Igre 
Kolone automobila i kamiona, izbeglo više od 90.000 ljudi: "Za nekoliko dana u Nagorno-Karabahu neće biti Jermena"
Komentari29/09/2023
-22:03
Od 1. januara 2024. Nagorno-Karabah, prestaje da postoji. Ova enklava, iako je većinski naseljena Jermenima, međunarodno je bila priznata kao deo Azerbejdžana. Na delu bi mogao biti završni čin povremeno oružanog, a najdužeg zamrznutog sukoba koji je na ovom prostoru trajao tri decenije. Za jedne egzodus i etničko čišćenje, za druge povratak suvereniteta nad međunarodno priznatom zemljom. Kolone automobila, kamiona i traktora duž koridora koji povezuje Nagorno-Karabah i Jermeniju, a na praznim ulicama jermenskih naselja konj i magarac koje vlasnici nisu mogli da povedu.
"Ne želimo da živimo sa Azerbejdžanima. Zašto da živimo sa njima? Ne verujemo im. Moja kuća je bombardovana, a ja sam napustila dom samo sa odećom koju imam na sebi", rekla je Lena Melkumjan, stanovnica Nagorno-Karabaha.
Broj Jermena koji napuštaju ovu enklavu dramatično raste, naročito posle ukaza predsednika samoproglašene republike o raspuštanju svih institucija od 1. januara iduće godine i kraju trodecenijske borbe za nezavisnot.
"Izjave različitih međunarodnih aktera kojima se osuđuje etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu su važne, ali ukoliko ih ne bude pratila i konkretna akcija, smatraće se samo moralnom statistikom za istoriju. Za nekoliko dana u Nagorno Karabahu neće biti Jermena", rekao je premijer Jermenije Nikol Pašinjan.
U Jermeniji su uspostavljena dva glavna prihvatna centra, u gradovima Goris i Vajk.
"Ovde bar živimo u miru. Bar ostajemo u Jermeniji. Iako je veoma teško. Ne želimo da idemo iz Jermenije, nemamo kuda. Već smo dva puta raseljeni. Sad opet treba da počnemo od nule", navela je Armine Gazarian, stanovnica Nagorno-Karabaha.
U Bakuu potpuno drugačije rapoloženje pošto je Azerbejdžan 19. septembra izveo munjevitu vojnu intervenciju posle koje kontroliše ceo regiona.
Povezane vesti
"Azerbejdžanski vojnici se bore za svetu stvar i biće pobednici. Uvek smo spremni za rat kad je to u pitanju", rekao je Ahmed Mamadov, stanovnik Bakua.
Predsednik Azerbejdžana najavio je reintegraciju i poslao kamione za humanitarnom pomoći. Pomoć Jerevanu šalju zabrinute Ujedinjene nacije.
"Visoki komesar za izbeglice rekao je da su konvoji Agencija UN za izbeglice na putu sa zalihama pomoći i da je agencija spremna da prikupi dodatne resurse kojima bi podržala vladu i narod Jermenije. Zato su timovi Agencije su na terenu, pomažu i prate situaciju", naveo je portparol UN Stefan Dižarik.
Nesreća često ne ide sama, pa je u jeku ezgodusa pod još nerazjašnjenim okolnostima došlo do eksplozije u skladišta goriva u glavnom gradu Nagorno-Karabaha. Broj žrtava dostigao je 170. Kako toj oblasti i dalje nedostaju lekovi, razmatra se prebacivanje povređenih na druga mesta.
Kako se došlo do ovakve situacije?
Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko planinske enklave Nagorno-Karabah počeo je krajem osamdesetih godina 20. veka. Do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine bio je to sporadični, gerilski sukob, koji je otcepljenjem Jermenije i Azerbejdžana prerastao u rat u punom obimu. Ova provincija bila je naseljena uglavnom jermenskim stanovništvom koje je zahtevalo otcepljenje od Azerbejdžana i proglasilo Republiku Arcah koju nije priznala nijedna država. Vlada u Bakuu pokrenula je vojne operacije sa ciljem reintegracije Nagorno Karabaha, a enklavu su tada podržale oružane snage Jermenije.
U periodu od 1992. do 1994. godine vođene su najžešće borbe, koje su rezultirale ratnim zločinima i etničkim čišćenjem na obe strane. Iz Jermenije i Nagorno-Karabaha raseljeno je oko 800.000 Azera, dok je iz Azerbejdžana proterano 230.000 Jermena.
U sukobu koji je odneo 30.000 života Jermeni su zadržali kontrolu nad enklavom i proširili njenu teritoriju za 9 odsto azerbejdžanske teritorije. Sukob je okončan posredstvom Rusije 1994. i do 2020. godine imao je status zamrznutog, uz sporadične incidente, a političko rešenje za Nagorno-Karabah u međuvremenu nije pronađeno.
Povezane vesti
Tog 27. septembra 2020. počeo je drugi čin konflikta, u kojem je Azerbejdžan uz podršku Turske pokrenuo ofanzivu na enklavu zauzevši između 50 i 215 kvadratnih kilometara teritorije. Rat je trajao mesec i po dana i okončan je porazom Jermenije i raspoređivanjem ruskih mirovnih snaga na kontakt liniji i duž Lačinskog koridora, jedine kopnene veze između Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Desetomesečna blokada ovog koridora od strane Azerbejdžana bila je uvertira i u treći sukob koji je Baku pokrenuo 19. septembra ove godine. Nakon jednodnevnih borbi azerbejdžanska vojska je zauzela kompletnu teritoriju Nagorno-Karabaha i razoružala njene oružane snage.
I pored poziva Azerbejdžana Jermenima koji žive u Nagorno - Karabahu da ostanu u svojim domovima, većina je krenula put Jermenije. Od 120.000 stanovnika, do večeras je tu teritoriju napustilo više od 90.000.
Povezane vesti
"Nastavak trogodišnjeg perioda ni rata ni mira"
O ovome je u emisiji Euronews Svet govorio Džon G. Melikian iz Istraživačkog centra Orbeli iz Jerevana. Kako je rekao, tragedija Jermena se vidi. Posle hiljada godina života u Arcahu ili Karabahu ljudi moraju da se isele iz domovine.
"To je nastavak trogodišnjeg perioda ni rata ni mira. Ovo je poslednja epizoda etničkog čišćenja. Jermenija je tužna kada vidi sve te ljude. Iselilo se 93.000 Jermena, prethodnih godina zvanično ih je u Karabahu bilo 120.000. Neki su već otišli i posle rata 2020. kada je Azerbejdžan zauzeo deo teritorije. Ovo je poslednja faza posle devetomesečnog perioda zatvorenih granica, bez hrane, struje, ovaj narod je bio pod blokadom Azerbejdžana. Posle smo videli ovu provokaciju koja je trajala 24 sata. Bilo je i mrtvih i ranjenih, i sada imamo egzodus", rekao je on.
Posle poslednjih događaja videli smo demonstrante na ulicama Jerevana koji su tražili ostavku premijera, smatrali su da Jermenija nije dovoljno učinila da pomogne Jermenima u Nagorno Karabahu. Na pitanje da li će ovo dovesti do političkih promena u Jermeniji, Melikijan kaže da sada nema većih demonstracija na ulicama.
"Već posle rata 2020. i statusa kvo koji je nastao, opozicija u Jermeniji je započela proces u kome je pokušala da natera vladu i premijera na ostavku. Ništa se od toga nije dogodilo. Sada nema mnogo aktivnosti u tom smeru pošto ovoliko ljudi dolazi i mnogi političari sada žele samo da im pomognu. To je sada huminitarna tragedija, teško je primiti sve te ljude, od toga 30.000 su deca. Mnogo im toga treba, od stanova pa dalje", rekao je on.
Na pitanje da li bi se saglasio da se Jermenija posle svega što se dogodilo okreće Zapadu i raskida odnos sa Rusijom, Melikijan kaže da se može reći i da su političke snage u vladi, čak i većina opozicije nezadovoljni ruskom pozicijom.
"Lačinjski koridor koji povezuje Jermeniju sa Arcahom je 2020. bio zona kontrole ruskih mirovnjaka, prema sporazumu koji su potpisali ruski, jermenski i azerbejdžanski lideri. Ali, tokom ovih devet meseci ništa nisu uradili da promene status kvo i ljudi tamo su patili. Vidimo mnogo stvari koje štete rusko-jermenskim odnosima i jakoj ruskoj poziciji. Rusija kritikuje jermensku vladu. Možda su izabrali Baku umesto Jerevana jer, možda nije da nisu pomagali, ali nisu mnogo toga ni učinili. Jermeni su o tome razgovarali sa Zapadom. A zbog nove krize, rata u Ukrajini, posle svake posete jermenskih zvaničnika Zapadu, čak i sa sve azerbejdžanskim liderima, dolazio je signal iz Moskve da nisu zadovoljni. Jermenija je u ODKB-u, Evroazijskoj uniji, Jerevan kritikuje Moskvu, i obrnuto, a koliko je to zaista duboko, zavisiće od vođstva u obe zemlje", naglasio je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)