Fokus

Iznad planete dešava se rat o kojem se malo zna: Svemirsko oružje nije više daleki san, nišani su podešeni

Komentari

Autor: CNN

06/06/2024

-

18:41

Iznad planete dešava se rat o kojem se malo zna: Svemirsko oružje nije više daleki san, nišani su podešeni
Iznad planete dešava se rat o kojem se malo zna: Svemirsko oružje nije više daleki san, nišani su podešeni - Copyright profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Dok su ruske snage prelazile ukrajinsku granicu u prvim trenucima svoje invazije, već je bio u toku drugi, manje vidljiv napad – sajber napad koji je "razbio" internet povezan sa mrežom satelitskih komunikacija.

Ta tehnološka ofanziva – koju je Rusija sprovela sat vremena pre nego što je njen kopneni napad počeo u februaru 2022 – imala je za cilj da poremeti komandu i kontrolu Kijeva u ključnim ranim trenucima rata, kažu zapadne vlade.

Sajber napad, koji je pogodio modeme povezane sa komunikacionim satelitom, imao je dalekosežne posledice – zaustavljanje vetroturbina u Nemačkoj i prekid interneta za desetine hiljada ljudi i preduzeća širom Evrope. Nakon napada, Ukrajina je tražila druge načine da se poveže na internet.

Za vlade i bezbednosne analitičare, sajber napad je bio jasan signal kako sateliti – koji igraju sve važniju ulogu u pomoći vojsci u pozicioniranju trupa, vođenju komunikacija i lansiranju ili otkrivanju oružja – mogu postati ključna meta tokom rata.

Kako zemlje i kompanije grade satelitske konstelacije, sve veći broj vlada se bori za tehnologiju koja bi mogla da poremeti ili čak uništi imovinu protivnika – ne samo na kopnu, kao što je navodni ruski sajber napad – već i u svemiru.

Moskva poslala nuklearku u svemir?

Načini za to su brojni - ometanje i lažiranje signala, lasere velike snage za zaslepljivanje senzora slike, protivsatelitske rakete i svemirske letelice sa kapacitetom da ometaju druge u orbiti – kontrasvemirske tehnologije za koje analitičari kažu da bi vodeće sile poput Sjedinjenih Država, Rusije i Kine mogle da koriste i za ciljanje "neprijateljskih" satelita...

Ekstremni primer potencijalnog protivsvemirskog oružja našao se u centru pažnje ranije ove godine kada su američke obaveštajne službe sugerisale, kako je izvestio CNN, da Rusija pokušava da razvije svemirsko, antisatelitsko nuklearno oružje – tvrdnja koju je Moskva demantovala.

Daleko od toga da utiče samo na satelite za vojnu upotrebu, takvo oružje moglo bi da ima široke, razorne uticaje – na primer, satelite na koje se svet oslanja da predvide vremenske prilike i reaguje na katastrofe, ili čak potencijalno utiče na globalne navigacione sisteme koji se koriste za sve, od bankarstva i isporuka tereta do slanja hitne pomoći.

Prošle nedelje, SAD su optužile Rusiju za lansiranje satelita "verovatno sposobnog da napadne druge u niskoj orbiti Zemlje", a američki zvaničnici su rekli da je to usledilo nakon prethodnih lansiranja ruskih satelita, najverovatnije "kontrasvemirskih sistema" 2019. i 2022. godine.

Praćenje razvoja kontrasvemirskih sposobnosti zemalja je teško, s obzirom na njihovu strogo čuvanu prirodu i dvosmislenu upotrebu mnogih svemirskih tehnologija.

I Rusija i Kina su poslednjih godina unapredile svoj razvoj tehnologije koja bi mogla da se koristiti u te svrhe, dok SAD nadograđuju srodna svemirska istraživanja i mogućnosti, kažu eksperti u izveštajima otvorenim za javnost.

profimedia

 

Razvoj kontrasvemirskih tehnologija odvija se usred nove ere fokusa na svemir – gde se SAD i Kina takmiče ko će pre da pošalje astronaute na Mesec i tamo izgradi istraživačke baze, a napredak u tehnologiji lansiranja satelita znači i sve veći broj aktera, uključujući i američke protivnike poput Severne Koreje i Irana, koji su prisutni u orbiti.

I kako geopolitička rivalstva rastu na Zemlji, stručnjaci kažu da su Peking i Moskva sve više zainteresovani da pronađu načine da uskrate Americi - kao zemlji sa najviše zemaljskih sposobnosti povezanih sa svemirom - mogućnost da ih koriste.

Kontrasvemirska trka

Ideja o oružju usmerenom ili pozicioniranom u svemir ostaje veoma kontroverzna, ali nije nova.

Pre nekoliko decenija, SAD i Sovjetski Savez su se borili za tehnologije kojima bi se međusobno uništili sateliti, sa ruskim lansiranjem Sputnjika 1957. godine – prvog veštačkog satelita na svetu – nakon čega su ubrzo usledila američka testiranja u svemiru.

Od pada Sovjetskog Saveza, Amerika je postala vodeća sila kada su u pitanju mogućnosti u svemiru povezane sa izvođenjem vojnih operacija na Zemlji, kažu analitičari – sila kojoj su Rusija i Kina prosto morale da se suprotstave.

"Razvijanje kontrasvemirskih sposobnosti kao što je protivsatelitsko oružje, pruža način da se poremete svemirske sposobnosti vašeg protivnika, bilo da se radi o komunikaciji, navigaciji ili komandnim i kontrolnim sistemima i logističkim mrežama koje se oslanjaju na svemirske sisteme", rekao je Rajesvari Pilaj Rajagopalan, direktor Centra za bezbednost, strategiju i tehnologiju u Observer Research Foundation u Nju Delhiju.

"Poricanje SAD bilo kakve prednosti koju bi mogli da imaju od korišćenja svemira u konvencionalnom vojnom sukobu je ono što pokreće Rusiju i Kinu u smislu razvoja njihovih sposobnosti i strategija", rekla je ona za CNN.

U tom cilju, veruje se da je Rusija obrisala prašinu sa antisatelitskih istraživačkih programa iz doba Hladnog rata, kao što je razvoj "laserskog sistema na avionu" za ometanje satelita za izviđanje, navodi se u godišnjem izveštaju nezavisne američke oranizacije Secure World Foundation (SWF) objavljena u martu.

Novi dokazi sugerišu da Rusija takođe možda radi na proširenju svojih kopnenih sposobnosti elektronskog ratovanja razvojem svemirske tehnologije za ometanje satelitskih signala u orbiti, navodi se u izveštaju, koji je sastavljen korišćenjem obaveštajnih podataka otvorenog koda.

Poslednjih godina Rusija je takođe lansirala svemirske letelice za koje se čini da su sposobne da nadgledaju strane satelite, navodi SWF.

Kina je 2007. najavilaa svoje protivsvemirske ambicije kada je lansirala raketu oko 500 milja u svemir kako bi oborila jedan od svojih zastarelih vremenskih satelita. Taj potez prekinuo je višedecenijsko zatišje nakon Hladnog rata u takvom destruktivnom testiranju protivsatelitskih raketa "direktnog uspona", a pratile su ga slične operacije iz SAD, Indije i Rusije.

Kina "puca" sve preciznije

Analitičari veruju da je od tada Kina sprovela višestruke nerazorne raketne testove koji su nesumnjivo unapredili njenu sposobnost da cilja satelite. Najnovija od njih bila je prošlog aprila, prema SWF-u, ali, kao i druge, Peking je to opisao kao test tehnologije presretanja projektila.

Američke svemirske snage takođe veruju da Kina "razvija ometače za ciljanje širokog spektra satelitskih komunikacija" i da ima "više zemaljskih laserskih sistema".

Druge kineske operacije u svemiru teško je eksplicitno klasifikovati kao istraživanje oružja, ali bi mogle da imaju vojnu svrhu, kažu stručnjaci. To uključuje satelite koji mogu da priđu ili da se sastanu sa drugima u orbiti, kao što oni su za potrebe podrške i održavanja, kao što je Shijan-7, lansiran 2013. i verovatno opremljen robotskom rukom.

profimedia

 

Postoje i sugestije iz same Kine o potencijalnoj dvostrukoj upotrebi takve tehnologije. U intervjuu za državne medije iz 2021. godine, Zang Jihui, inženjer Narodne oslobodilačke vojske (PLA), opisao je kineske eksperimente sa satelitom "opremljenim robotskom rukom, sposobnom da menja orbitu i sprovodi sveobuhvatno otkrivanje drugih satelita" kao deo svojih "protivsatelitskih mogućnosti".

Peking je u Belu knjigu iz 2019. uvrstio zaštitu svojih "bezbednosnih interesa u svemiru" kao jedan od ciljeva nacionalne odbrane, ali je dalje naveo da se zalaže za "mirnu upotrebu svemira" i da se protivi trci u naoružanju iznad planete. SWF kaže da nema potvrđenih javnih dokaza da je Kina koristila kontrasvemirske kapacitete protiv bilo kakvih vojnih ciljeva.

Rusija je takođe rekla da se protivi oružju u svemiru. Međutim, obe zemlje su poslednjih godina uspostavile vojne snage posvećene svemirskim zadacima, kao i SAD, koje su predstavile svoje Svemirske snage 2019. godine, kao prvu novu vojnu granu od 1947. godine.

Američki zvaničnici opisali su Ameriku kao lidera u unapređenju "odgovornog i miroljubivog korišćenja" svemira. A imajući u vidu da se oslanja na svemir za svoju odbranu, stručnjaci kažu da američka vojska ima najveći ulog kada je u pitanju obezbeđivanje da zemlje ne koriste tehnologije protiv tuđih satelita – jedan od razloga zašto analitičari kažu da je američka politička zajednica dugo i izbegavala postavljanje oružja u svemir.

Kako navodi SWF,  samo nedestruktivne sposobnosti poput ometanja signala aktivno su korišćene protiv satelita u trenutnim vojnim operacijama.

Kako "ukrotiti“ Kinu?

Pošto je 2008. godine, nakon kineske probe, raketom oborio jedan od svojih satelita koji ne funkcionišu, Vašington se obavezao da više neće sprovoditi takve destruktivne testove protivsatelitskih raketa direktnog uspona, koji mogu da generišu opasne svemirske krhotine.

Takođe, SAD nema priznati operativni program za ciljanje satelita iz orbite koristeći druge satelite ili svemirske letelice, iako bi verovatno mogao brzo da postavi jedan u budućnosti, navodi SWF.

To je zato što su SAD izvršile opsežna neofanzivna testiranja tehnologija za približavanje i susret sa satelitima, uključujući bliska približavanja sopstvenih vojnih satelita i nekoliko ruskih i kineskih vojnih satelita, kaže SWF.

SAD imaju samo jedan priznati operativni sistem kontrasvemirske tehnologije – mogućnosti elektronskog ratovanja za ometanje satelitskih signala – a smatra se da njihova vojska ima napredne sposobnosti da ometa komunikacije i određene navigacione satelite. Takođe ima značajne kapacitete  zemaljskih lasera koji bi mogli da se koriste za zaslepljivanje satelita za snimanje, ali SWF kaže da nema naznaka da su oni postali operativni.

Govoreći u Vašingtonu u novembru, američki šef svemirskih operacija, general Čens Salcman, objasnio je zašto SAD smatraju da treba da budu u stanju da se suprotstave svemirskim kapacitetima drugih zemalja. On je ukazao na ono što je opisao kao "kill web" strategiju koju koristi kineska PLA da poboljša domet i preciznost svog oružja unutar strateški važnog "drugog lanca ostrva", koji se proteže od Japana do Guama.

"To je sve opcija koju nam omogućava svemir“, rekao je Salcman.

profimedia

 

I ako Peking odluči da upotrebi to oružje, "moramo biti u mogućnosti da uskratimo (Kini) pristup informacijama, da prekinemo taj "web kill" lanac tako da naše zajedničke snage ne budu odmah na meti i u dometu unutar drugog lanca ostrva", rekao je on.

U međuvremenu, zabrinutost zbog svemirskih aktivnosti potencijalnih protivnika naterala je američke saveznike, uključujući Francusku i Australiju, da razvijaju svoje kontrasvemirske sposobnosti – često nedestruktivne načine ometanja neprijateljskih satelita, poznatih kao sposobnosti "mekog ubijanja", kao što su laseri za ometanje nadzora i komunikacija.

Izrael je takođe rekao da je koristio ometanje GPS-a u svom ratu u Gazi da "neutrališe" pretnje, verovatno napore sa kopna da spreči rakete da dođu do cilja pomoću GPS praćenja.

U širem smislu, postoji trend ka kratkoročnim merama uticaja kao što su ometanje, lažiranje i sajber napadi koji ne oštećuju trajno ili uništavaju metu, kaže Juliana Suez, istraživačica za svemirsku bezbednost u londonskom istraživačkom centru za odbranu - RUSI.

"Akteri ne moraju da ulažu puno novca u proizvodnju nekog velikog naučnofantastičnog antisatelitskog oružja – oni jednostavno mogu da poremete celu mrežu putem sajber napada", rekla je ona.

"Izbrisati"

Više od 7.500 operativnih satelita kruži oko Zemlje, prema najnovijim podacima Unije zabrinutih naučnika (UCS) iz maja 2023.

Od tih satelita, više od 5.000 je bilo u američkom vlasništvu, od kojih su većina bili komercijalni. Najbliži konkurent Kina – koja povećava broj lansiranja satelita – imala je 628, a sledi Rusija sa manje od 200, navodi UCS.

Otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu, Moskva je optužila Zapad da koristi komercijalne satelitske sisteme u vojne svrhe i upozorila da bi "kvazicivilna infrastruktura mogla postati legitimna meta za odmazdu".

Rusija je takođe optužena za organizovanje sajber napada na najveću komercijalnu satelitsku konstelaciju, Starlink američke kompanije SpaceX, koja je bila prednost ukrajinske vojske.

Kada je reč o navodima o razvoju nuklearnog svemirskog oružja, Moskva je kritikovala Zapad da pokušava "da nam dodeli određeni plan akcije koji mi nemamo".

Nuklearno oružje u svemiru bi bilo potencijalna poslednja opcija – ili smrtonosna zamka – zbog svog potencijala da zbriše širok spektar satelita, iako neselektivno.

Ako Rusija razvija takvo oružje, njena zabrinutost u vezi sa američkim konstelacijama poput Starlinka koje su pokazale vojnu korisnost su "verovatno ključni motivacioni faktor", kaže Tong Zhao, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir u Vašingtonu, za CNN.

Jedan od razloga je taj što se satelitske konstelacije šire – potpomognute napretkom koji je učinio da lansiranja u niskoj Zemljinoj orbiti (ne više od 1.200 milja iznad planete) budu jeftinija i lakša – napadaču bi moglo biti teško da izazove udar jednostavnim gađanjem jednog satelita.

Nasuprot tome, "upotreba takvog (nuklearnog) oružja u svemiru mogla bi da uništi velike satelitske konstelacije, potencijalno stvarajući dugotrajne krhotine i radioaktivne ostatke koji orbite čine neupotrebljivim za vojne i civilne svrhe", rekao je Džao. To bi, dodao je on, takođe moglo da nanese "nezamisliv zastoj u očuvanju svemira kao zajedničkog domena za budući ljudski razvoj".

Kineski naučnici su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog rizika za nacionalnu bezbednost od Starlinka, a grupa njih je napisala u publikaciji "Modern Defense Technology" 2022. da "treba usvojiti kombinaciju mekih i tvrdih metoda kako bi se onesposobili neki Starlink sateliti ako pokušavaju da uništavaju operativne sisteme".

Nejasno je da li ovo gledište odražava razmišljanje unutar kineske vlade.

Svemirski ugovor

Nuklearno oružje već ima kontroverznu istoriju povezanu sa svemirom.

Američki nuklearni test Starfish Prime iz 1962. godine oko 250 milja iznad Zemlje oštetio je najmanje trećinu od 24 satelita koji su radili otprilike u to vreme, prema vojnim dokumentima. Takođe je pokvario dalekovode na Havajima i satima pretvorio nebo iznad ovog ostrva jarko narandžastu zavesu. Test, pokrenut sa Zemlje, bio je deo serije za procenu efekata takvih eksplozija, uključujući i balističke rakete.

Pet godina kasnije, zemlje zabrinute zbog trke u naoružavanju svemira i nuklearnih sukoba, zabranile su postavljanje oružja za masovno uništenje u svemir Ugovorom o svemiru iz 1967. godine, koji ne zabranjuje eksplicitno konvencionalno oružje u orbiti ili rakete lansirane sa Zemlje.

Iako star decenijama, stručnjaci kažu da sporazum – koji potvrđuje da prostor treba da se koristi za dobrobit svih zemalja i koji podržavaju Vašington, Peking i Moskva – ostaje temelj za domen koji nema opsežne međunarodne norme za osiguranje mira.

profimedia

 

Njegovi principi su možda sada relevantniji nego ikada - ali potencijalno pod većom pretnjom usred novog fokusa na vojsku i svemir.

Prošlog meseca Rusija je stavila veto na nastojanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na čelu sa SAD i Japanom da se reafirmišu principi Sporazuma o svemiru, uključujući obavezu da se nuklearno oružje ne smešta u svemir. Rezolucija bi bila prva Saveta o svemiru i podržali su je svi ostali članovi - osim Kine, koja je bila uzdržana.

Umesto toga, Kina i Rusija, koje su dugo radile zajedno na oblikovanju pravila o oružju u svemiru, tražile su da se ta rezolucija proširi kako bi se zabranilo postavljanje bilo kakvog oružja u svemir.

Koristeći jezik koji je izgleda ciljao na SAD, rezolucija je pozvala "sve države, a pre svega one sa velikim svemirskim kapacitetima" da spreče "pretnju ili upotrebu sile“ u svemiru. Drugi nacrt rezolucije koji je podržala Rusija i koji je uključivao taj amandman, Savet je prošle nedelje odbacio, a SAD su ga nazvale "neiskrenim".

Svi budući napori da se dogovore pravila za svemir suočavaju se sa komplikovanom i neizvesnom perspektivom, kažu stručnjaci.

Na primer, postavljanje nuklearnog oružja u svemir, poput onog koje Rusija navodno razmatra, imalo bi dalekosežne implikacije na to kako se svemir koristi – i kako se oružje kontroliše, zaključuje Suez iz RUSI.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet