Igre 
Pet ključnih tačaka izveštaja o klimatskim promenama: Istraživanje UN alarm za planetu
Komentari11/08/2021
-07:02
Izveštaj naučnika pri Ujedinjenim nacijama o klimatskim promenama imaće verovatno veliki uticaj na naše shvatanje onoga što se trenutno događa sa planetom. Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) utvrdio je da je uticaj ljudskog faktora na klimatske promene "jasna činjenica", a u pomenutom izveštaju se navodi da ukoliko se emisije gasova nastave ovim tempom, zacrtana kritična granica temperature mogla bi da bude dostignuta za nešto više od jedne decenije.
U izveštaju se izdvaja pet ključnih lekcija.
Klimatske promene su rasprostranjene, brze i intenziviraju se
Za one koji žive na Zapadu, opasnost od zagrevanja planete nije više nešto daleko što utiče na ljude u udaljenim područjima, prenosi BBC.
"Klimatske promene nisu problem budućnosti, one su ovde i sada i utiču na sve regione u svetu", rekla je dr Fredrike Oto sa Univerziteta u Okfordu i jedna od brojnih autora izveštaja IPCC.
Prava snaga ove nove publikacije je samo pouzdanje u tvrdnje koje naučnici sada iznose.
Izraz "vrlo verovatno" pojavljuje se 42 puta na četrdesetak stranica sažetka. U naučnom smislu, kako navodi BBC, to je 90-100 odsto sigurno da je nešto realno.
Profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Artur Petersen kaže da je ovo "najsnažniji izveštaj IPCC ikada napravljen".
Povezane vesti
Najjasnija od ovih tačaka odnosi se na odgovornost čovečanstva za klimatske promene. Nema više dvosmislenosti - odgovornost je na nama.
Ograničenje temperature na 1,5 stepeni
Kada je objavljen poslednji izveštaj IPCC o klimatskim promenama 2013, ideja da 1,5 stepeni Celzijusovih bude bezbedna globalna granica za zagrevanje jedva da je razmatrana.
Međutim, u političkim pregovorima koji su prethodili Pariskom sporazumu o klimi 2015. godine, mnoge zemlje u razvoju i ostrvske države zalagale su se za ovu nižu temperaturnu granicu, tvrdeći da je to za njih pitanje opstanka.
Poseban izveštaj iz 2018. godine o ograničavanju rasta temperature na 1,5 stepeni pokazao je da su prednosti zadržavanja ispod te granice ogromne u poređenju sa dva stepena Celzijusa. Da bi se do te tačke stiglo, potrebno je smanjiti emisije ugljenika, u suštini, do 2030. godine, a neto nulte emisije dostići do 2050. U suprotnom, granica bi bila dostignuta između 2030. i 2052. godine.
Ovaj novi izveštaj ponovo potvrđuje ovaj nalaz. Prema svim scenarijima, prag se dostiže do 2040. godine. Ako se emisije ne obuzdaju, 1,5 stepeni bi moglo da se dostugne za oko jednu deceniju.
AP/Noah Berger, Profimedia
Bez obzira na to šta radimo - nivo mora će nastaviti da raste
U prošlosti je IPCC bio kritikovan kao previše konzervativan kada je u pitanju procena rizika od porasta nivoa mora. Nedostatak jasnog istraživanja pokazao je da su prethodni izveštaji isključili potencijalne uticaje otapanja ledenih ploča Grenlanda i Antarktika.
Ne i ovog puta.
Povezane vesti
Izveštaj pokazuje da bi se prema trenutnim scenarijima more moglo podići iznad verovatnog nivoa, do kraja ovog veka ići će do dva metra i do 2150. do pet metara. Iako su to malo verovatne brojke, ne mogu se isključiti pod uticajem velike emisije gasova staklene bašte.
To je dovoljno loše, ali čak i ako se pozabavimo emisijama i održimo temperature do 1,5 stepeni do 2100, nivo vode će nastaviti da raste i u budućnosti.
Kako ocenjuju naučnici, sa porastom nivoa mora, ekstremni događaji koji su se događali samo u jednom veku, događaće se češće u budućnosti.
Naučnici su sigurniji u to šta će delovati
Upozorenja su jasnija i strašnija, ali kroz ovaj izveštaj prolazi i nit nade. Naučnici su dugo bili zabrinuti da bi klima mogla da bude osetljivija na ugljen-dioksid nego što se mislilo. Oni koriste izraz "ravnotežna klimatska osetljivost", da uhvate opseg zagrevanja koji bi mogao nastati ako se nivo CO2 udvostruči.
U poslednjem izveštaju, 2013, ovo se kretalo od 1,5 stepeni do 4,5 stepeni, bez najbolje procene. Ovog puta raspon se suzio za tri stepena kao svoju najverovatniju brojku.
Zašto je ovo važno?
"Sada smo u mogućnosti da to ograničimo sa dobrim stepenom bezbednosti, a zatim to upotrebimo da bismo napravili daleko preciznija predviđanja", rekao je profesor Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu i autor izveštaja.
"Dakle, na taj način znamo da će nulta emisija zaista donosi rezultate", kaže on.
Još jedno veliko iznenađenje u izveštaju je uloga metana, drugog gasa koji utiče na zagrevanje.
Prema IPCC, oko 0,3 do 1,1 stepen, koliko se planeta već zagrejala, potiče od metana.
Rešenje tih emisija, iz industrije nafte i gasa, poljoprivrede i uzgoja pirinča, moglo bi da bude kratkoročno velika pobeda.
Unsplash
Političari će biti nervozni, a sudovi zauzeti
Period u kom je objavljen ovaj izveštaj, koji dolazi samo nekoliko meseci pre kritične klimatske konferencije COP26 u Glazgovu, znači da će to biti verovatno temelj pregovora.
IPCC ovde ima neku formu: njihova prethodna procena 2013. i 2014. otvorila je put Pariskom sporazumu o klimi.
Ova nova studija je daleko jača, jasnija i sigurnija u to šta će se dogoditi ako političari ne reaguju. Ako ne postupe dovoljno brzo i COP26 završi nezadovoljavajuće, onda bi sudovi mogli da budu više uključeni.
Poslednjih nekoliko godina, u Irskoj i Holandiji, borci za zaštitu životne sredine uspešno su izašli na sud kako bi primorali vlade i kompanije da deluju u skladu sa naukom o klimatskim promenama.
Pet scenarija
Pet scenarija koja predviđaju naučnici, u odnosu na to kolika će biti emisija štetnih gasova u budućnosti:
1. Budućnost sa neverovatno velikim smanjenjem zagađenja vazduha
2. Značajna smanjenja zagađenja vazduha, ali ne i ekstremna
3. Scenario umerenih emisija štetnih gasova
4. Scenario gde sve ostaje po starom
5. Scenario gde se zagađenje vazduha uvećava
Svaki od ovih scenarija podrazummeva da će svet u narednih 20 godina preći zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa, jer se globalno zagrevanje znatno ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.
Komentari (0)