Igre 
Sve oči uprte ka Pacifiku: Izbori na Tajvanu mogli bi da nas približe odgovoru na bezbednosno pitanje koje čeka ceo svet
Komentari13/01/2024
-08:01
Oči svetske javnosti ovog vikenda uprte su u Pacifik, pošto se na Tajvanu održavaju predsednički i parlamentarni izbori. Pobeda vladajuće stranke će sigurno pogoršati tenzije sa Kinom, dok bi trijumf opozicije mogao da pokrene nezgodna pitanja o odbrambenoj politici ostrva.
Kada je kineski predsednik Si Đinping rekao američkom kolegi Džozefu Bajdenu da će Peking ponovo ujediniti Tajvan sa ostatkom Kine, mnogi su to videli kao upozorenje, a priliku da do toga dođe imaće ukoliko na izborima na ostrvu pobedi kandidat partije Kuomintang, koji se zalaže za povratak miroljubive i otvorenije politike prema Pekingu.
"Tokom svog mandata neću se baviti pitanjem ujedinjenja. Možda nam izgledaju prijateljski, ali da li to znači da prestajemo da se pripremamo za rat? To bi bilo previše opasno. Zato treba da imamo svoj srednji put, tajvanski put", izjavio je tokom kampanje predsednički kandidat Kuomitanga, Hou Jouji.
profimedia
Međutim, ostrvo sa 23 miliona stanovnika nikada nije bilo deo Narodne Republike Kine kojom upravljaju komunisti, a ankete pokazuju da građani to i dalje odlučno odbacuju.
Iako su razlike male, najveću prednost ima kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije i sadašnji potpredsednik.
On je sa predsednicom Cai Jingven često bio u poseti Americi i pored toga što Sjedinjene Države zvanično ne priznaju nezavisnost Tajvana.
"Bezbednosno pitanje Tajvana je problem za ceo svet. Mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza su neophodni elementi za globalnu bezbednost i prosperitet. Tajvan se nalazi na prvoj liniji Indopacifika i suočava se sa pretnjom iz Kine. Naravno, naša je dužnost da ispunimo svoje obaveze", izjavio je nedavno predsednički kandidat Demokratske napredne stranke i aktuelni potppredsednik Vilijam Lai.
Tanjug AP/Chiang Ying-ying, File
Povezane vesti
Prekretnicu u odnosima Tajvana i Amerike uspostavila je poseta predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu 2022. godine.
"Tumor koji ne treba dirati"
Alternativni kandidat Tajvanske narodne partije Ko Ven Je, hirug i bivši gradonačelnik Tajpeja sarađivao je u prošlosti i sa Demokratskom naprednom partijom i sa Kuomintangom.
"Zašto brinete šta će biti za 30 godina? Ja bar znam da narod Tajvana ne želi ujedinjenje u narednih deset. Verska neslaganja posle krstaških ratova nisu rešena 700 godina. Rat između Izraela i arapskih zemalja traje već 70 i rešenja nema. Mislim da kao političar ne možete odmah da rešite problem. Kada sam radio kao hirurg, kad vidim tumor, odstranim ga. Ali za sada, moramo da živimo sa njim", ističe kandidat Tajvanske narodne partije .
profimedia
U međuvremenu, Kina je poručila da oko Tajvana nema komprimisa i apelovala na Sjedinjene Američke Države da se "ne mešaju" u predstojeće izbore. Portparolka ministarstva spoljnih poslova Mao Ning poručila je tokom konferencije pred izbore na Tajvanu da je pokušaj borbe za nezavisnost te teritorije osuđena na propast.
"Amerika treba ozbiljno da se pridržava principa politike jedne Kine i odredi tri zajednička saopštenja između Kine i SAD, na osnovu kojih se promišljeno rešavaju pitanja u vezi sa Tajvanom, i izbegava slanje pogrešnih signala separatistima za nezavisnost Tajvana. Pokušaji vlasti Demokratske progresivne partije da traže nezavisnost uz podršku Vašingotna osuđeni su na propast", navodi kineska portparolka.
Da li se će izbori odrediti sudbinu Tajvana?
Tajvan se odvojio od Kine posle građanskog rata 1949. i od tada su politički odnosi napeti, dok su kuturne veze jake, kao i ekonomske. Ipak, Kina na dnevnoj bazi u pravcu Tajvana šalje avione i brodove.
S druge strane, američka flota i dalje je pozicionirana u blizini ostrva, dok se Japan, glavni saveznik SAD u regionu, sve više naoružava.
Povezane vesti
Govoreći o aktuelnim izborima na Tajvanu, potpredsednik Centra za Kinu i globalizaciju i profesor Sučou univeriziteta Viktor Gao kaže za Euronews da su ovi izbori važni ali da oni neće odrediti sudbinu Tajvana.
"Ko god bude izabran, imaće stvarnu odgovornost za usmeravanje situacije u pravcu mira, a ne u pravcu sukoba ili čak rat. Međutim, želim da naglasim da sudbina Tajvana neće biti odlučena na tim izborima za lokalne rukovodioce i ti lokalni izbori neće diktirati i odlučiti sudbinu odnosa sa Pekingom. Zašto? Zato što će sudbina Tajvana i odnosa sa Kinom biti odlučeni samo jednim principom, a to je da postoji samo jedna Kina i Tajvan je deo Kine. Niko na svetu, nijedna politička sila na svetu, koja god bila, neće moći da promeni taj duboki trend našeg vremena", navodi Gao.
On očekuje da će Tajvan biti prisajedinjen Kini, i nada se da će to proći mirno.
Povezane vesti
"Ukoliko separatisti žele da gurnu tu situaciju u stanje bez povratka ili ako neka strana zemlja želi da se umeša i da podstiče separatizam Tajvana od Kine, Tajvan se neće vratiti mirnim sredstvima. To je duboki trend našeg vremena i nadam se da svi na Tajvanu to shvataju", ukazuje Gao.
Dva scenarija u kojima bi Kina upotrebila silu
On je uveren da je separatizam protivan miru, razvoju i blagostanju tog regiona, navodeći da 24 miliona stanovnika Tajvana to moraju da shvate.
"Separatizam Tajvana ide u pravcu ćorsokaka i doneće samo nesreću i katastrofu narodu na Tajvanu, čemu se protive milijardu i 400 miliona ljudi u Kini. Mirno prisajedinjenje neizbežno će se desiti i niko ne bi trebalo da zaista podstiče Tajvanski separatizam", ističe kineski profesor, naglašavajući da je stav Kine decenijama bio da oslobodi Tajvan i od početka 80-ih Kina se zalaže za mirno prisajedinjenje i to se, kako kaže, do danas nije promenilo.
Euronews Srbija
"Mi želimo da se ujedinimo sa Tajvanom mirnim sredstvima. Međutim, nijedan jedini lider prve generacije, druge generacije, treće, četvrte, pete generacije nikada nije odustao od upotrebe sile za oslobođenje Tajvana", objašnjava profeor dodajući da postoje dva scenarija u kojima bi Kina upotrebila silu na tom području.
"Jedan je ako separatisti na Tajvanu gurnu ovu situaciju u stanje bez povratka, a druga situacija je ako se umešaju strane sile i podržavaju separatizam Tajvana od Kine. Po tim ekstremnim uslovima, sila će biti upotrebljena da se Tajvan povrati Kini, ja se nadam međutim, da separatisti neće otići tako daleko. I da nijedna strana zemlja neće biti dovoljno luda da podrži nezavisnost Tajvana, jer sve zemlje na svetu, sve organizacije Ujedinjenih nacija priznaju da postoji samo jedna Kina i Tajvan je deo Kine. Ne mešajte se u domaće, unutrašnje poslove Kine, ili pak ako dođe do građanskog rata, ne mešajte se ponovo u građanski rat u Kini", zaključuje Viktor Gao.
Kakvi su odnosi SAD i Tajvana?
Vašington je prekinuo formalne veze sa Tajvanom 1979. od kada se pridržava politike "jedne Kine", tako da je zvanični Peking odnosno Narodna Republika Kina jedini subjekt u međunarodnom sistemu.
Ipak, SAD održava bliske nezvanične veze sa Tajvanom. Istovremeno, Amerika je za vreme mandata Bajdena, ali i Trampa povećala vojnu podršku u vidu prodaje oružja Tajvanu, prenosi Si-En-En.
Vašington tvrdi da ne favorizuje nijednog predsedničkog kandidata na Tajvanu, a Bajden je rekao da je izričito upozorio Sija da se ne meša u izbore tokom njihovog samita u San Francisku u novembru prošle godine.
To je uznemirilo Peking, koji upozorava da je pitanje Tajvana "prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima Kine i SAD".
Bajden je takođe u više navrata rekao da će SAD braniti Tajvan ako Kina izvrši invaziju, što je izazvalo pitanja da li se SAD odmiču od svoje dugogodišnje politike.
profimedia
Ipak, spoljnopolitička komentatorka Si-En-En-a Nektar Džan kaže da ogromna većina ljudi na Tajvanu ne želi da njima vlada Kina, navodeći da je politika Si Đinpinga sve agresivnija prema "ostrvskom susedu".
"Kina se otvoreno protivi trenutnoj vladajućoj stranci Tajvana i izbore postavlja kao izbor između "rata i mira, prosperiteta i propadanja“. Si je izneo novo upozorenje Tajvanu u novogodišnjem govoru, izjavivši da je ponovno ujedinjenje domovine istorijska neizbežnost", ističe Džan.
Ona upozorava na to da će način na koji će Kina reagovati na izbor tajvanskih birača ovog vikenda biti test da li Peking i Vašington moći da upravljaju tenzijama ili da krenu ka daljoj konfrontaciji.
Si-En-En piše kako izbori na Tajvanu dolaze u trenutku kada SAD pokušavaju da stabilizuju teške odnose sa Kinom i spreče da napeta situacija preraste u sukob.
Komentari (0)