Horor na Harvardu: Žena priznala krivicu za transport ukradenih ljudskih ostataka, ugovarala onlajn prodaju delova tela
Komentari14/04/2024
-21:51
Deniz Lodž, supruga bivšeg upravnika mrtvačnice Medicinske škole na Harvardu, izjasnila se krivom po federalnoj optužbi da je kupcima slala delove ljudskog tela ukradene sa fakulteta, uključujući ruke, noge i glave.
Lodž se izjasila krivom u petak pred američkim Okružnim sudom u Srednjem okrugu Pensilvanije po optužbi za ''međudržavni transport ukradene robe'', navodi se u sudskim dokumentima, prenosi AP.
Federalni tužioci su prošle godine najavili optužbe protiv Lodž, njenog supruga Sedrika i petoro drugih ljudi, u navodnoj šemi u kojoj je mreža ljudi širom SAD kupovala i prodavala delove ljudskih tela ukradene sa Harvarda i mrtvačnice u Arkanzasu.
Tužioci navode da je Deniz Lodž pregovarala o onlajn prodaji između 2018. i marta 2020, uključujući dve desetine ruku, dva stopala, devet kičmi, delove lobanja, pet seciranih ljudskih lica i dve secirane glave.
Vlasti su saopštile da su secirani delovi tela doniranih školi uzeti između 2018. i početka 2023. bez znanja ili dozvole škole.
Muškarac iz Pensilvanije, Džeremi Poli iz Tompsona, čeka na izricanje presude nakon što je prošle godine priznao krivicu za zaveru i međudržavni transport ukradene imovine.
Advokatica Deniz Lodž, Houp Lefeber, u intervjuu koji je dala u februaru, za krađu tela okrivila je Sedrika Lodža i naglasila da se njena klijentkinja ''samo učestvovala'' u tome.
Lefeber je rekla da je ''ono što se ovde dogodilo pogrešno", ali niko nije izgubio novac i da je incident ''više moralna i etička dilema nego krivični slučaj“.
Sedrik Lodž, suprug optužene Deniz, bio je menadžer mrtvačnice Harvardskog programa za anatomske poklone, a optužen je za dozvolu pristupa mrtvačnici potencijalnim kupcima kako bi odabrali ostatke koje žele da kupe.
Kako navode tužioci, on je odabrane delove krao i nosio svojoj kući u Nju Hempširu, da bi zatim delove tela kupcima slao poštom.
Tela donirana medicinskoj školi Harvard koriste se u obrazovne, nastavne ili istraživačke svrhe, a kada više nisu potrebni, leševi se obično kremiraju, a pepeo se vraća porodici donatora ili sahranjuje na groblju.
Komentari (0)