Igre 
Šta je Trampov plan za okončanje krvoprolića u Ukrajini i koliko je realan? Neke od prepreka ka miru deluju nepremostivo
Komentari29/06/2024
-19:30
Prva predizborna debata između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa održana je sinoć u Atlanti, ali se nije previše bavila spoljnom politikom, što je i uobičajeno za američku politiku. Dva velika sukoba u kojima učestvuju SAD, na Bliskom istoku i u Ukrajini, iskorišćena su za svaljivanje krivice, ali nijedan od kandidata nije izneo konkretan plan.
Tramp je tvrdio da će munjevito okončati rat u Ukrajini čim pobedi na izborima 5. novembra i to pre nego što zvanično položi zakletvu, kao i da do njega ne bi ni došlo da Bajden nije pokazao slabost.
Republikanac nije hteo da se obaveže na ostanak SAD u NATO alijansi, ali je takođe odbacio kao neprihvatljivu nedavnu mirovnu ponudu predsednika Rusije Vladmira Putina. Po njoj bi ukrajinska vojska trebalo da napusti celu Zaporošku, Hersonsku, Lugansku i Donjecku oblast, kako bi uopšte počeli pregovori, dok bi Moskva dobila čvrste garancije da Ukrajina neće stupiti u NATO.
Tanjug/AP
Bajden je Trampa prozivao kako bi želeo da istupi iz NATO-a, dok je on za to vreme okupio 50 zemalja u koaliciju za slanje oružja Ukrajini. Bajden svoju politiku bazira na dve teze, da se Rusija neće zaustaviti u Ukrajini i da članstvo u NATO jača poziciju SAD na međunarodnom planu, a ne da ih dodatno opterećuje.
Dok je Bajdenova politika prema Rusiji u velikoj meri poznata, iako ne predviđa okončanje rata već eskalaciju u nedogled dok Moskva ne "kapitulira", Tramp ni sinoć, a ni uoči debate nije detaljno iznosio svoj mirovni plan. Međutim, 25. juna pušten je "probni balon" u medije u vidu izjava za Reuters dvojice Trampovih savetnika za nacionalnu bezbednost Freda Flajca i generala Kita Keloga.
Ideja, čije smo verzije i ranije slušali, je da se Ukrajini zapreti obustavom dostave oružja ako ne započne pregovore, a Rusiji slanjem još više oružja njenom neprijatelju, ako pristane na njih. Ako obe strane pristanu usledio bi momentalni prekid vatre na trenutnim linijama fronta. Dok traje primirje radi pregovora, nastavilo bi se naoružavanje Ukrajine.
"Ne tvrdim da se složio sa tim ili da se složio sa svakom rečju, ali bilo nam je drago što smo dobili povratne informacije", rekao je za Rojters Flajc, govoreći o reakciji bivšeg predsednika na ovaj predlog.
Povezane vesti
Ovo je za sada najdetaljniji mirovni plan bilo kojeg od dvojice glavnih kandidata, jer Bajden ne predlaže ništa osim potpunog poraza Rusije i povratka na granice iz 1991.
Ako bi Tramp pobedio i zvanično izneo ovaj predlog to bi značilo oštar zaokret u američkoj poltici i negodovanje NATO saveznika u Evropi, koji se spremaju za višegodišnji rat sa Rusijom. Tramp bi se takođe zamerio ratobornom neokonzervativnom krilu Republikanske partije, napominje Reuters.
Najveći problem je stav Rusije jer je Putin više puta ponovio da neće pristati na pauzu u sukobu radi pružanja predaha neprijatelju i dopremanja dodatnog oružja. Reakcija Kremlja ipak nije bila tako oštra, a portparol Dmitrij Peskov nije eksplicitno odbacio plan već je napomenuo da on mora da odražava "realnost na terenu" i da je Putin otvoren za razgovor.
"Vrednost svakog plana leži u nijansama i uzimanju u obzir stvarnog stanja stvari na terenu", poručio je Peskov.
Tanjug/AP/Sergei Guneyev
Iako je Ukrajina direktno odbacila ovaj mirovni plan, reakcija nije bila tako oštra kao kada je predsednik Volodimir Zelenski Putina uporedio sa Adolfom Hitlerom zbog njegovog predloga.
"Ukrajina ima apsolutno jasno razumevanje, koje je navedeno u formuli mira koju je predložio predsednik Zelenski. Ona jasno kaže da mir može biti samo pošten i mir može biti zasnovan samo na međunarodnom pravu", saopštio je šef Kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak.
Ali samo dva dana kasnije sam Zelenski je rekao kako želi da započne pregovore i okonča rat u bliskoj budućnosti.
Povezane vesti
"Ukrajina ne želi da produžava rat, ne želimo da se nastavi godinama. Mirovni plan moramo staviti na sto u roku od nekoliko meseci", rekao je ukrajinski lider.
Tanjug/AP/Laurent Cipriani
Šef diplomatije Dmitro Kuleba i savetnik Zelenskog Andrij Jermak prethodno su takođe rekli da Ukrajina očekuje postizanje dogovora o okončanju rata na sledećem mirovnom samitu pred kraj godine, na kojem bi učestvovala Rusija. Prvi samit je sada već zaboravljeni skup u Švajcarskoj bez učešća Rusije, Kine, čiju deklaraciju nisu podržale zemlje BRIKS-a.
Politiko: Ukrajina ne brine zbog mirovnog plana
Prema pisanju Politica, Kijev ne zna šta će Tramp da uradi i ne brine zbog toga.
Povezane vesti
"Verujemo da je to samo trka ljudi koji žele da odaju utisak da stvaraju novu Trampovu spoljnopolitičku agendu i skreću pažnju na sebe", rekla je za taj portal neimenovana osoba "bliska Zelenskom".
Jedan neimenovani evropski diplomata je reako da je zabrinut zbog mirovnog plana, ali da i sama Trampova kampanja tvrdi da ništa što on ne kaže lično nije njegova zvanična pozicija.
"Što više pričam sa republikancima teže mi je da otkrijem šta Tramp misli", rekao je anonimni sagovornik.
Mnogi proukrajinski analitičari takođe odbacuju plan, a En Dejli sa RAND instituta kaže da bi Tramp u slučaju obustave američke pomoći takođe trebalo da ubedi druge države da to urade, što bi, po njoj, bilo skoro nemoguće.
"Iako bi ovo moglo da primora Ukrajinu da sedne za pregovarački sto, to ne garantuje da će pregovori biti povoljni. To gotovo sigurno garantuje ozbiljnu štetu međunarodnoj reputaciji Sjedinjenih Država", ocenila je ona.
Da li Kijev planira da preokrene situaciju pre pregovora?
Prema analizi ukrajinskog portala Strana.ua jedini uslov pod kojim se primirje može ostvariti jeste odustajanje Ukrajine od zahteva za povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. godine, saglasnost za okončanje sukoba duž linije fronta i pristanak na neutralni status.
U ovom slučaju, kako se navodi, postoji mogućnost da se uz pomoć Kine i zemalja "globalnog juga“ ubedi Kremlj da odustane od zahteva za kontrolom nad kompletne četiri oblasti, koje su uvrštene i u ruski ustav. Takođe, nema dokaza da je Kijev spreman da napusti "formulu mira" Zelenskog, koja predviđa nastavak rata do povratka na granice iz 1991. godine.
Razlog za naizgled mirnodopsku izjavu Zelenskog mogao bi, prema ukrajinskom mediju, da bude čisto marketinške prirode, to jest da se signalizira međunarodnoj zajednici i ukrajinskom društvu da je zemlja spremna za mir, ali Rusija želi nastavak rata.
U tom slučaju, i Rusija i Ukrajina nastaviće da iznose potpuno nekompatibilne zahteve samo "reda radi".
Tanjug/AP/Oleg Petrasiuk/Iryna Rybakova
Još jedan uznemirujući scenario koji predlaže Strana je da će Ukrajina pokušati da pre drugog mirovnog samita dovede Rusiju pred "svršen čin" velikom ofanzivom uz pomoć aviona F-16. Pobedom na bojnom polju bi u teoriji imala jaču ruku u pregovorima, ali je sličan plan već propao tokom prošlogodišnje letnje ofanzive u Zaporoškoj oblasti, u kojoj je Ukrajina teško poražena i pretrpela je velike gubitke.
Za razliku od prošle godine kada se otvoreno pričalo čak i o najmanjim taktičkim detaljima napada, a ukrajinska vojska emitovala "trejler" u holivudskom stilu predstojeće ofanzive, ovaj put se većina diskusije vodi među ruskim analitičarima i Telegram kanalima. Stoga je moguće da ruska strana dezinformacijama unosi zabunu u ukrajinske redove, i da nema tako grandioznih planova.
Komentari (0)