Svet postaje sve bogatiji - u proseku: Kipar i Meksiko najvše osiromašili, ali je zato Turska postala "obećana zemlja"
Komentari12/07/2024
-22:45
Finansijska tržišta su ojačala prošle godine posle pada u 2022. godini, povećavši globalno neto bogatstvo za više od 4 odsto.
Rast u zapadnoj Evropi bio je nešto prigušeniji u smislu finansijskog bogatstva.
Vrednost imovine širom sveta porasla je na 477 biliona dolara (441 trilion evra) 2023. godine, prema ovogodišnjem izveštaju o globalnom bogatstvu Boston Consulting Group (BCG).
To je skok od 4,3 odsto, cifra koju je podstakao rast finansijskog bogatstva, koje je poraslo za skoro 7 odsto.
Finansijsko bogatstvo, podvrsta ukupnog bogatstva, isključuje stvarnu imovinu kao što su imovina i zemljište, kao i obaveze.
Ovi uvidi dolaze kao pozitivan znak nakon teškog post-kovid perioda, kada su visoke kamatne stope i depresijacija valute pogodile džepove širom sveta.
U 2022. ukupno bogatstvo je poraslo samo 0,2 odsto, dok je finansijsko bogatstvo palo za 4 odsti.
Uprkos tome, BCG je primetila da potpuni oporavak još nije postignut. Ukupan rast bogatstva od 4,3 odsto je i dalje skroman u poređenju sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 7,1 odsto, ostvarenom od 2014. do 2021.
Kako napreduju različiti regioni?
Posmatrajući period od 2022. do 2023. godine, godišnja stopa rasta neto bogatstva bila je najveća u Latinskoj Americi (7,9 odsto), a zatim na Bliskom istoku i Africi (7,8 odsto).
U poređenju sa predviđenom godišnjom stopom rasta od 2023. do 2028. godine, Bliski istok i Afrika su na prvom mestu (10 odsto), a zatim sledi Latinska Amerika.
Uprkos dramatičnijem porastu, to ne znači da su ovi regioni najbogatiji.
Naprotiv, bogatstvo je u velikoj meri koncentrisano u Severnoj Americi, zatim u azijsko-pacifičkom području, a potom i u zapadnoj Evropi.
"Finansijsko bogatstvo u razvijenim ekonomijama Severne Amerike i Zapadne Evrope posebno je teško pogođeno 2022. godine, ali su se oba regiona oporavila 2023. godine", navodi BCG.
"Severna Amerika je bila među najbrže rastućim regionima, sa više od 50 odsto ukupnog novog finansijskog bogatstva 2023. godine, podstaknuta ogromnim oporavkom na berzi".
Finansijski dobici su značajno podstaknuti deonicama tehnologije i poluprovodnika, pri čemu su Apple, Nvidia i Microsoft postale prve kompanije koje su dostigle tržišnu kapitalizaciju u rasponu od 3 triliona dolara (2,77 biliona evra).
Rast u zapadnoj Evropi bio je nešto prigušeniji u smislu finansijskog bogatstva. Prema BCG-u, to nije bilo samo zbog manjih dobitaka na berzi, već su investitori uložili i manje svog novca u akcije.
Finansijsko bogatstvo je na sličan način pokazalo prigušeni zamah u azijsko-pacifičkom regionu, odnosno porast za 5,1 odsto u 2023. Izveštaj sugeriše da je to prvenstveno posledica usporavanja stvaranja bogatstva u Kini, iako se snažan rast očekuje u periodu do 2028. godine.
Rast bogatstva nije ravnomerno raspoređen
Kako bi se bolje razumeli podaci iz pojedinačnih zemalja, korisno je pogledati paralelni izveštaj o globalnom bogatstvu UBS-a, takođe objavljen u sredu.
Jedan deo studije, koji se fokusira na 56 zemalja, razmatra prosečan rast bogatstva po odrasloj osobi od 2022. do 2023. godine.
Najjača kontrakcija zabeležena je na Kipru, sa padom od više od 30 odsto. Meksiko sledi na rang listi, gde je bogatstvo po populaciji palo za blizu 20 odsto. Sledeći je Kazahstan, koji je zabeležio kontrakciju više od 17 odsto.
Među zapadnoevropskim ekonomijama, najgore su prošle Švajcarska i Italija, sa padom od skoro 6 odsto, odnosno 4 odsto.
Na drugom kraju liste, Turska se ističe sa porastom bogatstva od više od 157% po odrasloj osobi između 2022. i 2023. godine, ostavljajući sve druge nacije daleko iza sebe.
U Velikoj Britaniji je ova cifra porasla blizu 10 odsto na godišnjem nivou, dok je bogatstvo Danske po odrasloj osobi poraslo za skoro 6 odsto.
UBS je takođe prikupio podatke o raspodeli milionera širom sveta, kao i o broju zaposlenih, koji će se povećati u narednim godinama.
Većina ovih milionera je u SAD, zatim u Kini, a potom u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Komentari (0)