Šalje li Kijev signale da je moguć zaokret oko pitanja Kosova posle 15 godina: Adut s kojim je teško kockati se
Komentari19/08/2023
-18:59
Dva poteza povučena u nekoliko meseci - prvo uzdržan stav prilikom glasanja o prijemu Kosova u Savetu Evrope, a potom i potpis ukrajinskih zvaničnika na pismo u kojem zapadni političari zahtevaju oštriju politiku prema Srbiji, pojedini u globalnoj areni protumačili su kao prve, doduše uvijene signale da na spoljnopolitičkom kursu Ukrajine možda dolazi do promene. Sve bliži odnosi sa Prištinom doveli su i do toga da se u Kijevu čuju i pozivi da Ukrajina posle 15 godina promeni stav i prizna nezavisnost Kosova. Ipak, izgledi da se to desi su mali, smatraju analitičari, napominjujući da se Ukrajina "neće kockati".
Ukrajinski poslanik i predsednik Odbora za spoljne poslove u parlamentu Oleksandr Merežko jedan je od potpisnika pomenutog pisma. U intervjuu kosovskoj televiziji K7 Merežko je nagovestio da u Ukrajini ima zagovornika promene politike prema priznanju Kosova. On je čak izjavio i da se "u Kijevu razgovara o priznanju ili barem o otvaranju kancelarije za vezu u Prištini kao odgovor na podršku Kosova Ukrajini".
Iako se i sam kasnije ogradio, rekavši da je izneo lični stav, te da odluku o priznanju Kosova donosi predsednik Ukrajine, a ne parlament, sumnje u pomaljanje drugačijih smerova u odnosu prema Srbiji su podgrejane.
I sam ukrajinski ambasador u Srbiji Volodimir Tolkač rekao je da Kijev poštuje teritorijalni integritet Srbije i da je stav Ukrajine "principijelan i stabilan". Ali, Tolkač je konstatovao da je kosovsko rukovodstvo uvelo sankcije Rusiji i da u tom smislu "ne čudi što sve više glasova u ukrajinskom društvu podržava priznanje nezavisnosti Kosova".
Između "razočaranja" i "zahvalnosti"
Zašto se ovi glasovi sve više čuju, razloga je nekoliko, kaže za Euronews Srbija Timoti Les iz Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž. On kaže da iz perspektive Kijeva, pitanje priznanja Kosova nije tako precizno kao što je nekada bilo.
"Očigledno je da u Ukrajini sada postoje pojedinci poput predsednika Spoljnopolitičkog komiteta Merežka i njenog ambasadora pri Savetu Evrope Oleksija Gončarenka koji podržavaju priznanje Kosova. Ovo je motivisano raznim faktorima, počev od razočaranja uočenom bliskošću Srbije sa Rusijom, do zahvalnosti Kosovu na podršci suverenitetu Ukrajine i potrebe Ukrajine za podrškom SAD i njenih saveznika koja naginje da podrži stavove Zapada o spoljnim poslovima ako ovo pomaže da se odobrovolji", rekao je Les.
I bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže za Euronews Srbija da Ukrajina neće radikalno promeniti stav o Kosovu sve dok ne reši ukrajinsko pitanje. To što, kako kaže, Kijev pravi neke korake i omekšava svoju poziciju, logična je posledica dve stvari.
"Prvo, činjenice da se ona nalazi u ratu sa Rusijom i podrška Zapada koju ona uživa i u tom smislu ona mora da bude lojalna svojim saveznicima i drugo, odnos Srbije prema Rusiji u svim praktičnim koracima i praktičnim politikama. Naravno, u početku je glasajući za rezoluciju u Generalnoj skupštini UN Srbija osudila agresiju Rusije na Ukrajine, ali to očigledno nije dovoljno da se ne vrši određena erozija ukrajinskog stava prema Kosovu", rekao je Đukić.
Adut koji Zelenski "neće da baci iz ruku"
Inače, od kako se u javnosti vodi polemika o tome da li bi Ukrajina mogla da promeni svoj stav, vodi se i debata ko bi zapravo time više izgubio. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ako Ukrajina prizna nezavisnost Kosova u jednom danu bi "izgubila sve što je imala u svojim rukama".
"Kako posle toga Ukrajina može da kaže da se drži međunarodnog javnog prava. Uveren sam da taj adut Zelenski neće da baci iz ruku", poručio je Vučić.
Kako je objasnio Les, samo je jedan akter bitan, a to je ukrajinska vlada, a stav vlade je jasan - da neće priznati Kosovo, bar za sada, što je potvrdio i ambasador u Beogradu.
"To je zato što je glavni interes Ukrajine da povrati teritorije koje je okupirala Rusija i da se odupre međunarodnom pritisku da ih ustupi kao deo mirovnog sporazuma. U tom cilju, Kijev ne može da prihvati bilo kakav presedan koji bi mogao da podrije uspostavljene međunarodne norme o teritorijalnom integritetu država ako to dovede u pitanje suverenitet Ukrajine nad istočnom Ukrajinom i omogući da otcepljene republike budu prihvaćene kao deo Rusije", naveo je Les.
I Đukić ističe da se Ukrajina "neće kockati" sa tim.
"Misim da je isuviše pretpela i isuviše trpi zbog narušavanja svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i da ona tu svoju poziciju vrlo lako može da objasni svojim saveznicima. I ne mislim da je priznavanje Kosova od strane Ukrajine ključno pitanje ni za rešenje kosovskog pitanja, niti Ukrajini donosi neku prednost, neku radikalno novu poziciju. Tako da mislim da to nije izgledno", poručio je on.
Ipak, sagovornici Euronews Srbija ukazuju da to ne isključuje u potpunosti mogućnost da Ukrajina učini određene korake prema Prištini zvanično, imajući u vidu da je Priština potpuno podržava, da je uvela sankcije, da glasa za sve rezolucije koje su na strani Ukrajine.
"Sasvim je po mom mišljenju moguće da Ukrajina može učiniti jedan gest dobre volje prema Prištini i otvoriti tamo kancelariju svoje ambasade, tačno onako kao što postoji više kancelarija u Prištini, Rusije, Kine, ovih pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo. To je moguće, ali ipak je to nešto što za nas ne izgleda nepodnošljivo", zaključio je Đukić.
Komentari (0)