Igre 
Ultimatum Prištine preti da eskalira: Ističe Kurtijev rok za srpske institucije, još jedna prepreka za rasplet krize
Komentari07/09/2023
-21:30
U pokušaju smanjivanja tenzija na Kosovu koje su eskalrale kada su dužnosti gradonačelnika preuzeli albanski predstavnici nakon lokalnih izbora na severu Kosova koje su Srbi bojkotovali, za sledeću nedelju zakazan je sastanak delegacija Beograda i Prištine na visokom nivou. Ipak, na terenu, napetosti ne prestaju. U isto vreme dok se govori o stvaranju uslova za održavanje novih izbora, što je zahtev međunarodne zajednice kao korak ka deeskalaciji, prištinske vlasti za sutra su oročile zahtev da srpske institucije napuste zgradu u kojoj rade u Kosovskoj Mitrovici. Da je situacija na KiM i dalje "veoma nestabilna" ocena je i komadanta Kfora Anđela Mikele Ristuče koji je izjavio da je najviše zabrinjava nepoverenje između dve strane.
Sastanka delegacija Beograda i Prištine na visokom nivou planiran je za 14. septembar, a uoči toga specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak se u Briselu sastao sa glavnim prištinskim pregovaračem Besnikom Bisljimijem. Lajčak je u objavi na društvenoj mreži X naveo da je glavni fokus bio na tome kako da se unapredi normalizacija odnosa.
Novi sastanak na najvišem nivou dolazi u momentu kada je situacija na terenu zategnuta, a usložnjavanju situacije doprinose kako utimatumi, tako i prepreke koje Priština postavlja kada je reč o iseljavanju sprskih institucija i održavanju izbora na severu koji bi omogućili povratak srpskih gradonačelnika. Naime, rešenje za smirivanje tenzija, međunarodna zajednica vidi u održavanju novih izbora uz učešće Srba, što bi obezbedilo legitimnost vlasti u opštinama u kojima srpska zajednica ima većinu.
Ultimatum koji preti da eskalira
Da, kako ocenjuju analitičari, postoji odsustvo političke volje da se brzo izađe iz trenutne situacije, vidljivo je i na primeru severne Kosovske Mitrovice, gde je gradonačelnik Erden Atić postavio ultimatum da se četiri srpske institucije do sutra, 8. septembra, isele iz zgrade u Bošnjačkoj mahali u kojoj rade.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je danas da ovo može dovesti do produbljivanja krize na severu KiM i dodatnog podizanja tenzija na terenu. On je na to upozorio u urgenciji koju je danas uputio međunarodnoj zajednici, među kojima su i zemlje Kvinte i posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak.
Ultimatum prištinskih vlasti, prethodno je odbacila Srpska lista uz zahtev da se to pitanje rešava u dijalogu Beograda i Prištine, a u kontekstu uspostavljanja Zajednice srpskih opština, kako je predviđeno sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
Kako se ukazuje u saopštenju Srpske liste, namera prištinskih vlasti je da po svaku cenu nastave sa eskalacijom situacije na terenu i okupiraju zgradu u Kosovskoj Mitrovici u kojoj su smešteni Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Služba Direkcije Fonda PIO, Kosovsko-mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad Vučitrn.
Povezane vesti
Sprovođenje ove odluke je već jednom bilo odloženo, a Milica Andrić Rakić za Euronews Sebija kaže da bi isto moglo da se ponovi.
"Do pre par dana sam bila uverena da će vlada Kosova pokušati da sprovede tu odluku, ali imajući u vidu da je zakazan sastanak u Briselu i da je komandant KFOR-a bio u poseti Lajčaku, mislim da je moguće ponovno odlaganje odluke da probaju da je isprazne, jer su se ljudi iz tih institucija izjasnili da ih neće dobrovoljno napustiti. To znači da bismo mogli da imamo scenario poput 26. maja u Zvečanu gde bi policija došla ili pre ulaska zaposlenih u te objekte i zauzela ih, ili došla kasnije pa ih prisilno izbacila iz objekata. U svakom slučaju bismo mogli da očekujemo napete scene. Pretpostavljam da bi ovog puta Kfor bio ažurniji i pokušao da se umeša mnogo mnogo pre nego što je bio slučaj u maju", istakla je ona.
I dok se očekuje raspet sitacije oko roka koji je Priština postavila kosovskim Srbima, međunarodna zajednica insistira na održavanju izbora na severu koji bi omogućili da se situacija resetuje. Ipak, prištinske vlasti povukle su u tom smeru niz poteza koji zapravo onemogućavaju taj proces ili ga značajno usporavaju.
Prepreke Prištine odlažu mogućnost da se izbori održe
Ministar administracije i lokalne samouprave Eljbert Krasnići predstavio je, naime, konačnu verziju administrativnog upustva za smenu gradonačelnika na Kosovu, čime bi se kako tvrdi stekli uslovi za održavanje novih izbora. Međutim, veći deo stručne javnosti smatra da je uputstvo u suprotnosti sa zakonom i ustavom i da je jedini način da se izbori održe podnošenje ostavke aktuelnih gradonačelnika.
Da bi gradonačelnici bili smenjeni, prema tom osporavanom uputstvu, to prvo treba formalno da zatraži 20 odsto birača, potom se organizuje referendum na kome je za smenu neophodna natpolovična većina glasačkog tela. Tek posle svega, ide se na izbore.
"Procedura će trajati, pa ako uzmemo sve ove rokove, kako sam gledao, ne bismo dobili nove gradonačelnike u narednih šest meseci, ako ne i duže, pošto su rokovi prilično fleksibilni i mogu se produžavati", kaže za Euronews Srbija Aleksandar Rapajić iz NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture".
Za političkog analitičara Visara Imerija postavljanje ovakvih prepreka od strane Prištine, znači da se ne želi rešenje.
Povezane vesti
"Ako hoćeš rešenje ti nalaziš najbolji i najbrži put do rešenja. Ako nećeš rešenje, onda kažeš hajde da idemo ovim dugačkim putem sa puno prepreka", kaže Imeri za Euronews Srbija.
Valjdete Daka, bivša predsednica Centralne izborne komisije, smatra da su toj instituciji data nezakonita ovlašćenja u vezi sa rokovima za overu i potvrdu peticije i referenduma, ali da je još veći problem što Kosovo nema propise o referendumu.
"I nema zakon o tome, ne može se imati administrativno uputstvo bez zakona. To nije logično… Ako je ovo odgovornost Centralne izborne komisije onda bi oni trebali da se bave time, a ne vlada", kaže Imeri.
Povezane vesti
Za Milicu Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, sprovođenje referenduma moglo bi da otežava i neažurirani kosovski birački spiskovi, na osnovu kojih na severu ima 45.000 glasača, dok su procene da realno na toj teritoriji živi oko 50.000 stanovnika.
"Kada bi i postojala volja građana, prikupljanje potpisa za peticiju 20 odsto građana bi donekle bilo izvodljivo, ali da se dođe do 50 odsto izašlih birača, koji su glasali za smenu gradonačelnika na samom lokalnom referendumu, to je već ozbiljan poduhvat. Nije neizvodljivo, ali bi u realnosti verovatno značilo da oko 70 odsto ljudi treba da izađe na izbore.
Šta je rešenje?
U Kosovskom demokratskom institutu tvrde da je pri izradi vladinog uputstva nedostajala transparentnost, da je za njegovu primenu neophodno usvajanje relevantnih podzakonskih akata, ali da ni to nije dovoljno.
"Opet ostaje problem da odbornici ostaju na vlasti, oni ne mogu da budu smenjeni, tako da i dalje mislim da je bolje rešenje da i gradonačelnici i odbornici podnesu ostavke", kaže Rapajić.
Da su ostavke gradonačelnika rešenje da se izađe iz trenutne situacije, stav je i Milice Andrić Rakić. Međutim, ona ističe da postoji još jedno rešenje.
"Ukoliko se gradonačelnici ne pojave na radnom mestu bez ikakvog objašnjenja mesec dana onda se prema zakonu o lokalnoj samoupravi pokreće proces njihove smene. U svakom slučaju to podrazumeva političku volju i dogovor sva četiri gradonačelnika, jer iako su gradonačelnici iz DPK rekli da žele da daju ostavke, oni to neće učiniti bez gradonačelnika iz redova Samoopredeljenja, niti bi to bilo šta rešilo ako bismo imali izbore u samo dve opštine. U svakom slučaju jasno je da ne postoji politička volja", kaže Andrić Rakić.
Komentari (0)