Spor između Teksasa i Bajdenove administracije: Pitanje imigracije i Abotov plan u fokusu izborne trke

Sukob države Teksas i američke federalne administracije zbog pitanja kontrole granice i ilegalne migracije esklairao je ove nedelje posle presude Vrhovnog suda u korist centralnih vlasti u Vašingtonu. Uprkos tome, guverner Teksasa nastavlja sa kontroverznim merama kao što je postavljanje "žilet žice" na granici. U međuvremenu, veliki broj republikanskih kongresmena je podržao Teksas, a čini se da to će to pitanje biti u centru pažnje ovogodišnje izborne kampanje.

Sukob između Teksasa i federalne administracije zapravo traje još od kada je migrantska kriza eskalirala 2021. godine. Tada je Teksas pokrenuo operaciju "Usamljena zvezda" da bi pojačao resurse oko granice.

U najnovijoj esklaciji tog spora Vrhovni sud je ove nedelje doneo presudu protiv guvernera Grega Abota koji je postavio kilometrima dugačku žilet žicu duž granice s Meksikom. Ali uprkos presudi suda, ovaj republikanac je najavio da će postaviti još takve žice da bi suzbio ono što naziva "invazijom".

AP/Eric Gay

Čini se da "zvezda" Teksasa više nije toliko usamljena, jer je Abot posle presude dobio podršku velikog broja republikanskih guvernera. Zapravo, u četvrtak je njih 25 izdalo zajedničko saopštenje solidarnosti sa Abotom zbog toga što, kako su naveli, on "želi da zaštiti američke građane od istorisjkog nivoa ilegalnih migranata, smrtonosne droge kao što je fentanil, i od terorista koji nastoje da uđu u zemlju".

Tako je guvernerka Južne Dakote Kristi Noem obećala da će sama voziti žilet žicu na granicu ako predsednik Džozef Bajden ili savezne snage spreče guvernera Teksasa da zadrži operativnu kontrolu nad parkom u Igl Pasu.

"Uvešću još žilet žice iz Južne Dakote ako budem morala, kako bi Abot mogao da radi svoj posao", rekla je Noem za Fox news i dodala:

"Ono što ljudi zaboravljaju je da su guverneri glavnokomandujući. Mi smo odgovorni za muškarce i žene naše Nacionalne garde. To je teška odgovornost koja je na našim plećima, i zato nikada ne angažujemo naše vojnike Nacionalne garde i te ljude i žene osim ako nije neverovatno važno."

Da li se nešto menja posle presude Vrhovnog suda?

Greg Abot je kao deo već pomenute operacije "Usamljena zvezda" postavio 48 kilometara žilet žice u okolini grada Igl Pas. Ali Vrhovni sud je uponedeljak doneo presudu u korist administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena u sporu sa državom Teksas. Sudije su većinom od pet prema četiri presudile da američka granična patrola može da seče i ukloni žicu koju je postavila Nacionalna grada Teksasa.

Američko Ministarstvo pravde je tvrdilo da ta ograda ugrožava rad graničnih patrola, kao i da predstavlja opasnost za migrante, ali i za snage reda. Neki od ilegalnih migranata su se posekli na toj žici.

Tanjug/AP/Eric Gay

S druge strane, u izjavi za Foks Njuz, Abot je rekao: "Zbog toga što je Bajdenova administracija zapravo odustala od odgovornosti da obezbedi granicu i da uspostavi zakon, Teksas jednostavno osigurava svoju granicu".

Objavio je i fotografije Nacionalne garde Teksasa koja postavlja novu žilet ogradu kod reke. Kako piše BBC, čini se da taj potez nije u suprotnosti sa odlukom Vrhovnog suda, koji je izdao dozvolu za uklanjanje postojeće žice, ali u presudi nisu pomenute nove barijere.

Pritisak na Bajdena da preduzme oštrije mere

Na drugom političkom polu, demokrate apeluju na predsednika da preduzme oštrije korake protiv Teksasa.

"Guverner Greg Abot koristi Nacionalnu gardu Teksasa za opstrukciju i kreiranje haosa na granici", naveo je kongresmen Hoakin Kastro na društvenoj mreži X, pozicajući na to da se uspostavi federalna kontrola nad gardistima.

Još jedan pravni izazov za Abota koji dolazi iz Bele kuće odnosi se na njegove odluke o plutajućim barijerama na reci Rio Grande i o zatvaranju hiljada migranata optuženih za upad u državu.

Tanjug/AP/Patrick Semansky, File

BBC navodi da Abot nastoji da preveze migrante u gradove i države gde su na vlasti demokrate, i da raste pritisak na predsednika Bajdena da preduzeme mere kako bi zaustavio tok dolazaka.

Prošle nedelje je Bajden naveo da je spreman da deluje, ali je naveo da zakonodavci na Kapitol Hilu prethodno moraju da se saglase za značajnim reformama politike. Međutim, izgledi za ovu vrstu pogodbe ni u jednom domu Kongresa, a naročito u oba, veoma su tanki. Republikanci u Predstavničkom domu trenutno forsiraju inicijativu za opoziv ministra za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa.

Tramp: Bajden želi da "veže ruke" Abotu

Podrška Gregu Abotu dolazi od još jedne značajne figure, i to od bivšeg predsednika Donalda Trampa koji trenutno ima najveće šanse da ponovo bude kandidat Republikanaca za tu funkciju.  

Tramp je pozvao države da pošalju svoje gardiste na granicu s Meksikom. Takođe, obećao je da će blisko sarađivati sa Teksasom i boriti se protiv "invazije" ukoliko ponovo postane predsednik u januaru 2025. godine, prenosi Fox News.

Tanjug/AP/Charlie Riedel

U objavi na mreži "Truth Social", optužio je Džozefa Bajdena da želi da "veže ruke" republikanskom guverneru u Tekasasu da bi se nastavila invazija bez kontrole.

Imigracija - pitanje u fokusu uoči izbora

Imigracija je postala centralno pitanje uoči izbora u SAD koji se održavaju u novembru ove godine, a BBC piše da su birači u Ajovi i Nju Hempširu dali prednost  Donaldu Trampu upravo zbog pitanja granice.

CNN u svojoj analizi piše da nikoga ko prati američku politiku u poslednjih 30 godina ne bi trebalo da iznenadi to što nema kompromisa o graničnoj politci.

Tanjug/AP//Fernando Llano

Ističe se i da Donald Tramp ponovo želi da to pitanje bude u fokusu njegove predsedničke nominacije i da se protivi bilo kakvoj vrsti kompromisa između demokrata i republikanaca, naročito zato što bi to moglo da znači neku vrstu pravne pobede aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.

Navodi se, međutim, da se različite verzije iste priče ponavljaju poslednjih nekoliko decenija i da je svaki skorašnji predsednik, bio on republikanac ili demokrata, pokušao da postigne kompromis i pripiše sebi zasluge, ali da to nije bilo moguće zvog tvrdog otpora na Kapitol Hilu.