Devčić o Mišelovoj izjavi: Od priče o punom članstvu zemalja Zapadnog Balkana realnije pristupanje u segmentima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/08/2023

18:03

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je na Strateškom forumu na Bledu da EU mora da bude spremna na proširenje do 2030. godine i da to podrazumeva zemlje Zapadnog Balkana. Ta izjava je odjeknula u regionu, ali i u Evropi. Direktor Konrad Adenauer fondacije za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić je rekao za Euronews Srbija da bi to trebalo shvatiti sa određenom dozom rezerve, ali da postoji svest među evropskim liderima da je potrebno da se proširenju da neki novi impuls.

Jakov Devčić je gostujući u emisji Intervju dana rekao da je Mišelova izjava njegov lični stav zato što se nije konsultovao sa državama članicama EU koje su zapravo ključne za proces proširenja.

"Zbog toga tu izjavu moramo da shvatimo sa nekom dozom rezerve. Zato je po meni to malo neodgovorno", naveo je Devčić.

Kako je dodao, veruje da je Mišel želeo da dobije neku medijsku priču na forumu u Bledu, a s druge strane, njegovu izjavu je potrebno posmatrati i u okviru evropskih izbora koji su planirani za 9. jun sledeće godine.

"Nije izvesno da li će MIšel i dalje biti predsednik. Na evropskom nivou u Briselu počinje trka za pozicije. Ljudi hoće da se pozicioniraju, nažalost, na račun Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. To me nije iznenadilo, jer nije prvi put. Imamo i izjave bivšeg predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera iz 2018. godine, koji je rekao da će sledeće proišrenje biti do 2025. godine. To je isto izazvalo veliku reakciju na Zapadnom Balkanu, ali nije se ništa desilo, jer je to bio njegov stav, a ne stav država članica", rekao je Devčić.

Ističe da, kada sa pogleda stav država članica, tu postoje velike razlike između npr. Mađarske i skandinavskih zemalja. Takođe, podseća i da je Evropska komisija rekla da je Mišel izneo svoj stav, a ne stav EU.

"O politici proširenja biće reči na Samitu EU u decembru"

Kada je reč o politici proširenja generalno, Devčić napominje da to mora da se posmatra i u kontekstu rata u Ukrajini za koji kaže da je doprineo da u svesti evropskih lidera bude potreba da se proširenju daju neki novi impulsi.

"Formalno je predviđeno da u decembru bude rasprava na Samitu EU, gde će da budu 27 članica i Evropska komisija, pričaće se o politici proširenja. Ozbiljno se u Briselu radi na nekim idejama kako da se nekim novim snagama bave Zapadnim Balkanom. Mislim da to ide u pravcu koji je spomenuo Makron. To je koncept Evrope različitih nivoa ili brzina. Da se ponudi Zapadnom Balkanu neka nova perspektiva. Mislim da će to da se odnosi na zajedničko tražite", naveo je direktor Konrad Adenauer fondacije za Srbiju i Crnu Goru.

Smatra i da ljudima na Zapadnom Balkanu nije toliko razvijena svest o tome šta neka zemlja treba da sprovede da bi postala članica EU.

"Kada posmatramo budžet EU koji se izglasava šest godina unapred, o tome se vode intenzivni pregovori koji traju godinama. Ako bi se donela odluka da neke zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice, to bi ozbiljno poremetilo ceo dizajn tog budžeta. Ne vidim da je iko u Briselu spreman za to", rekao je.

Kako kaže, misli da nije realno da se priča o punom članstvu, ali da je realno da se priča o mogućnostima gde neke zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina i Moldavija mogu da se priključe Uniji u određenim segmentima kao što su zajedničko tržište, energetika, poltiika transporta... Navodi da bi to bila tačka od koje bi se išlo dalje.

Šta bi Srbiji donelo zajedničko tržište sa EU?

Kada je reč o uključivanju u zajedičko tržište, Devčić je rekao da smatra da je to put, jer, ako se govori o Srbiji, onda ona neće da bude punopravna članica, nego će možda da počne sa članstvom u zajedničkom tržištu. Potom će, kako kaže, da razvije neka druga polja politike i tako će korak po korak postati član.

"Besmisleno je da sve zemlje Zapadnog Balkana budu zarobljene u sadašnjem statusu i da imamo nezadovoljstvo i na strani Zapadnog Balkana i u Briselu", istakao je.

Na novinarsko pitanje šta zapravo znači zajedničko tržište za Srbiju, kaže da to još mora da se definiše, ali da će to da olakša trgovinu jer su EU i zemlje članice najvažniji trgovinski partneri Srbije.