Igre 
Ratovima se ne nazire kraj, a svet se sve brže menja: Kako će se globalni haos iz 2023. odraziti na godinu pred nama?
Komentari30/12/2023
-17:01
Godinu za nama obeležili su oružani sukobi i politička previranja. Pored rata u Ukrajini čiji se kraj još ne nazire, u oktobru je izbio i sukob Izraela i Hamasa i stavio ga u drugi plan. Takođe se vodio "zaboravljeni" rat u Nagorno-Karabahu u kojem je Azerbejdžan zauzeo kompletnu teritoriju provincije u samoproglašene jermenske republike Arcah, proteravši 100.000 Jermena.
Održani su i mnogi važni izbori, pa je tako predsednik Kine Si Đinping osvojio treći mandat i posetio SAD prvi put posle šest godina. Posebno interesantni izbori u Evropi zabeleženi su u Slovačkoj, Poljskoj i Holandiji. Robert Fico, populista kojeg su mediji označili kao pro-ruskog čoveka, izabran je za premijera Slovačke. Centrista Donald Tusk je u Poljskoj okončao osmogodišnju vladavinu konzervativne stranke Pravo i Pravda, dok je u Holandiji pobedila Partija Slobode desničarskog lidera i anti-islamiste Gerta Vildersa. Zanimljivo je bilo i u Argentini gde je na izborima pobedio samoproklamovani anarhokapitalistički kandidat Havijer Milej koji je obećao da će pezos zameniti dolarom.
Na koje procese i događaje treba da obratimo pažnju u 2024. i kako se svet promenio u godini za nama, o tome su u emisiji Euronews svet govorili Vladimir Todić, dr istorijskih nauka i Mirko Dautović, spoljnopolitički analitičar. Obojica stručnjaka složila su se da je 2023. godina bila izuzetno dinamična i da su se promene na globalnom planu ubrzale. Kao početak tog ubrzanja identifikuju kovid krizu, nakon koje je rat u Ukrajini, prema rečima Todića dinamika u međunarodnim odnosima dobila drugačiji zamajac.
Velike ambicije "nedodirljivog" Izraela
Što se tiče rata u Izraelu Dautović smatra da je on znak slabljenja hegemonije SAD na globalnom planu.
"Vidimo zapravo ograničenje američke moći i kraj tog unipolarnog svetskog poretka. Ne u tom nekom zlom smislu. Dakle, govorim čisto o tome da kada hegemon više ne može da održi svetski sistem pravila svetskog sistema, da dolazimo upravo do ovakvih stvari. A to je zapravo kršenje poretka. U ovom slučaju, kako Izrael može nekažnjeno i bez ikakvih zapravo velikih posledica da radi te stvari kako je radio u Gazi. Ili pak, da Rusija bez nekih opet velikih posledica može nešto uraditi u Ukrajini. Sutra će to biti neko treći, četvrti, peti. Na kraju, haos se umnožava upravo zato što poredak pravila koja su postojala slabe", rekao je analitičar.
Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Istoričar Vladimir Todić smatra da su poslednje ozbiljne šanse za dogovor između palestinske i izraelske strane propuštene još početkom 90-ih godina. Nakon toga je, kako kaže došlo do rasta veoma konzervativne desnice koja je pre toga bila marginalizovana za vreme Regana i neokonzervativaca.
"Ona se prosto razbuktala i njen rast možemo da sagledavamo i zbog jedne duboke podele u američkom društvu, pre svega u ekonomskoj sferi. Srednja klasa više nije ono što je bila i vi kad pogledate te tzv. "swing state" (države u sa približnim brojem demokratskih i republikanskih glasača prim, aut.), gde je Donald Trump dobio 2016, i gde je dobio u nekadašnjim važnim uporištima demokrata", rekao je Todić i dodao da se Izraelu ukazala šansa jačanjem globalne moći Amerike početkom 90-ih.
profimedia
Povezane vesti
"Čini mi se da je Izrael tu situaciju iskoristio i da je tu došlo do nekakvog novog približavanja i da sada mi živimo vrememu kraja unipolarnog sveta i jedne nove preraspodele moći sa vrlo neizvesnim krajem i na kom nivou će se ta preraspodela moći završiti. Mislim da američka politika prosto ima jednu vrstu inercije i da zbog dubokih unutrašnjih problema, taktičkih problema u domenu izborne godine i tako dalje", rekao je on.
Analitičar Dautović smatra da Izrael ima nameru da proširi sukob, kao što je ranije najavio, na jug Libana, te da bi to moglo da se desi nakon završetka operacija u Gazi i na Zapadnoj obali.
"Prvo će sada da očiste Pojas Gaze, zatim sledi Zapadna obala i onda ćemo videti da li će krenuti na Liban i naravno do koje tačke", kazao je on i podsetio da je Izrael već u prošlosti okupirao Liban.
Ipak, Dautović smatra da su ti koraci Izraela pogrešni, jer on ima svega desetak miliona stanovnika, veoma velike teritorijalne ambicije.
"Nisam siguran da oni imaju baš toliku organizacionu moć da sve to postignu. I morate imati na umu igru koju igra premijer Netanjahu, a to je da njemu je glava u torbi. Iza njega su ogromne optužbe za korupciju. Pokušao je pravosudnu reformu koja bi ukinula autonomiju sudstva i podredila ga njemu upravo kako bi mogao da šteluje sudski proces u kojem je u toku protiv njega. To je izazvalo one ogromne proteste koje smo takođe zaboravili. Oni su se utihnuli naravno posle 7. oktobra. Njemu je u interesu da se rat širi i nastavi", kaže Dautović.
profimedia
Nazile li se kraj rata u Ukrajini?
Rat u Ukrajini je još jedan sukob sa velikim globalnim posledicama, čiji kraj deluje nemoguće predvideti. Kako je za Euronews Srbija rekao Artjom Serebrenjikov sa Visoke škole ekonomije u Moskvi, većina borbi će se odvijati u Donbasu i verovatno na frontu u Zaporožju.
"Ne očekujem spektakularne pobede ili brzo napredovanje. Biće to sporo, krvavo i sa velikim brojem žrtava. Verujem da je kraj igre za Rusiju da čeka dok Ukrajina ne popusti u korist mira ili se čak preda", predviđa Serebrenjikov.
Povezane vesti
Istoričar Vladimir Todić je donekle drugačijeg stava i ne misli da će rat za Rusiju biti tako lak sledeće godine. On takođe ističe ulogu Poljske koja je u prvim danima i nedeljama rata pružala najodlučniju podršku Ukrajini, kada su, kako navodi, u Vašingtonu i Briselu mislili da će Putinov "blickrig" dovesti do pobede Rusije i instalirati marionetski režim.
profimedia
"Ja bih se složio da će se ovaj rat nastaviti, da će to biti jedna igra iscrpljivanja, međutim mislim da će se nastaviti zapadna pomoć. Mislim da će se ovaj zastoj u pomoći u američkom Kongresu prevazići i da će demokrate, suočene sa objektivnim problemom koji imaju, a taj problem može da bude vrlo ozbiljan za predsednika Bajdena ukoliko se ne reši odnosa prema Ukrajini i daljem toku rata, da će se izaći u susret jednom delu republikanskih zahteva", rekao je Todić.
Što se samog rata tiče, on smatra da je ruska strategija u početku bila katastrofalna i vrlo loše osmišljena, ali da je Rusija vojnom moći, produktivnošću vojne industrije i promenama kadrova uspela da utvrdi svoje položaje .
Povezane vesti
"Ukrajinska kontraofanziva zaista nije uspela iz čitavog niza razloga, ali mi se čini da tu postoji jedan vrlo bitan razlog o kojem se često ne vodi računa. Na koji način Zapad pomaže Ukrajini? Da li je ta pomoć dozirana? Koja su sredstva koja se dostavljaju? Tek sada mi imamo najavu bivšeg holandskog premijera Rutea o hitnoj isporuci 18 F-16 aviona i tako dalje. Meni se čini da Sjedinjene Države projektuju ovaj rat na način da Rusija bude oslabljena. Možda nekome izgleda da Rusija ima određena postignuća jer ona je proširila svoj sferu uticaja i ona ima trenutni tempo i tako dalje. Međutim, iz američke perspektive, ja mislim da su oni vrlo zadovoljni jer jednostavno Rusija je izgubila energetski i lobistički uticaj u Evropi koji je išao preko njenih energetskih veza", rekao je doktor istorijskih nauka, ali se nije složio da je Ukrajina žrtvovana.
ASSOCIATED PRESS
Nasuprot tome, on kaže da su njeni interesi kompatibilni sa američkim, poljskim i sa interesima EU, kao i da je NATO ojačao nakon početka rata
"Mi, kao posledicu ovog rata, imamo ulazak dve zemlje u NATO, imamo jaču koheziju unutar NATO-a od početka ovog rata. To je takođe nešto o čemu se ne vodi računa i naravno da postoje nesuglasice. Naravno, mi možemo da vidimo, recimo, kakva je politika mađarskog premijera Orbana. Možemo da vidimo kakva je politika novog slovačkog predsednika Fica. Ali i Fico i Orban ne žele da njihove države se graniče sa Rusijom", kazao je Todić
Kada je u pitanju mogućnost nekog zatišja ili mira analitičar Dautović pominje navode Njujork tajmsa da je Putin dao signal da je spreman na zamrzavanje sukoba po sadašnjim linijama fronta. Međutim, on ne misli da bi to dovelo do rajnog okončanja sukoba.
"Imali bismo samo reprizu onoga što je postignuto sporazumom u Minsku, Minsku 2. To znači da bi se rat nastavio još pet do deset godina, kada ni Ukrajina ne može da odustane od tih teritorija, niti Rusija želi da je pusti", smatra Dautović.
profimedia
Analitičar takođe ističe da vojni ciljevi Rusije nisu jasno definisani, dok za to vreme jača kohezija na Zapadu.
"Ja moram reći da ja dalje ne znam šta su ruski vojni ciljevi. Dakle, naprosto, ja znam da je vojni cilj Ukrajine da povrati te teritorije. Možemo reći da je to nemoguće. Ali šta je cilj Rusije u svemu ovome? Da povrati ove do kraja zauzme oblasti koje je anektirala? Da zbaci režim u Kijevu? Da uzme polovinu Ukrajine? Gde ovo sve treba da vodi? Složio bih se u mnogome sa gospodinom Todićem, da je ovo pojačalo neku koheziju u NATO-u. Istočnoevropske zemlje su potpuno razbuđene. Od Estonije do Rumunije vi imate jedan strah, koji je glavni motivator državama da se odreknu svog suvereniteta pomalo i da sarađuju zajedno u okviru nekakve alijanse", kazao je Dautović.
Kakve bi promene mogla da donese pobeda Trampa
Predstojeći izbori u SAD u novembru jedan su od glavnih političkih događaja u 2024. godini. Prema nedavnoj anketi AP i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC, oko 58 odsto Amerikanaca kaže da bi bilo nezadovoljno kada bi Tramp bio kandidat Republikanske stranke, a 56 odsto je isto tako nezadovoljno Bajdenom. Najveći izazov za Bajdena trenutno je spoljna politika, konkretno rat Izraela sa Hamasom i to što u Americi opada podrška javnosti Izraelu, što se odražava i na Bidenov rating. Prema anketi Njujork tajmsa i Sijena koledža, on je sada na nekih 37 odsto i najviše mu opada podrška među mlađim od 30 godina.
Jonathan Ernst/Pool via AP
Za Trampa je situacija nešto komplikovanija na papiru, ali u praksi se to zaista ne vidi. Protiv bivšeg predsednika se vode četiri aktivna sudska postupka. Međutim, nijedan od ovih postupaka nije loše uticao na njegov rejting, a čak i ako Tramp bude osuđen i proglašen krivim u nekom od ovih postupaka, to neće formalno onemogućiti njegovu kandidaturu, jer američki ustav ne propisuje da neko mora da bude neosuđen da bi se kandidovao za predsednika.
Ono što može da bude izazov za Trampovu kandidaturu je odluka države Kolorado da ga diskvalifikuje sa izbornog listića zbog njegove uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021. godine. Nekoliko drugih država pokrenulo je slične postupke, a u sedam je za sada odbijena diskvalifikacija. Tramp takođe može da se žali Vrhovnom sudu SAD, gde je šest od 9 sudija imenovano od strane republikanskih predsednika, a čak trojicu je on postavio.
Tanjug/AP/Charlie Neibergall
Istoričar Vladimir Todić smatra da američka ekonomija ne stoji toliko loše, te da ne treba isključivati mogućnost Bajdenove pobede.
"Ako se sećate, godinu dana pre prethodnih izbora, šanse Trampa su bile značajno bolje nego što su to recimo danas. Pa su se onda određene stvari i dešavale i došlo se zaista u jednu završnicu, nalik onom iz 2016. vrlo neizvesno. Bez obzira na trenutni rejting predsednika Trampa, ne bih isključio mogućnost da je moguća pobeda sadašnjeg američkog predsednika. A u domenu spoljne politike, u slučaju pobede Donalda Trampa, ne bih bio previše optimističan da sam na poziciji evropskih desničara jer će Donald Tramp pre svega akcentovati na jedan brutalni način odnose između Brisela i Vašingtona sa jedne strane i sa druge strane odnose unutar NATO. On će vrlo jasno postaviti agende koje sada na jedan diskretan način postavlja predsednik Bajden ili još konkretnije" kaže on i dodaje da bi Tramp verovatno jasnije nametnuo zahteve prema NATO partnerima i njihovoj vojnoj potrošnji, odnosno kupivini američkog oružja.
Takođe, istakao je sklapanje dogovora u sferi energetike, pre svega nuklearne tehnologije gde već postoje neki ugovori sa Pojlskom i Rumunijom. Što se rata u Ukrajini tiče Todić ne smatra da bi Tramp previše izašao u susret Rusiji.
"Podsetiću vas na jednu vrlo bitnu stvar. Nije prvo veliko naoružavanje Ukrajine izvršeno za vreme demokratske administracije, nego je to urađeno za vreme Donalda Trampa. Ima vrlo konkretnih razloga za to. Imate svedočenja američkih ambasadora u Ukrajini, da je Donald Tramp imao jedno jasno unutrašnje političko pitanje koje je želeo da reši. I zbog toga je podržao, recimo, na izborima, kao i uostalom Vladimir Putin, predsednika Zelenskog, očekujući da će Zelenski da mu da određene podatke o sinu sadašnjeg predsednika Bajdena, Hanteru Bajdenu. Obećavši Zelenskom da će ga primiti u zvaničnu posetu, pa do toga nije došlo, pa ga je primao na marginama sastanka Ujedinjenih nacija. Dakle, Tramp ima jednu vrlo specifičnu političku agendu, koju bih ja nazvao i biznis agendom u politici, i videćemo koliko će je on koristiti u domenu ozbiljnih suparničkih sporova, kao što je rat u Ukrajini, ukoliko bude došao na vlast", kazao je Todić.
Dautović Trampa vidi kao čoveka dilova poput ruskog cara Aleksandra I ili Napoleona, koji vidi jedan kolač koji velike sile mogu da podele. Na njemu su male sile ili male zemlje kao što su Poljska, Ukrajina, Srbija, Tajvan, Japan i tako dalje
"Donald Trump je daleko bezobzirniji u pogledu interesa tih malih zemalja. On je spreman da povuče crtu preko Ukrajine, ja tebi dam istok, dam ti centar, ti meni daš povlačenje svojih snaga iz Nigera, daj mi uranijum, podrži me oko Kine, odnosno podrži me oko Tajvana", kazao je Dautović i dodao da se Trampov pristup vrti upravo oko njega samog i njegove ličnosti.
Opasna žarišta na Pacifiku
Što se tiče Tajvana, on misli da je to ostrvo previše važno za Sjedinjene Američke Države da ga ne bi branile. Kao glavni razlog ističe, ne demokratiju, već proizvodnju poluprovodnika, od kojih se 60 odsto proizvodi na Tajvanu
"Bude li Kina zauzela to ili samo uznemirila, odnosno uništila proizvodne kapacitete Tajvana u nekom potencijalnom ratu, to bi vodilo takvom uznemirenju industrije 21. veka, jer vi bez tih čipova, bez tih poluprovodnika ne možete ništa više da pravite. Računari, televizori, satovi, automobili, sve se bazira na tome", Smatra Dautović i dodaje da su upravo zbog toga Evropa i Izrael krenuli u vraćanje proizvodnje te tehnologije na svoje teritorije.
profimedia
Dautović ne misli da će Tajvan biti glavno žarište u okršaju SAD i Kine već spor u Južnom kineskom moru, gde je Kina izgradila seriju mikroostrva, što je, po njemu, varanje međunarodnog prava.
"Jer vi, dakle, sa svakog ostrva proširujete ekonomsku zonu i svoje vaše pomorske granice za još toliko. Dakle, oni grade sada ta ostrva na taj način da zapravo njihova teritorija, odnosno akvatorija, seže do Indonezije. I da tu dolazimo sada do okršaja između Filipinaca, Indonežana i Kine, i Vijetnama. Sad vi imate čitavu tu alijansu južno-jugoistočnoazijskih zemalja. Dakle, Vijetnam, koji je nekada bio glavni američki protivnik, je sada glavni američki saveznik zajedno sa Indonezijom i Filipinima u tome da se na neki način Kina sputa tu. I vi tu zaista sad imate opasnost do okršaja između kineske flote i flota tih zemalja", rekao je Dautović i dodao da se nameće pitanje šta bi bila reakcija Amerike u slučaju tog sukoba.
Preporuka za vas
Komentari (0)