"Šifra crveno za čovečanstvo": Zabrinjavajući izveštaj UN o klimatskim promenama - kritična granica sve bliža

Uticaj ljudskog faktora na klimatske promene je "jasna činjenica", piše u novoj velikoj studiji naučnika pri Ujedinjenim nacijama, odnosno Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC).

U izveštaju stoji da bi, ukoliko se emisije gasova nastave ovim tempom, zacrtana kritična granica temperature mogla da bude dostignuta za nešto više od jedne decenije.

Autori su takođe dokazali i da će, verovatno, nivo mora porasti za oko dva metra do kraja ovog veka, piše BBC.

Ipak, postoji nada da će, ukoliko se smanji efekat staklene bašte, porast temperature mogao da se stabilizuje.

Ovaj izveštaj je samo prvi u nizu, jer se planira da još rezultata istraživanja bude objavljeno u narednim mesecima. Istovremeno, u pitanju je prvo veliko istraživanje o klimatskim promenama još od 2013. godine.

"Šifra crveno"

"Ovaj izveštaj IPCC za čovečanstvo znači 'šifru crveno'. Ako udružimo snage, možemo da sprečimo klimatsku katastrofu. Ipak, kako izveštaj pokazuje, nemamo vremena za odlaganja i izgovore", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

U ovom dokumentu piše da je "nedvosmisleno jasno da su ljudskim uticajem zagrejani atmosfera, kopno i okeani".

Od 1970. godine do danas, globalna temperatura rasla je brže nego u bilo kom drugom periodu od 50 godina u protekla dva milenijuma, tvrde autori studije.

Ovo zagrevanje "već utiče na mnoge vremenske i klimatske ekstreme u svim regionima sveta", dodaje se.

Bilo da se radi o toplotnim talasima poput onih u Grčkoj i SAD, ili o poplavama u Nemačkoj i Kini, u poslednjoj deceniji ovakve situacije "još više mogu da se pripišu ljudskom uticaju".

Tanjug/ AP/Chinatopix

Novi izveštaj takođe stavlja do znanja da je zagrevanje koje smo do sada iskusili, bar delom, nemoguće ispraviti u narednih nekoliko vekova.

Okeani će se i dalje zagrevati i postati kiseliji. Planinski i polarni glečeri će nastaviti da toopljenjem i u narednim decenijama i vekovima.

"Za mnoge posledice nema povratka"

"Posledice će se i dalje pogoršavati sa svakim zagrevanjem. Za mnoge od njih, nema povratka", piše u izveštaju.

Skoro svaka nacija na Zemlji potpisala je ciljeve Pariskog sporazuma o klimi 2015.

Ovaj pakt ima za cilj da zadrži porast globalnih temperatura ispod 2 stepena Celzijusa u ovom veku i da uloži napore da se održi ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Ovaj novi izveštaj kaže da će se, prema svim scenarijima koje razmatraju naučnici, oba cilja propasti u ovom veku ako ne dođe do velikog smanjenja ugljenika.

Autori veruju da će rast od 1,5 stepeni biti dostignut do 2040. godine u svim zamislivim scenarijima. Ako se emisije ne smanje u narednih nekoliko godina, to će se dogoditi i ranije, do 2034. godine.

Pet scenarija

Pet scenarija koja predviđaju naučnici, u odnosu na to kolika će biti emisija štetnih gasova u budućnosti:

1. Budućnost sa neverovatno velikim smanjenjem zagađenja vazduha
2. Značajna smanjenja zagađenja vazduha, ali ne i ekstremna
3. Scenario umerenih emisija štetnih gasova
4. Scenario gde sve ostaje po starom
5. Scenario gde se zagađenje vazduha uvećava

Svaki od ovih scenarija podrazummeva da će svet u narednih 20 godina preći zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa, jer se globalno zagrevanje znatno ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.

U tri od pet scenarija, predviđa se da će svet preći zagrevanje od 2 stepena Celzijusa, što može da se izbegne jedino ukoliko se u narednim decenijama "drastično smanje emisije štetnih gasova i efekat staklene bašte".

Ono što doprinosi ubrzanju klimatskih promena jeste uvećanje emisija štetnih gasova, tako da sve zavisi od nas, kažu naučnici.

Važan doprinos ovog izveštaja je u tome što kvantitativno prikazuje koliko će se stvari promeniti u budućnosti ukoliko se emisije štetnih gasova nastave ovim tempom, i ništa se ne uradi povodom toga.

Naučnici su, tokom konferencije za štampu prilikom predstavljanja izveštaja, istakli da je ceo izveštaj napisan što je "jednostavnije" moguće, da bi mogli da ga koriste i zakonodavci u raznim državama, ali i da bi ga koristili đaci za učenje o klimatskim promenama, kao i inženjeri koji mogu da pomognu u izradi tehnologije kojom bi se ovi scenariji izbegli.