Igre 
Odluka tri države nije "iz vedra neba": Na spisku više od 140 zemalja - ko je priznao Palestinu, a ko nije?
Komentari22/05/2024
-16:01
Irska, Španija i Norveška zvanično su danas najavile priznanje Palestine kao države, što je diplomatski potez koji je izazvao ljutnju u Izraelu. Reč je o odluci koja za analitičare nije bila "iz vedra neba", a usledila je nakon višemesečnih najava, ali i glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koja je početkom maja podržala palestinsku kandidaturu da postane punopravna članica. Uz priznanje ove tri evropske države, koje će da bude formalizovano 28. maja, Palestinu zvanično priznaje 146 zemalja, članica UN.
Irski premijer Sajmon Haris rekao je da Palestina zaslužuje isto pravo da bude priznata kao suverena država, koje je i Irska dobila nakon što je vodila rat za nezavisnost od Britanija pre više od jednog veka. On je naglasio i da se Irska nada da će videti obnovu diplomatije između Izraela i palestinske uprave na Zapadnoj obali, te da odluka nije bacila "diplomatski spas Hamasu", prenosi Politico.
I irski poslanik u Evropskom parlamentu Beri Endruz rekao je da se nada da će potezi Dablina, Madrida i Osla podstaći Evropsku uniju kao celinu da povuče isti diplomatski potez.
"Sada je od ključne važnosti za međunarodnu zajednicu, a posebno za EU, koja ima široke diplomatske i ekonomske veze i sa Palestinom i sa Izraelom, da priznaju palestinsku državu, zasnovanu na granicama iz 1967, ako želimo da imamo šansu za mir i rešenju dve države", rekao je on.
Španski premijer Pedro Sančez želeo je da "razjasni" da priznanje "nije protiv bilo koga".
"Ovo priznanje nije protiv naroda Izraela, naroda koji cenimo, a mnogo manje protiv Jevreja, naroda vrednog divljenja, čija je istorija povezana sa Španijom. Niti ide u prilog Hamasu, kako kažu neki poslanici Voksa, u pokušaju da iskoriste ovu stvar", rekao je Sančez.
"Došlo je vreme da se sa reči pređe na delo", dodao je Sančez.
AP/Mohammed Zaatari
Povezane vesti
I norveški premijer Jonas Gar i šef diplomatije Espen Bart najavili su na konferenciji za novinare da će njihova zemlja takođe priznati Palestinu kao državu 28. maja, pri čemu će se teritorijalno razgraničenje između Palestine i Izraela zasnivati na granicama od pre 4. juna 1967, dakle pre Šestodnevnog rata kada je Izrael zauzeo Pojas Gaze od Egipta i Istočni Jerusalim od Jordana.
U znak protesta, Izrael je odmah saopštio da povlači svoje izaslanike iz Španije i Irske.
"Današnja odluka šalje poruku Palestincima i svetu: terorizam se isplati. Nakon što je teroristička organizacija Hamas izvela najveći masakr nad Jevrejima od Holokausta, nakon što su počinili gnusne seksualne zločine kojima je svet svedočio, ove zemlje su odlučile da nagrade Hamas i Iran priznanjem palestinske države", rekao je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac.
Oslo se nada da će i drugi da slede primer
Irska je proteklih nedelja razgovarala o potencijalnom datumu za priznanje palestinske državnosti na nizu sastanaka sa predstavnicima vlada Španije, Slovenije, Belgije, Norveške i Malte, koje sve u velikoj meri dele mišljenje Irske da bi EU kao celina trebalo da prizna Palestinu. Švedska je do sada bila jedina članica EU koja je to učinila, a nekoliko zemalja usvojilo je taj stav pre nego što su pristupile EU.
Za Norvešku, odluka koja je donesena nije bila "iz vedra neba", piše BBC. Ovaj potez Osla se dugo čekao, a objava premijera je, prema njegovim rečima, poruka drugim zemljama da slede njihov primer.
Norveška je, kako piše Pol Kirbi za BBC, dugo podržavala rešenje o dve države za Izrael i Palestinu i posredovala u veoma tajnim pregovorima koji su doveli do sporazuma iz Osla 1993. godine, a koji je rezulturao ograničenom samoupravom palestinske uprave na Zapadnoj obali i u Gazi.
Prošlog novembra norveški parlament Storting je glasao za podršku potezi koji poziva vladu levog centra Jonasa Gara da "bude spremna da prizna Palestinu" kao državu.
Povezane vesti
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde govorio je o ratu u Gazi kao o drami koja mora da se suoči sa "nepovratnim putem ka rešenju". On je rekao i da priznavanje palestinske države "nije rezultat - to je alat koji pomaže da se nešto dogodi".
"Mi ne želimo 'državu Hamas'", citiran je on prošlog meseca, već palestinsku državu koja dolazi od palestinskih vlasti.
profimedia
Inače, Norveška je prva evropska zemlja koja je javno objavila da će uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta ako Haški tribunal izda nalog za njihovo hapšenje i nađu se na teritoriji Norveške.
Povezane vesti
"Sud je taj koji odlučuje da li će izdati nalog za hapšenje. Ako jeste, sve zemlje potpisnice moraju da postupe po njemu", rekao je ministar spoljnih poslova Norveške.
Podsetimo, tužilac MKS zatražio je u ponedeljak od suda da izda naloge za hapšenje Netanjahua i izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i trojice zvaničnika palestinske militantne grupe Hamas.
Ko sve priznaje Palestinu?
Palestinu kao državu priznaje više od 140 zemalja, među kojima su i članice Arapske grupe u Ujednjinim nacijama, Organizacije za islamsku saradnju i članice Pokreta nesvrtanih. Ali, mnoge druge zemlje je ne priznaju, među kojima SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Australija.
Na obodima samita lidera EU, Španija, Irska, Malta i Slovenija objavili su saopštenje da će raditi na priznavanju palestinske države "kad okolnosti za to budu prave".
Zanimljiv je inače slučaj Malte, koja je 1988. priznala Palestinu zajedno sa Bugarskom, Češkom, Rumunijom i Slovačkom, ali nikada nije u potpunosti implementirala odluku.
Francuski ministar spoljnih poslova Stefabn Sežurne je rekao da uslovi da se Palestina prizna još nisu ispunjnei.
"Ovo nije samo simbolično pitanje ili pitanje političkog pozicioniranja, već diplomatsko oruđe u službi rešenja dve države koje žive jedna pored druge u miru i bezbednosti", naveo je Sežurne u saopštenju.
I portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova istakao je podršku Berlina rešenju o dve države.
"Nezavisna palestinska država ostaje čvrst cilj nemačke spoljne politike", rekao je portparol na redovnoj konferenciji za novinare u Berlinu, dodajući da je za taj cilj potreban dijalog, preneo je Rojters.
Palestinske vlasti proglasile su, inače, 15. novembra 1988. godine, nezavisnost. Upravo tada je i najveći broj zemalja priznao Palestinu, uključujući i Jugoslaviju.
Zvanično na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije stoji 1989. godina kao datum uspostavljanja bilateralnih odnosa sa Palestinom. Navodi se i da je SFRJ priznala Državu Palestinu i uspostavila diplomatske odnose ranije od mnogih arapskih zemalja.
I dok se o palestinskoj državnosti i dalje raspravlja, činjenica je da Izrael priznaje samo dvadesetak zemalja više, dakle Izrael danas priznaje 165 od 193 članice Ujedinjenih nacija.
Predsednik SAD Džozef Bajden veruje da bi palestinsku državnost trebalo dostići pregovorima, a ne jednostranim priznanjima, saopštila je danas Bela kuća.
Sandić: Politički čin koji ima političke posledice
Govoreći za Euronews Srbija, Goran Sandić iz Beogradskog međunarodnopravnog kruga kaže da je samo priznanje država jedan politički akt, a napominje i da ne možemo izraelsko-palestinski sukob ograničiti samo na događaje od 7. oktobra, te da nam to govori i činjenica da će broj država koje priznaju Palestinu od 28. maja biti veći od 140.
"To znači da će ostati svega 46 država članica Ujedinjenih nacija koje nisu priznale Palestinu. Poređenja radi, broj država članica Ujedinjenih nacija koje jesu priznale Izrael je 165. Dakle, samo priznanje kao takvo nam ne govori mnogo o državnosti, iako ima određene posledice. Ono se trenutno dešava u određenom kontekstu koji pokazuje da kršenje međunarodnog prava zapravo škodi, jer po mom mišljenju ovakve reakcije, naročito evropskih prozapadnih zemalja, ne bi bile moguće zamisliti ili ne ovako lako zamisliti pre akcije Izraela u Gazi nakon događaja od 7. oktobra", rekao je Sandić.
Kako je dodao, međunarodnopravno gledano, države koje priznaju Palestinu, zapravo priznaju određene prava i obaveze koje Palestina dobija kao država, ali takođe mu se čini i da je to jedna od reakcija na ono što se dešava u Izraelu.
"Kao što je istakao i španski premijer, čini se da vlasti u Izraelu polako odstupaju od rešenja o dve države o kojoj se govori već mnogo decenija. Norveška je podsetila i da je proteklo više od 30 godina od sporazuma iz Osla. Dakle, iako je ovo, kažem, prevashono politički čin, on ima i te političke posledice u smislu vršenja pritiska na sam Izrael, ali bitno je ponovo da istaknem da ono ne predstavlja nikakvu povredu suvereniteta Izraela ili, kao što je to ministar spoljnih poslova Izraela istakao povredu prava Izraela na samooodbranu. To faktički nije moguće jer su i jedna i druga država - države", zaključio je on.
Komentari (0)