Igre 
Da li je teroristički napad u Moskvi mogao da se zaustavi? Kako tajne službe dele svoja saznanja i postoje li prepreke
Komentari28/03/2024
-17:29
Napad na koncertnu dvoranu Krokus siti, u predgrađu Moskve, u kojoj je poginulo 143 ljudi, pokrenulo je i pitanje efikasnosti obaveštajnih službi u identifikovanju i sprečavanju masovnih terorističkih akata.
Naime, Sjedinjene Države su početkom marta uputile obaveštenje svojim državaljanima u Rusiji da "ekstremisti planiraju da napadnu masovna okupljanja u Moskvi", a u izveštaju se posebno spominju koncerti, preneli su ranije svetski mediji.
Amerikancima u gradu tada je savetovano da izbegavaju bilo kakva velika okupljanja i to 48 sati nakon što je izdato upozorenje. Vlasti u Vašingtonu navode i da su takođe ovim povodom direktno komunicirale i sa ruskom vladom, koja je ove navode ocenila kao "provokaciju".
Naime, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, Adrin Votson rekla je kako je informacija o planiranom napadu podeljena sa ruskim vlastima što je, kako je napomenula, u skladu sa dugogodišnjom politikom "obaveze na upozorenje".
Nedugo nakon toga desio se napad na koncertnu dvoranu Krokus u predgrađu Moskve, u kojem su smrtno nastradale 143 osobe, među njima je petoro dece uzrasta od devet do 16 godina, a povređeno je više od 180.
Ovaj napad, koji se desio 22. marta, definisan je kao jedan od najtežih terorističkih napada na Moskvu poslednjih decenija. Teroristička organizacija "Islamska država", koja je poznata kao jedna od najradikalnijih islamskih organizacija, preuzela je odgvornost za ovaj napad.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Privedeno je ukupno 11 osoba, uključujući četiri strana državljana za koje se navodi da su direktno učestvovali u napadu i preti im doživotna zatvorska kazna. Oni su privedeni u Brjanskoj oblasti, jugozapadno od Moskve, dok su pokušavali, kako tvrde ruske vlasti, da potraže utočište prelaskom obližnje ukrajinske granice.
Povezane vesti
Ogranak osumnjičen za napad na Moskvu takođe je povezan sa onim o američkim snagama i civilima na aerodromu u Kabulu u avgustu 2021, kao i nedavnim smrtonosnim bombaškim napadima u Iraku, piše BBC.
Inače napad se desio samo nedelju dana nakon što je Vladimir Putin proglasio svoju pobedu na održanim predsedničkim izborima i preuzeo svoj peti mandat. On je u to vreme takođe promovisao i poruku o nacionalnoj sigurnosti. Istovremeno, Rusija se već duže vreme nalazi u nezavidnoj pozicji zbog napetih međunarodnih odnosa, pre svega zbog rata koji vodi u Ukrajini.
Zbog toga se i otvara pitanje zbog čega Kremlj nije reagovao na upozorenja koja su stigla sa američke strane?
Zbog čega je Kremlj ignorisao upozorenja iz Vašingtona?
Naime, upozorenje američke Centralne obavještajne agencije (CIA), koja ima širok pristup komunikacijama i mrežu obavještajaca, smatra se visoko kredibilnim. Iako se nije radilo o tačnom datumu, kada je izdato upozorenje, ipak se radi o vrlo bliskom vremenskom roku između upozorenja i datuma kada se desio napad na Krokus. Takođe se kao meta u samom izveštaju pominjala Moskva i mesto za zabavu.
CNN je takođe saopštio da postoji izveštaj, koji dolazi iz dva izvora, da je od novembra postojao stalni dotok obaveštajnih podataka o tome da je ISIS odlučan da napadne Rusiju.
Međutim, ono što je sporno za rusku starnu, piše The Conversation, je to što njihova vlada trenutno ima osećaj da je u ratnom odnosu sa Zapadom i takođe su svesni da je CIA poprilično umešana u pružanje vojnih obaveštajnih podataka Ukrajini.
Tanjug/AP/Carolyn Kaster
Zbog toga je Kremlju bilo teško da ozbiljno shvati američka upozorenja, pa čaki da ih prihma. Dimitri Peskov, portparol Kremlja, tvrdio je da Rusiji nisu potrebne američke obaveštajne službe. On je zbog toga konferenciji za novinare rekao: "Naše službe bezbednosti rade same, nikakva pomoć trenutno nije na stolu".
Povezane vesti
Istraživač terorizma na Kraljevskom koledžu u Londonu Piter Nojman ocenio je za nemački radio Deutschlandfunk, na koji se pozvia DW, da je Putin ove poruke shvatio na potpuno drugačiji način od onog koji se očekivao.
"Vladimir Putin je odbacio upozorenje kao propagandu. On je u suštini rekao da je to neka vrsta psihološkog rata "kojim žele da izbace iz koncepta" i nije to uopšte shvatio ozbiljno", rekao je Nojman.
Stručnjak za pitanja bezbednosti nemačkog javnog servisa ARD Mihael Gečenberg kaže da veruje da su Amerikanci javno objavili upozorenje, jer verovatno više ne postoji nikakva saradnja sa ruskim tajnim službama.
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Povezane vesti
"Države u principu uvek upozoravaju jedna drugu na predstojeće ili planirane terorističke napade preko svojih tajnih službi, onda kada saznaju za njih. To se događalo i u prošlosti u saradnji s ruskim tajnim službama. Pretpostavljam da je ta saradnja zbog rata Rusija protiv Ukrajine prestala", rekao je Gečenberg za DW.
Grupacije kao što je "Islamska država" ne zaustavljaju se na nacionalnim granicama, kao što dokazuju nedavni napadi u Rusiji, Iranu i Avganistanu. U tom smislu, piše dalje DW, je za javnu bezbednost ključno da oni koji prate njen rad u različitim zemljama takođe i rade zajedno.
Prema Gečenbergovoj proceni, to generalno dobro i funkcioniše.
"Informacije se, posebno između zapadnih tajnih službi, dosledno razmenjuju. Dojave se prosleđuju, a zatim ih obrađuju nadležna istražna tela. Često se ispostavi da su dojave irelevantne. Međutim, tamo gde nečeg ima, sprovodi se istraga i osobe se hapse", navodi.
Tanjug AP/Dmitry Serebryakov
Inače, američke tajne službe pozivaju se na javno dostupnu direktivu "Obaveza upozorenja", zakona o tajnoj službi iz 1947. godine, kao i na dekret predsednika Ronalda Regana iz 1981. godine. Gečenberg ukazuje da je to poslednjih godina dobilo na težini.
"U osnovi se mora reći da je 11. septembar 2001. odigrao zaista veliku ulogu. Rečeno je da to više ne sme da nam se dogodi, odnosno da se važne informacije ne prenose. I to traje sve do danas", dodaje ovaj nemački stručnjak.
Obaveštajne informacije naspram međusobnoj netrpljivosti
The Conversation navodi takođe da zemlje koje nemaju potpno prijateljske odnose takođe dele tajne na selektivnoj osnovi. Postoji, na primer, duga istorija "zapadne obaveštajne veze" (izraz koji se koristi za deljenje obaveštajnih podataka) od strane Ujedinjenog Kraljevstva i SAD sa Pakistanom i Saudijskom Arabijom.
Rusija i Zapad su takođe delili obaveštajne podatke oko terorističkih grupa, barem su to činili pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Međunarodne obaveštajne službe često su formirale neku vrstu "paralelnog diplomatskog sistema nacija" i u stanju su da razgovaraju otvorenije, oslobođene pogleda javnosti i javne diplomatije.
Deljenje važnih obaveštajnih podataka je takođe pomoglo da se poboljšaju odnosi između neprijateljskih nacija ili je pomoglo da se otvori povratni kanal da se počne otvorenije razgovarati o tenzijama.
CIA je možda podelila upozorenje o mogućem napadu kao sredstvu da pokaže želju da ponovo počne da normalizuje svoje odnose sa Rusijom. Verovatno bi želeli da izbegnu da se Ukrajina okrivi za napad, što se kasnije i dogodilo.
profimedia
Za Moskvu bi bilo politički zgodno da tvrdi da je Ukrajina imala neku povezanost sa napadom. Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao je da svi oni koji su umešani u zaveru "moraju biti pronađeni i pobijeni bez milosti, uključujući zvaničnike države koja je počinila takav zločin".
Ideja da je napad sponzorisala ili pomagala Ukrajina pomaže da se podstaknu dominantni antikijevski narativi koje proizvodi Kremlj.
Međutim, Vladimir Putin nije imao kud i prihvatio je ulogu "Islamske države" u napadu, ali je takođe optužio Ukrajinu da je umešana ili čak odgovorna. Sve u svemu, zvanična adresa za odgovorne za teroristički napad u Moskvi odnosi se na "Islamsku državu".
Kako džihadisti danas deluju i šta je ISIS-K?
Kako je Euronews Srbija ranije pisao ISIS-K zapravo oslikava strategiju regionalizacije koju je ovaj međunarodni džihadistički pokret sledio od kako je izgubio svoju bazu u Iraku i Siriji. Taj posao im je inače olakšan nestabilnošču avganistansko-pakistanskog područja.
U izveštaju tima Ujedinjenih nazija za nadzor je istaknuto da je ISIS-K usvojio sistem baziran na mreži, umesto prethodnog, koji je bio hijrarhijski. Veruje se da je to grupi omogućilo veću fleksibilnost. Broj boraca ISIS-K je procenjen na između 4.000 i 6.000 i to ne samo u Avganistanu i Paksitanu, već i u Azrbejdžanu, Iranu, Turskoj, ali i u Rusiji i nekoliko drugih država.
Borci ove organizacije su se zakleli na lojalnost "Islamskoj državi" koja je tada sticala uticaj izvodeći napade u Iraku i Siriji, kao i na mete u zapadnim državama.
Tanuug AP/Alexander Zemlianichenko
"ISIS Korasan je bila jedna od prvih podružnica (u centralnoj Aziji ) koja se zaklela na vernost Islamskoj državi", rekao je za NPR Asfandiar Mir, viši istraživač na Institutu za mir SAD.
On je objasnio da je ta grupa nastojala da se istakne među džihadističkim borcima tako što je usvojila radikalni islamski pogled na svet koji je borbeniji i beskompromisniji u odnosu na onaj koji su imale Al Kaida i Talibani.
U avgustu 2021. godine ISIS-K je izveo smrtonosni napad na aerodromu u Kabulu u kojem je ubijeno više od 150 avganistanskih civila i više od 10 pripadnika američkih službi. Vođe grupe su stacionirane u istočnom Avganistanu i Pakistanu. Međutim, prema podacima stručnjaka iz Centra za strateške i međunrodne studije (CSIS), grupa nastoji da proširi svoje operacije širom regiona Korasana, istorijskog pojma koji obuhvata delove centralne Azije, Avganistana, Irana i Pakistana.
"Rusija je nekada jednak, ili čak veći neprijatelj za ISIS-K od SAD", rekao je Danijel Bajman, viši saradnik na CSIS-u i provfoesor na Džordžtaun univerzitetu koji se dugo bavi proučavanjem Islamse države.
Tanjug/AP/Investigative Committee of Russia
Rusija je bila saveznik sirijske vlade u borbi protiv ISIS-a, a takođe je razvila veze sa Talibanima u Avganistanu, što je dodatno razljutilo vođe ISIS-K. Prema Bajmanovim rečima, mržnja prema Rusiji je i dalje intenzivna među džihadistima koji su se borili protiv ruske vojske u Čečeniji.
Naveo je i da bi vreme napada jednostavno moglo da odažava činejnicu da su se opertivci ISIS našli u određeno vreme na određenom mestu: "Možda je jednostavno napad bio spreman... a ovo je bio dobar trenutak za njih".
NPR u svom tekstu postavlja pitanje i ko su drugi neprijatelji Islamske držve, i daje odgovor: "Praktično svi". ISIS je objavio neprjateljstvo Al Kaidi, Kini, Iranu, Pakistanu, Rusiji, Siriji, Talibanima i Americi.
Preporuka za vas
Komentari (0)