Kako izgleda pad u crnu rupu: NASA objavila neverovatnu simulaciju susreta sa najvećim gravitacionim silama
Komentari10/05/2024
-07:15
Da li ste se nekada zapitali kako bi izgledalo kada biste upali u crnu rupu? Američka Nacionalna svemirska agencija daje odgovor na to pitanje i to u živopisnom videu.
Istraživači su, naime, uz pomoć superkompjutera "Discover" u Centru za klimatsku simulaciju NASA kreirali novu simulaciju koja prikazuje kako bi mogao da izgleda prolazak kroz crnu rupu koja se nalazi u središtu Mlečnog puta.
Gledalac je na svom putu praćen česticama svetlosti koje kruže oko crne rupe, sve dok ne pređu tačku bez povratka - horizont događaja.
Crne rupe su objekti sa najvećom gustinom u svemiru. Niko ne zna kako materija izgleda nakon što prođe kroz nju, ali istraživači znaju mnogo o silama koje unutar njih vladaju. Njihova gravitacija je toliko moćna, da savija čak i prostor-vreme. Svi objekti koji se nađu u njenoj neposrednoj blizini zahvaljujući tome ubrzavaju se skoro do brzine svetlosti, što znači da za njih vreme počinje da deluje usporeno. Primera radi, ako biste u svemirskom brodu kružili oko crne rupe šest sati, starili biste 36 minuta sporije u odnosu na Zemljane.
Najrasprostranjenije crne rupe u svemiru su veličine zvezda i imaju mali horizont događaja, a ekstremno snažne privlačne sile. Objekti koji im se približavaju često bivaju istrgani pre nego što se uopšte i približe horizontu događaja.
U novoj simulaciji astrofizičar Džeremi Šnitman iz "Goddard" centra za svemirsko letenje odabrao je drugačiji vid crnih rupa - one koje su supermasivne, poput onih koje se nalaze u središtu galaksija i koje su mnogo mirnije od manjih.
Postoji i simulacija sa "srećnim krajem"
Crnu rupu u središtu Mlečnog puta snimio je Teleskop horizonta događaja, a na njegovim fotografijama podseća na "krofnu" blistavog gasa koji kruži oko beskrajno tamne tačke.
Kroz taj disk gledalac upada u novu simulaciju - kada prođe kroz horizont događaja, vidik se sužava, a svetlost uprkos tome što i dalje sija, nikada ne može da napusti taj prostor.
Potrebno je samo 12,8 sekundi da gravitacione sile unište objekat koji prođe horizont događaja, a to važi i za posmatrača. Nekoliko mikrosekundi kasnije, sve što je ostalo od njegove kompresovane materije upada u singularitet, odnosno središte crne rupe, koje se nalazi na 128.000 kilometara od horizonta događaja.
Šitman je takođe simulirao scenario sa "srećnim krajem", u kom astronaut nekoliko puta napravi krug oko crne rupe, a zatim uspešno pobegne nazad u svemir.
"Simuacija ovih teško zamislivih procesa pomaže mi da povežem matematiku relativiteta sa stvarnim posledicama u pravom svemiru", naveo je on u saopštenju.
Komentari (0)