Ko izlazi na crtu Vladimiru Putinu: "Onemogućavanjem kandidature Duncove gubi se i tračak neizvesnosti"
Komentari29/12/2023
-20:07
U godini pred nama održaće se predsednički izbori u Sjedinjenim Državama i u Rusiji. Kako je reč o dve sile čije odluke utiču na ostatak sveta, s pažnjom se prati ko će aktulenim predsednicima izaći na crtu. U Rusiji je pored Vladmira Putina u trci kandidat ruske nacionalističke partije, a bivšoj novinarki, glavnoj predstavnici opozicije nije odobrena kandidatura.
Aktuelni predsednik Rusije na predsedničkim izborima 2024. godine neće biti kandidat ni Jedinstvene Rusije, niti Pravedne Rusije već nezavisni kandidat. Na vlasti je već 24 godine, četiri puta je biran na najvišu državnu funkciju, a nakon predaje dokumenata Centralnoj izbornoj komisiji i zvanično je potvrdio da će se boriti za još jedan šestogodišnji mandat. Delegati ruske vladajuće partije jednoglasno su ga podržali.
"Rusija ne može, kao neke druge zemlje, da se odrekne svog suvereniteta u zamenu za kobasice i postane nečiji satelit. Moramo da pamtimo i nikada ne zaboravimo, i da dokazujemo našoj deci da će Rusija ili biti suverena, samodovoljna sila, ili je uopšte neće biti", rekao je Vladimir Putin.
Na crtu mu za sada izalzi lider Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slucki, čija stranka je druga najveća politička partija u Rusiji. Zalaže se za patriotizam i konzervativizam dok se suprotstavlja modernom neoliberalnom kapitalizmu i komunizmu u sovjetskom stilu.
"Ovo je kampanja zasnovana na težnjama ljudi, na njihovim željama, njihovim problemima i našoj zajedničkoj viziji da zajedno reševamo probleme", rekao je Leonid Slucki.
Centralnoj komisiji dokumenta je predala i ruska političarka i bivša novinarka Jekatarina Duncova, ali je odbijena zbog, kako su naveli, "grešaka" u njenoj prijavi za registraciju kandidata. Ona je planirala da se kandiduje sa programom koji uključuje okončanje rata u Ukrajini i oslobađanje političkih zatvorenika.
"Počevši od etiketiranja kao stranog agenta do zatvaranja, razmišljam kakve će sve ovo posledice imati po mene. Naravno, najviše brinem za svoje najmilije, to je normalno", poručila je Duncova.
Kandidat Građanske inicijative politički veteran i komentator Boris Nadeždin kaže da da je spreman za borbu protiv Putina.
"Nadam se da ću do kraja ove kampanje ostati živ i slobodan. Živimo u takvoj zemlji iu takvom vremenu da ne postoji ograda od zla", istakao je Nadeždin.
Jedan od najglasnijih kritičara režima Aleksej Navaljni nalazi se u zatvoru u Rusiji na severu Urala. Izbori u Rusiji održaće se od 15. do 17. marta sledeće godine.
"Gubi se i tračak nezavisnosti na izborima"
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić kaže za Euronews Srbija da se onemogućavanjem Duncovoj da se kandiduje gubi i tračak neizvesnosti na izborima u Rusiji.
"Bitno je reći da je Duncova bila neko ko je hteo da kandiduje jednu drugačiju politiku. Ako pogledate ostale kandidate, ubedljiva većina kandiduje politiku koja se, kada su u pitanju neke unutrašnje stvari, razlikuje u odnosu na ono što trenutno sprovodi Putin već nekoliko decenija. Međutim, suštinskog pomaka u odnosu na to nema. Kod Duncove je postojala najava nekih radikalnih promena i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu, pre svega kada su u pitanju društveni odnosi, sloboda medija, ljudska prava, sloboda političkog organizovanja, ali i na spoljnopolitičkom planu, pre svega kada je u pitanju, kako se to u ruskom javnom mnjenju kaže, specijalna vojna operacija i uopšte politika prema Ukrajini", istakao je Životić.
Govoreći o Duncovoj, Životić kaže da je za nju karakteristično to što ne dolazi iz Moskve kao većina kandidata, već iz malog grada u Tverskoj oblasti.
"Poznata je kao novinarka i aktivista. Kao novinarka imala je svoju nezavisnu produkciju. Ona je zatvorena, označena kao inostrani agent po zakonu koji postoji u Rusiji. I to njoj sad daje neku vrstu oreola disidenta u trenutnoj konstelaciji", rekao je Životić i dodao da je ona bila manje prepoznatljiva pre najave da će se kandidovati.
Zašto Duncovoj nije dozvoljeno da se kandiduje?
Kako kaže, da joj je dozvoljeno da se kandiduje, imala bi minimalne šanse, i ovakav postupak prema njoj ju je učinio vidljivijom.
"To je u tradiciji jedne političke kulture koja se oblikovala u Rusiji u postsovjetskom periodu, a koja vuče korene ne samo iz sovjetskog doba. već iz doba ruske imeprije. To je takav odnos ne samo prema političkim protivnicima, već prema potencijalnim političkim protivnicima", naveo je Aleksandar Životić.
Daje i primer opozicionara Alekseja Navaljnog za kojeg kaže da nikad nije imao značajan rezultat na izborima, ali da je način na koji se vlasti odnose pre njemu koji uključuje hapšenja i optužbe učinuo da njegovo ime sada bude globalno prepoznatljivo i da se on smatra najpoznatijim političkim zatovrenikom ne samo u Rusiji, nego i šire.
Komentarišući to što će se Vladimir Putin kandidovati kao nezavisni kandidat, Životić napominje da se on u prethodnih dvadesetak godina kandidovao u skladu sa trenutkom i stanjem na političkoj sceni Rusije.
"Nekada kao nezavisni kandidat, nekada kao kandidat Jedinstvene Rusije čiji formalno nije član. To je zavisilo od trenutnih okolnosti, ali je činjenica da je na parlamentarnim izborima Jedinstvena Rusija dobijala drastično manje glasova što je dobijao Putin na predsedničkim. To je jedan od razloga. A drugi je situacija na unutrašnjem i spoljnom planu. Međunarodni položaj Rusije je takav da je njemu potrebna vrlo široka podrška. Želi da se predstavi kao neko ko je nad svim političkim faktorima u zemlji, ko suštinski objedinjuje naciju koja je u ratu", naveo je Životić.
Kako dodaje, još jedan od ciljeva zašto se Putin kandiduje kao vanstranačka ličnost može biti želja da se dobije više od 80 odsto glasova i da se na taj način pokaže sublimacija narodnog jedinstva i poverenja u politiku koju on personifikuje.
"Često pravimo greškui kada političke okolnosti u Rusiji tumačimo kroz neke navike i običaje koji postoje u zapadnom delu sveta. To je jedna stvar. A drugo, Putin, ako ga budu poslužili zdralvje i okolnosti, biće na vlasti duže od Staljina, što je poruka sama po sebi", zaključio je Životić.
Komentari (0)