Igre 
Egzodus Jermena iz Nagorno-Karabaha: Gotovo svi planiraju da napuste svoje domove, Jermenija spremna da ih primi
Komentari26/09/2023
-17:34
Sve veći broj etničkih jermenskih izbeglica beži iz Nagorno-Karabaha nakon što je Azerbejdžan prošle nedelje zauzeo sporni region u kojem kao većina živi oko 120.000 etničkih Jermena. Jermenske vlasti saopštile su da je u tu zemlju već ušlo više od 13.500 ljudi.
"Do 8:00 časova 26. septembra, u Republiku Jermeniju je iz Nagorno-Karabaha ušlo 13.550 interno raseljenih lica. Podaci o registraciji njih 11.000 su već obrađeni, a razlozi 2.550 ljudi se još razjašnjavaju", navedeno je u saopštenju jermenske vlade na društvenim mrežama, prenosi agencija RIA Novosti.
Vlada Jermenije je saopštila da će "svim građanima koji nemaju unapred određeno mesto stanovanja biti obezbeđen odgovarajući smeštaj".
Tanjug AP/Vasily Krestyaninov
Jermenija je spremna da prihvati sve etničke Jermene, sunarodnike koji nameravaju da odu iz Nagorno-Karabaha, izjavio je ranije jermenski premijer Nikol Pašinjan u obraćanju naciji.
"Jermenija je spremna da primi oko 40.000 porodica. Ali ne želimo o tome da pričamo. Zašto? Biću iskren, jer verujemo da Jermeni u Nagorno-Karabahu treba da žive u svojim domovima, na svojoj zemlji. Očigledno, snosimo deo odgovornosti, ali ne smemo da zatvorimo oči pred neuspesima ruskih mirovnih snaga", rekao je Pašinjan.
Zvanični Baku saopštio je da će Jermeni biti integrisani kao ravnopravni građani. Predsednik Ilham Alijev ponudio etničkim Jermenima iz regiona Nagorno-Karabaha, ali i susednoj Jermeniji, "perspektive saradnje, pomirenja i zajedničkog razvoja".
On je prošle nedelje, u televizijskom obraćanju, rekao da Azerbejdžan, nakon što je ponovo uspostavio pun suverenitet nad Nagorno-Karabahom, sada želi da integriše stanovništvo i pretvori taj region u "raj", preneo je Rojters.
Tanjug AP/Vasily Krestyaninov
Povezane vesti
Alijev je izjavio i da Azerbejdžan nema ništa protiv Jermena iz Karabaha, rekavši da su ti ljudi "naši građani", ali se protivi njihovom "zločinačkom separatističkom rukovodstvu".
Međutim, savetnik predsednika otcepljenog nepriznatog regiona David Babajan saopštio je da oko 120.000 Jermena iz Nagorno-Karabaha planira da ode u Jermeniju, jer ne žele da žive u sastavu Azerbejdžana i plaše se etničkog čišćenja.
Babajan je saopštio za Rojters da Jermeni ne žele da žive u sastavu Azerbejdžana i da će 99,90 odsto njih zbog toga napustiti Nagorno-Karabah.
Neslaganja Azerbejdžana i Jermenije i na sednici SB UN
Azerbejdžan je akciju na Nagorno-Karabah pokrenuo u vreme zasedanja Generalne skupštine UN, pa su se neslaganja između Jermenije i Azerbejdžana nastavila u Savetu bezbednosti.
"Treba da obezbedimo mir baziran na međusobnom priznanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta što se ne sme pogrešno tumačiti kao dozvola za masovne zločine uključujući etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu", rekao je Ararat Mirzojan, jermenski ministar spoljnih poslova.
Sa druge strane, Azerbejdžan tvrdi da Jermenija pokušava sve da predstavi kao napad na mirne stanovnike dela Azerbejdžana.
Povezane vesti
"To je bila lokalna antiteroristička akcija u skladu sa poveljom UN kako bi se razoružale naoružane jermenske snage koje se nelegalno nalaze na suverenoj teritoriji naše zemlje", kaže Jejhun Bajramov, azerbejdžanski šef diplomatije.
Uprkos narušenim odnosima dve zemlje, za danas je zakazan sastanak sekretara Saveta za bezbednost Jermenije Armena Grigorjana i pomoćnika azerbejdžanskog predsednika Hikmeta Hadžijeva kako bi pripremili razgovore lidera, koji će se prema očekivanjima održati u Granadi u Španiji 5. oktobra.
Iz sveta zahtevi da se zadovolje humanitarne potrebe stanovništva
Na dešavanja u Nagorno-Karbahu ni svet nije ostao nem. Nakon pokretanja vojne akcije Azerbejdžana u tom regionu, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj upozorio je da će prisilno raseljavanje jermenskog civilnog stanovništva iz Nagorno Karabaha vojnim ili drugim sredstvima naići će na snažan odgovor EU.
Povezane vesti
On je rekao i da Evropska unija osuđuje vojnu operaciju Azerbejdžana protiv jermenskog stanovništva Nagorno-Karabaha.
Iz Evropske komisije najavili su da će obezbediti humanitarnu pomoć od 500.000 evra za podršku stanovništvu pogođenom vojnim operacijama.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U saopštenju EK se navodi da je pomoć EU namenjena žrtvama da zadovolje svoje osnovne potrebe. Vanredno finansiranje je dodatak humanitarnoj pomoći od 1,17 miliona evra koju je EU posvetila ranije ove godine za rešavanje krize, prenosi portal Armenia Aycor.
I iz Stejt departmenta zatraženo je da se zadovolje humanitarne potrebe građana u Nagorno-Karabahu.
Stanovništvo etničkih Jermena u Nagorno-Karabahu treba da bude u mogućnosti da ostane u svojim domovima u miru i dostojanstvu. Onima koji žele da odu i da se vrate treba dozvoliti bezbedan prolaz. Azerbejdžan ima odgovornost da obezbedi human tretman prema svima, uključujući i one za koje se sumnja da su borci", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Uprkos svemu, nepoverenje Jermena da će Azerbejdžan garantovati njihova prava nakon što je region integrisan je veliki, što je dovelo do masovnog egzodusa iz Nagorno-Karabaha koji je za samo dva dana napustilo više od 10 odsto jermenskog stanovništva.
A samo dan nakon što su etnički Jermeni iz Nagorno-Karabaha počeli da masovno beže, visoki zvaničnici Bajdenove administracije stigli su u Jermeniju.
Dolazak šefice Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samante Pauer i vršioca dužnosti pomoćnika sekretara američkog Stejt departmenta za Evropu i evroazijska pitanja Jurija Kima prva je poseta visokih američkih zvaničnika Jermeniji otkada su Jermeni iz Nagorno-Karabaha primorani na prekid vatre prošle nedelje, pošto je Azerbejdžan porazio borce otcepljenog regiona posle dugogodišnjeg sukoba, preneo je Rojters.
USAID je saopštio da su SAD "duboko zabrinute zbog izveštaja o humanitarnim uslovima u Nagorno-Karabahu i da pozivaju na nesmetan pristup međunarodnim humanitarnim organizacijama i komercijalnom saobraćaju".
Podrška Azerbejdžanu stiže iz Turske
Sa druge strane, i zvaničnom Bakuu stiže podrška u vidu posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. On je poručio da je pobeda Azerbejdžana otvorila mogućnosti za normalizaciju situacije u regionu.
Erdogan je izrazio nadu da će Jermenija preduzeti "iskrene korake da zgrabi ovu priliku za stabilnost i mir u regionu", preneo je Rojters.
Ova poseta dodatno je postakla bojazan Jerevana nakon nagoveštaja mogućnosti stvaranja kopnenog koridora između Azerbejdžana i Turske preko Jermenije, koja se protivi toj ideji.
Naime Alijev i Erdogan sastali su se danas u azerbejdžanskoj autonomnoj eksklavi Nahčivan, teritoriji smeštenoj između Jermenije, Irana i Turske, koju Ankara i Baku žele da povežu sa ostatkom Azerbejdžana tako što će napraviti kopneni koridor kroz južnu Jermeniju.
Alijev je još 2021. zapretio stvaranjem takvog neprekidnog kopnenog mosta između bliskih saveznika Turske i Azerbejdžana, koji bi ostavio Jermeniju bez kopnene granice sa Iranom.
Simbolični izbor lokacije za razgovore, manje od nedelju dana nakon što su azerbejdžanske snage ušle u Nagorno-Karabah kako bi ponovo preuzele kontrolu nad otcepljenim regionom, verovatno će zabrinuti vlasti u Jermeniji, koje su u prošlosti odbijale takav kopneni koridor dok su teoretski otvorene za obnavljanje prekinutih putnih i železničkih veza.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predsednik Alijev požalio se da su vlasti iz sovjetske ere smatrale da je deo teritorije koja je, kako je rekao, trebalo da bude deo azerbejdžanske sovjetske republike, zemlja koja je pripala jermenskoj sovjetskoj republici.
"Kopnena veza između glavnog dela Azerbejdžana i Nahičivana je time prekinuta", požalio se Alijev.
Uticajni telegramski kanal, povezan sa Jermenima iz Nagorno-Karabaha naveo je da reči Alijeva reči deluju zloslutno.
Nagorno-Karabah je teritorija na području Južnog Kavkaza na kojoj živi oko 120.000 Jermena. Međunarodno je priznata kao deo Azerbejdžana, ali je dugo bila van njene kontrole.
Od raspada SSSR-a Azerbejdžan i Jermenija su vodili dva rata za Nagorno-Karabah. Azerbejdžan je 2020. povratio teritoriju oko i unutar regiona, a prošle nedelje azerbejdžanska vojska pokrenula je 24-časovnu vojnu operaciju na Nagorno-Karrabah nakon koje su etnički Jermeni zatražili primirje. Tom prilikom stradale su 32 osobe i povređeno više od 200 ljudi.
Komentari (0)