Igre 
"Ovih dana je za Ukrajince ključna reč neizvesnost": Pogled iz Kijeva ka Vašingtonu, kako će izbori u SAD uticati na rat
Komentari26/07/2024
-07:00
Nakon odluke američkog predsednika Džoa Bajdena da se povuče iz predsedničke trke, saveznici Amerike se s razlogom pitaju kako će izborna kampanja, ali i injen ishod, uticati na njih. Naime, sve ovo može da ostavi posledice ne samo na domaćem terenu, već i na globalnom planu.
Naime, ukoliko Kamala Haris postane Bajdenova naslednica, očekuje se da nastavi njegovu politiku, dok sa druge strane teško je predvideti kakav će tačno pristup imati Donald Tramp.
U Ukrajini, gde se ruska invazija nastavlja, i Kijev i Moskva čekaju da vide da li će promena u Bolj kući da donese potencijalne promene na bojnom polju u januaru kada Bajden odstupi s funkcije, a novi predsednik položi zakletvu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je u nedelju zahvalnost na Bajdenovoj stalnoj podršci Kijevu tokom svog predsedavanja, dodajući da poštuje Bajdenovu "tešku, ali snažnu odluku".
"Trenutna situacija u Ukrajini i celoj Evropi nije ništa manje izazovna i mi se iskreno nadamo da će kontinuirano snažno vođstvo Amerike sprečiti rusko zlo da uspe ili da se njegova agresija isplati", rekao je Zelenski.
SAD, koje podržavaju Kijev vojnom, energetskom i humanitarnom pomoći od kako je počela ruska invazija u februaru 2022. godine, borile su se krajem prošle godine da usvoje pakete pomoći u Kongresu jer su neki republikanski poslanici odbili da glasaju "za". Zastoj je prekinut u aprilu kada su poslanici odobrili podršku od 61 milijardu dolara.
Politico piše da, ukoliko aktuelna potpredsednica Kamala Haris, koju je Bajden podržao za demokratsku nominaciju, postane predsednica, uglavnom se očekuje da će nastaviti sa mnogim Bajdenovim spoljnopolitičkim ciljevima, uključujući pomoć Ukrajini.
Tanjug/AP/Erin Schaff/The New York Times
Povezane vesti
Republikanski kandidat Donald Tramp je, naprotiv, obećao da će prekinuti pomoć Ukrajini i to ukoliko bude ponovo izabran i da će naterati Kijev da dogovori mirovni sporazum sa Rusijom i ustupi zemlju koju je Kremlj smatrao svojom.
Njegov izbor za potpredsednika, Džej Di Vens, takođe je oštro protiv nastavka podrške Ukrajini i igrao je ključnu ulogu u pokušaju da se blokira zakon o pomoći Ukrajini ranije ove godine.
Kakav je stav Rusije nakon odluke Bajdena da izađe iz predsedničke trke?
Odgovarajući na Bajdenovo odustajanje od trke, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija prati dešavanja u SAD i da je njen prioritet nastavak rata protiv Ukrajine.
"Izbori u SAD su za četiri meseca. I to je dugo vreme, tokom kojeg se mnogo toga može promeniti. Moramo da obratimo pažnju, da pratimo šta će se dalje da se dešava", rekao je Peskov za novinski kanal Shot.
"Za nas je prioritet specijalna vojna operacija, a ne rezultati izbora u Sjedinjenim Državama", rekao je.
Valery Sharifulin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Inače, ruske snage su poslednjih meseci napredovale preko određenih linija fronta u istočnoj Ukrajini, a Zelenski je za to vreme tražio više oružja i municije od zapadnih saveznika Kijeva.
Na prošlonedeljnom samitu Evropske političke zajednice, Zelenski je pozvao zemlje da ukinu preostala ograničenja da bi Kijev mogao da koristi oružje zapadne proizvodnje za dalje udare na rusku teritoriju.
Povezane vesti
SAD i druge zemlje insistirale su da se donirano oružje ne koristi za pogađanje većine ciljeva unutar Rusije, plašeći se reakcije ruskog predsednika Vladimira Putina.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova uputila je u nedelju oštrije reči na račun SAD, okrivljujući Bajdena za "stvaranje terorističke države sa terorističkim režimom".
Zaharova, za razliku od svojih kolega, ima konkretniji stav o odluci američkog predsednika. Ona tvrdi da Bajden nije dobrovoljno odustao od predsedničke trke.
Povezane vesti
"To svi znaju. Jedino nije jasno da li ga je uopšte pročitao (pismo o povlačenju). Deda se probudio ujutru i rekli su mu, više se ne kandiduješ za funkciju", rekla je ona.
"Neizvesnost" - ključna reč u Ukrajni ovih dana
Bajden je do sada, pise "Al Jazeera", više nego očigledno pokazivao svoju naklonost Ukrajni. Dok je bio potpresednik Baraka Obame, posetio je Kijev šest puta. Čak se našalio da je na telefonu proveo više vremena sa tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenokom, nego sa suprugom Džil.
Kao predsednik, Bajden je posetio Kijev u februaru 2023.godine, godinu dana nakon što je Moskva počela invaziju na Ukrajinu, kako bi se sastao sa Porošenkovim naslednikom Vlolodimirom Zelenskim i obećao dodatnu vojnu i finasijsku pomoć.
Sada, sa Bajdenom van trke i bivšim američkim predsednikom i kandidatom koji je trenutno favorit da ponovo dođe na tu funkciju Donaldom Trampom, Ukrajinci su zabrinuti za svoj budući odnos sa Amerikom.
Analitičar iz Kijeva Volodimir Fesenko kaže za "Al Jazzeru" da je ovih dana za Ukrajince ključna reč "neizvesnot".
Tanjug AP/Jacob King/Pool Photo via AP
"Ono što je očigledno je da će Tramp pokrenuti razgovore sa Rusijom o okončanju rata, ali uslovi tih razgovora nisu jasni", rekao je on.
Fesenko ne misli da bi Tramp naterao Kijev da prizna okupirane oblasti u istočnoj i južnoj Ukrajini kao deo Rusije jer bi to "značilo poraz Sjedinjenih Država, što za Trampa nije prihvatljivo".
Veća neizvesnosti ima veze sa politikom Ukrajine ali i sa republikancima, odnosno Trampovim "kameleonskim" odlučivanjem. Trampov potpredsednik Džej Di Vens rekao je da ga "na ovaj ili onaj način nije briga za Ukrajinu" i da želi da Vašington u potpunosti prestane da joj pomaže.
Međutim, krilo Republikanske stranke, koje sebe naziva "reganovcima" po bivšem američkom predsedniku Ronaldu Reganu često se distancira od Trampove politike i poziva Vašington da pojača pomoć Ukrajini.
"Tramp će najverovatnije tražiti sredinu, uravnotežen pristup. Ali njegov pravi položaj biće razumljiv tek nakon izbora", rekao je Fesenko.
Do sada se Tramp samo hvalio da će iskoristiti svoje veštine vođenja posla da što pre okonča rat. Međutim, nikada nije predstavio detaljan plan – niti je imenovao svoj budući bezbednosni tim koji bi pomogao u posredovanju u sukobu.
Zelenski je razgovarao sa Trampom telefonom prošle nedelje, dva dana pre nego što je Bajden ispao iz trke, ali vrlo malo se zna o njihovom razgovoru osim superlativa sa obe strane. Njegov pomoćnik je rekao za Politico da je razgovor prošao "izuzetno dobro prošao", i da ga je Tramp ocenio kao "veoma dobar".
Nemački analitičar Nikolaj Mitrohin sa Univerziteta u Bremenu rekao je da je telefonski poziv dobar početak buduće veze koja sada ije ništa drugo do "prazna stranica".
"Putin je, sa vojskom optuženom za činjenje redovnih ratnih zločina u Ukrajini, "bolji lobista" ukrajinskih interesa na Zapadu od samog Zelenskog. Još jedan deo njegovih zverstava mogao bi da preokrene sve Trampove planove", rekao je rekao je Mitrohin za Al Jazeeru.
Ukrajina na američkim izborima
Više od polovine Amerikanaca i dalje čvrsto odobrava pomaganje Kijevu, pa je kako se nositi sa Ukrajinom i ruskim ratom kritično pitanje za svakog budućeg predsednika SAD. Bivši zamenik načelnika ukrajinskog Generalštaba Oružanih snaga Ihor Romanenko smatra da je to škakljivo pitanje.
"Ukrajinski ugao je od prioritetnog značaja u ovoj predsedničkoj trci", rekao je Romanenko.
Bajdenova potpredsednica Kamala Haris, koju je on podržao da se kandiduje umesto njega, možda bi želela da poveća pomoć Ukrajini kako bi poboljšala sopstveni rejting odobravanja.
Na jedinom sastanku Haris i Zelenskog na marginama mirovnog samita u Švajcarskoj sredinom juna, američki potpredsednik je "ponovo potvrdio" podršku Vašingtona.
"Međutim, svaka odluka Vašingtona da pojača pomoć mora da bude "brza, energična i da uključuje veliki deo modernog naoružanja", rekao je Romanenko.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Kako je dodao, samo to može pomoći situaciji na liniji fronta, posebno na istoku Ukrajine, gde je Moskva zatvorila oči pred svojim gubicima vojnika poslednjih meseci kako bi zauzela nekoliko gradova.
Romanenko je kritikovao Bajdenovu administraciju zbog prespore i neodlučne u pogledu vremena isporuke oružja i dozvole za korišćenje naoružanja poput naprednih raketa ili borbenih aviona F-16 za nanošenje udara duboko u Rusiji.
Godinama pre ruske invazije, Ukrajina je bila politčki mlin i za Bajdena i za Trampa. Još 2016. godine, kada se Kijev borio protiv proruskih separatista na istoku, Bajden je tražio smenu ukrajinskog navodno korumpiranog generalnog tužioca Viktora Šokina, preteći da će zamrznuti milijardu dolara američke pomoći Kijevu ako on ne bude smenjen.
Tanjug/AP
Šokin je tada tvrdio da je Bajden želeo da zaustavi istragu o Burismi, ukrajinskom proizvođaču prirodnog gasa, koji je angažovao Bajdenovog sina Hantera kao člana odbora od 2014. do 2019. godine.
Komentari (0)