno uticale na privredu, bivši Čavezov ministar industrije i ekonomista Viktor Alvarez smatra da je ceo sistem bio iluzija.
"Bio je uspešan sve dok je zemlja imala velike prihode od nafte koji su služili za finansiranje socijalnih programa, ali kada je prihod opao, model je postao neodrživ", ocenio je stručnjak koji se u međuvremenu potpuno odrekao levice, prenosi argentinski list Clarin.
Taj "protraćeni" prihod iznosio je prema pojedinim izvorima blizu bilion dolara (milion milijardi). Alvarez navodi da su greške proizišle iz državnog ekonomskog modela, eksproprijacije i kontrole ekonomskih, društvenih i političkih aktivnosti, izašle na videlo.
Ovaj kolaps on pripisuje padu prihoda od nafte koji je ostavio "neorentijerski socijalistički model" bez izvora finansiranja. To je, kako kaže, dovelo do degeneracije modela socijalne uključenosti u "populistički klijentilizam", korupciju i eroziju moralnih vrednosti.
Tanjug/AP/Ariana Cubillos
U prilog ovoj tvrdnji Clarin navodi istraživanje NVO "Transparentnost Venecuela", prema kojem je 346 milijardi dolara ukradeno ili potrošeno na "groblju" 246 nedovršenih javnih radova koji su započeti pa napušteni za vreme čavizma. Spomenici ovom zanemarivanju, kako se navodi, mogu se naći širom zemlje, od mostova, metroa i vozova "duhova" do poluizgrađenih autoputeva, fabrika i bolnica.
Sve ovo se dešava u zemlji koja kontroliše najveće istražene rezerve nafte na svetu, i u svom posedu, preko PDVSA-a, ima kompaniju "Citgo" sa sedištem u Hjustonu, koja je jedna od deset najvećih američkih prerađivača nafte. "Citgo" poseduje tri američke rafinerije i mnoge terminale za skladištenje i cevovode, pored toga što kontroliše značajnu maloprodajnu distributivnu mrežu.
Međutim, kako je pisao Forbes sredinom aprila, finansijsko stanje Citga toliko oslabilo da bi Venecuela mogla izgubiti kontrolu nad tom kompanijom, sa posledicama na nacionalnom, ako ne i međunarodnom nivou, koji se u ovom trenutku ne mogu potpuno predvideti.
Problemi ovog naftnog giganta, kako piše američki list, nesumnjivo vuku poreklo od lošeg finansijskog menadžmenta pod levičarskom ekonomijom, prvo Čavesa, a potom Madura. Pritom, devizne rezerve tvrdih valuta, kojima "Citgo" u velikoj meri doprinosi, spale su u zadnjih šest godina sa 30 milijardi dolara na 10,7 milijardi.
Komentari (0)