Igre 
Sutra počinje 75. NATO samit u Vašingtonu: Pred saveznicima tri teme, ali i "senka" Donalda Trampa
Komentari08/07/2024
-19:34
Predsednik SAD Džozef Bajden i njegove kolege iz NATO-a sastaju se ove nedelje u Vašingtonu kako bi obeležili 75. godišnjicu najveće svetske bezbednosne organizacije. U Vašingtonu bi trebalo da se razmatraju konkretni načini za pomoć Ukrajini, razgovaraće se i o odvraćanju i odbrani same Alijansa, ali i izazovima u regionu Indo-Pacifika.
Ljudi koji rade pored "Washington Williams centra" kažu da neće raditi do petka, jer će u tom gradu biti 13.000 zvanica, kako američki domaćini kažu - najviše partnera i saveznika do sada, javlja reporterka Euronews Srbija Nataša Đulić Banović koja će narednih dana izveštavati sa samita u Vašingtonu.
Ovo je 75. samit NATO-a, neki bi voleli da proslave ovaj dan, ali upravo zbog tema o kojima će se raspravljati atmosfera verovatno neće biti preterano slavljenička.
Pred saveznicima su tri teme. Jedna je vezana za pomoć Ukrajini, druga za odvraćanje i odbranu same Alijansa, a treća za jačanje Indo-Pacifičkih partnerstava. Nedavno je odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u tekstu za "Foreign Affairs" napisao da je NATO vrlo zabrinut najnovijim savezom Moskve i Pjongjanga, kao i time što Kina izvozi određene komponente u Rusiju koje mogu pomoći u izradi oružja u vojnoj industriji i da time zapravo i podržava Rusiju u ratu u Ukrajini.
Na samitu u Vašingtonu će kao i ranije biti Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja.
Što se tiče razmatranja članstva Ukrajine u Alijansi, veruje se da ovaj put to neće biti na stolu jer je prošle godine u Litvaniji tu došlo do razmimoilaženja između Zelenskog i saveznika iz NATO, jer je predsednik Ukrajine očekivao tu pozivnicu, a ona nije došla.
Tanjug/AP/Pavel Golovkin
Povezane vesti
Pretpostavlja se da neće biti ni sada, već da će biti više priče o nekim konkretnim koracima o pomoći Ukrajini, kao što su novi PVO sistemi.
Isto tako, Stoltenberg je probao da "progura" ideju da se saveznice obavežu da u narednih pet godina sa 100 milijardi dolara vojno pomažu Ukrajini. Međutim, bar kako sada nezvanični izvori govore, oni će se obavezati da pomognu Ukrajini sa 40 milijardi dolara u toku sledeće godine, te da će na svakom narednom samitu razmatrati kako će joj dalje pomagati.
Što se tiče odbrane i odvraćanja, NATO planira da u Vizbadenu u Nemačkoj napravi jednu vrstu koordinatnog centra koji će između ostalog voditi računa upravo o odvraćanju, ali i o obuci ukrajinske vojske.
Trampova "senka" nad samitom
Nad ovim NATO samitom sigurno će se "nadviti velika senka" Donalda Trumpa, jer je posle poslednje predsedničke debate veoma blizu toga da postane sledeći stanovnik Bele kuće, tako što će obezbediti drugi mandat.
Kako američki mediji prenose ono što govore Trampovi saradnici, on ne želi da Amerika izađe iz NATO, ali bi da reformiše Alijansu tako što bi od te organizacije napravio NATO u tri koloseka.
To podrazumeva da u poslednjem, trećem koloseku - one države koje nisu izdvojile dovoljno novca za budžet za odbranu, pa možda u tom slučaju ne bi bile ni kandidati za to da ih NATO brani ukoliko ih neko napadne.
Trampovi saradnici zapravo kažu da čuveni Član 5 može i malo šire da se posmatra.
Povezane vesti
Takođe veruju i da bi Tramp odmah krenuo u okončanje rata u Ukrajini tako što bi Rusija dobila garancije da Ukrajina neće postati članica NATO, a da bi Ukrajina po njegovom planu trebalo da ustupi Donbas i da Krim ostane ruski.
Tanjug/AP
A osim Trampa, pratiće se i predsednik domaćin Džozef Bajden, upravo zbog svega što se dešava u SAD posle predsedničke debate, pa je i glavna tema u američkim medijima da li će Bajden odstupiti iz kampanje, odnosno da li će ga neko drugi zameniti.
U poslednje vreme se najviše priča da bi to mogla da bude Kamala Haris.
Povezane vesti
Na samitu će prisustvovati i drugi partneri poput Gruzije, Moldavije i Bosne i Hercegovine, jer to su kako kažu domaćini samita - države koje su u najvećoj opasnosti od Rusije.
Na večeri koju će u Vašingtonu tokom samita organizovati američki državni sekretar Entoni Blinken za saveznike partnere biti i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže da je to važna stvar i da to zapravo pokazuje na kojoj se strani Srbija nalazi kada je reč o ratu u Ukrajini.
Profesor Kanin: NATO će pokušati da prikaže jedinstvo po pitanju Ukrajine
Govoreći o predstojećem samitu, profesor Univerziteta Džon Hopkins kaže za Euronews Srbija da će NATO pokušati da se prikaže kao jedinstven po pitanju Ukrajine.
"Rusija je jasno pokazala šta misli o samitu tako što su poslednjih nekoliko dana žestoko bombardovali Ukrajinu. NATO će na to odgovoriti i pokušati da predstavi jedinstvo, iako neke članice idu u različitim pravcima. Teško je reći u kom pravcu se ide", ukazuje profesor.
Kanin naglašava da će biti reči i o ulasku Ukrajine, ali da je poziv za ulazak u savez "simboličan".
"To nije ozbiljan poziv u smislu da će ta zemlja zaista postati članica saveza. Mislim da ne žele da naprave grešku kao u Bukureštu, kada je Severna Makedonija smatrala da će biti pozvana, a nije", ističe naš sagovornik.
Dodaje i da će saveznici postaviti pitanje Makronu "šta nakon izbora", budući da nije jasno kako će izgledati sastav nove vlade nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj.
Profesor Kanin naglašava i da će svi na samitu razmišlajti o Trampu, iako o njemu neće direktno razgovarati, posebno nakon debate sa Bajdenom koja je održana pre nedelju dana.
"Svi se brinu da bi Tramp mogao da postane predsednik i to će imati ozbiljne implikacije na Alijasnu i druge zemlje. Bajdenova kampanja nije čvrsta kao ranije. On insistira da će ostati u trci, neki kažu da bi trebalo da se povuče. Sada je problem da svaki put kada Bajden govori ili se kreće ili podigne pogled - svi će biti fokusirani na njega i pitaće se da li će da se sruši, da li je još uvek uračunljiv itd. Sada je to glavno pitanje, a to nije dobro ni za koga osim naravno za Trampa", objašnjava profesor.
Navodi i da ukoliko demokrate planiraju da naprave neku promenu, "to moraju da urade brzo".
"Svaki dan koji prođe, veća je verovatnoća da će Bajden ostati kandidat ili da će ga zameniti Kamala Haris", kaže on.
Upitan o ulozi Srbije na ovom samitu, s obzirom na to da će šef srpske diplomatije prisustvovati događaju u Vašingtonu, profesor ocenjuje da je Srbija "odlučila da podržava stranu Srbije".
"Srbija razgovara sa Rusijom, EU, Kinom i SAD i ta politika će se nastaviti. Nema razloga da se taj stav promeni", zaključuje profesor Univerziteta Džon Hopkins Dejvid Kanin.
Komentari (0)